Из мог угла: Пред огледалом истине

Пише Томо МAРИЋ

У ДОЛИНУ наших неправди стигао је, вољом народа, нови предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић, макар они што су изгубили тврдили да је био слаб одзив бирача и да су сви који су учествовали у трци за предсједника губитници. Не звучи баш убједљиво: слично смо чули и прије претходних избора, а много је тога, када је ријеч о политици, већ виђено. Нико на Балкану не жели да стане пред огледало своје истине. Онда би морао прво да поравна рачуне са собом, па тек онда са цијелим свијетом. Овдје су више рушили људи него највеће природне стихије; овдје су се палиле наслијеђене богомоље, старе вијековима; овдје важи правило "око за око, зуб за зуб", а не "љубав за љубав". Дакле, међу нас такве какви јесмо, као нови доказ да живот може бити и другачији, дошла је једна нова личност на коју тек треба да се навикнемо. На нас не личи! Човјек је од големог искуства, научник поштован у свијету, академик који је то постао и који то јесте. Отприлике, то би била новинарска скица за рам новог предсједника Републике Српске професора др Рајка Кузмановића. Од свог постанка Република Српска се бори против свега и свачега. У БиХ је био високи представник Британац Педи Ешдаун који је кињећи Републику Српску, упутио непримјерено писмо Његовој светости патријарху српском господину Павлу, недостојно рјечнику улице. Да ли би икада такво писмо упутио папи, ма како се он звао, или својој краљици Елизабети, баш бих волио знати? Предсједник Републике Српске тада је ћутао. Рајко Кузмановић неће ћутати. Сам живот ће, истина, у будућем времену провјерити сљедеће; може ли у политици неко бити фаворит, уважаван и поштован ако је уљудан, пристојан, образован и добронамјеран; Сазнаћемо и колико је у политици уопште могућа комуникација у судару различитих мишљења и виђења, а да аргументи и чињенице однесу превагу; Увјерићемо се да ли велики свијет има искрено добре намјере према овом дијелу Балкана, или је све "велика представа"- као што је било кроз историју - за нечије мале или велике циљеве. Aкадемик Рајко Кузмановић, нови предсједник Републике Српске, увјерен сам, понудиће онима који су га изабрали, и онима који нису гласали за њега, дефинитиван одговор куда иде "велики свијет" који је на свом путу до коначног циља застао на Балкану, мало због себе, а много више због нас оваквих какви јесмо. Спознаћемо да ли се право и правда сусрећу или су то два антипода од оног дана када је право преварило правду. Нећу да говорим о поштењу, јер смо га компромитовали и извргнули руглу; нећу ни о патриотизму јер смо га поистовијетили са најтежим злочинима; нећу ни о части и честитости јер то смо оставили у прошлом времену; нећу ни о љубави међу људима, јер ћу испасти будала... Хоћу да се надам, по ко зна који пут у животу, да све није пропало и да неће; хоћу да вјерујем да ће и нас на Балкану - с обје стране Саве и Дрине - огријати сунце заборављене доброте. Ма колико било само политика, па и минули избор новог предсједника Републике Српске Рајка Кузмановића, нећу да се помирим да је ово "вунено вријеме" у којем је човјек човјеку вук и да једино тако може да опстане на овој немирној и често слуђеној планети. Онда би и сам живот изгубио сваки смисао, а људи никада не би схватили да су само гости на кугли земаљској који ће једног дана отићи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.