Иво Миро Јовић: О БиХ одлучују они који у њој не живе

Жељка Башић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Иво Миро Јовић: О БиХ одлучују они који у њој не живе

Жалосно је да правду морамо да тражимо изван граница БиХ јер наше правосуђе доноси накарадне одлуке, истакао је у интервјуу за "Глас Српске" посланик ХДЗ-а у Дому народа Парламента БиХ Иво Миро Јовић. Додао је да "умјесто нас у БиХ одлучују они који овдје не живе већ само наступају".

* ГЛAС: Уставни суд БиХ одбацио је Ваш захтјев за оцјену уставности Закона о јавном РТВ систему у дијелу којим се предвиђају три јавна РТВ сервиса, двије ТВ и двије радио-станице за територију одређеног ентитета.

ЈОВИЋ: У овом случају је тражено да пет судија гласа да закон није штетан по витални интерес Хрвата. Нисмо имали пет гласова, али ни друга страна их није имала. Двојица судија Уставног суда БиХ учествовала су у доношењу Закона, па њихово учешће у одлучивању у вези са Законом представља сукоб интереса.

Од седам преосталих  три су из међународне заједнице и они не сматрају да је закон штетан по национални интерес Хрвата. Није тешко закључити да се ради о политичкој одлуци.  Aпсурдно је да у Уставном суду БиХ буду по два представника из сваког народа, а три међународне судије.

* ГЛAС: Захтјев за оцјену уставности упутићете и Међународном суду за људска права у Стразбуру.

ЈОВИЋ: Жалосно је да правду морамо да тражимо изван граница БиХ јер наше правосуђе доноси накарадне одлуке. И не само због тога, већ што умјесто нас одлучују они који овдје не живе већ само наступају. Чим добијем писмено обавјештење да је мој захтјев одбачен, потражићу правду у Стразбуру.

* ГЛAС: ФБиХ је већ дуго у дубокој кризи. Колико таква ситуација успорава БиХ на путу према ЕУ?

ЈОВИЋ: Да се уистину жели створити функционална и стабилна земља то би се лако могло урадити. Међутим, они који желе да овдје држе све под контролом, веома успјешно то и раде. Прича о дубокој кризи у ФБиХ је обична фарса. Стално се ствара таква политичка клима у којој нужно морају бити криви домаћи представници власти, док странци, који заправо одлучују у овој земљи, немају никакве одговорности. Због тога праве конструкције које им одговарају и којима је у сваком моменту могуће изазвати кризу.

* ГЛAС: Изјавили сте да се Министарство безбједности БиХ показало најлошијим у свом раду. Колико је то опасно?

ЈОВИЋ: То министарство је послушник структура о којима читаво вријеме говорим. На пољу резултата овог министарства стоји један велики минус. Министар безбједности БиХ Тарик Садовић је кључни човјек који је одговоран за утврђивање тога ко је и на који начин увршћен у држављанство БиХ. Има примјера да су у држављанство БиХ примане особе без података о имену и презимену, али са назнаком која их је институција примила и под којим редним бројем пасоша. Критике се упорно упућују Парламенту БиХ који са тим стварима нема никакве везе. Он може да донесе одлуку о ономе што други раде, али није на њему да спроводи закон.

* ГЛAС: Вјерујете ли у успјешно окончање прудских преговора?

ЈОВИЋ: Они представљају један од начина супротстављања сталним деструкцијама БиХ. Похвално је да су се нашли људи из сва три народа који хоће да разговарају о будућности земље и суживоту. Међутим, када домаћи лидери сједну да разговарају, јаве се они који су задужени за намјерно продубљивање кризе.

Хрвати

* ГЛAС: Какав је данас положај Хрвата у ФБиХ?

ЈОВИЋ: За злочине над Хрватима нико није одговарао па је тако испало да су сами себе убијали. Када је ријеч о повратку, свега два одсто међународне помоћи стигло је на хрватску територију. Говори једног дијела међународне заједнице о БиХ као мултикултуралној и мултиетничкој заједници неутемељени су јер чине све да овдје постоји један народ, језик и култура.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.