У ЖИВОТУ и новинарском послу, дужем од три деценије, сусрео сам безброј људи и чуо ко зна каквих прича о животу и смрти, о људској доброти и људском злу, о скривеним и скриваним истинама које су и дале мјесто злу, о лажном и непостојећем "братству и јединству", о враћању злочинца на мјесто злочина и поновљени злочин...
A тек силне књиге, документа, дневници, крвави записи као онај: "усташа у Јасеновцу черечи старца Вукашина из Клепаца да би га присилио да виче - живио Aнте Павелић! Вукашин, осакаћен и обливен крвљу, одговара - само ти дијете ради свој посао..."
Од данас је у издању "Гласа Српске" на киосцима Републике Српске, а ускоро ће и у региону и бираним књижарама широм свијета, појавити се потресно свједочанство Aли Хамада, припадника "Aл-Каиде", под насловом "У мрежи зла". Та књига у много чему ће објаснити и суштину "трагичног сукоба у БиХ", баш како и пише у Дејтонском споразуму, оцјењујући рат на овим просторима.
О свакој ствари и догађају ваља рећи истину...
То би, по много чему, била основна порука Aли Хамада; он за себе, иначе, каже да је обични човјек "који је годинама доживљавамо велике страхоте и терор и у породици и у друштву" и да је онда преко ноћи одлучио да напише истину коју му је "рањено срце диктирало".
У најкраћем, у књизи "У мрежи зла" исписана је стравична прича како се рађа зло, како и куда усмјерава, како је тешко, у посебним економским, друштвеним и политичким приликама, одупријети се злу, поготово кад уђеш у његов зачарани круг. Међународни тероризам и "Aл-Каида" у већем дијелу БиХ, најчешће, доживљава се као давно испричана бајка, самим тим одређује јој се мјесто у "измишљеном свијету", нешто попут простора ванземаљаца који путују у летећим тањирима и ругају се цијелом човјечанству. Која и каква заблуда!
Aли, о томе се у БиХ чешће ћути него што јавно говори. Штавише, неријетко свему се даје религиозна димензија што, истом аналогијом, национално и државотворно прекомпликовану друштвену заједницу БиХ чини још ровитијом, сукобљенијом, и, на крају, нестабилнијом. Просто, потискује се разуман начин расуђивања и оцјењивања, а национална сањарења помрачују ум и отварају врата злочину и страдању.
Бројне поруке књиге "У мрежи зла" упозоравају и истовремено опомињу управо то... Хоће ли те поруке многе на балканској вјетрометини освијестити, или бар упозорити, остаје да се види. Историјска искуства овдје су опречна, најчешће антиподи...
Довољан је примјер Јасеновца. Историјски се покушавају да изједначе живот и смрт. Ко год је - само једном - био у Градини, и ко је - само једном - слушао "историчара" Фрању Туђмана, има тај утисак.
Са тим и таквим утиском живимо и радимо, као да се ништа око нас није догодило, и као да се у будућности не може још свирепије догодити.
У служби противљења таквом схватању наше збиље, књига у издању "Гласа Српске" свједочење Aли Хамада "У мрежи зла" имаће посебну вриједност.
Служење истини и добру одувијек је било противљење злу кроз све историјске периоде који су свој крвави печат остављали у овом дијелу Европе.