Иванић: Нема услова за нови Дејтон

Сарајево - Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић сматра да нема услова за "нови Дејтонски споразум", јер за то не постоји сагласност међу међународним институцијама.

Иванић је оцијенио да ће прије бити постигнута сагласности за промјену Дејтонског споразума унутар БиХ, него у међународним институцијама.

"Рачунање да ће неки међународни фактор да наметне рјешења је илузорно, беспредметно и припада прошлости. БиХ није тема кључних политичких личности у свијету и вјероватно то дуго година неће ни бити", рекао је Иванић у обраћању на Деветом састанку на високом нову који је у Бошњачком институту у Сарајеву организовао Међународни центар "Низами Гањави".

Он је навео да се БиХ не баве предсједници великих земаља, него чиновници у министарствима иностраних послова, те да ту реалност сви у БиХ треба да прихвате и да се окрену унутрашњем дијалогу.

Предсједавајући Предсједништва БиХ је указао да повјерење међу кључним политичким личностима унутар БиХ није на највишем могућем нивоу и да би морало да буде пуно веће.

Иванић истиче да у БиХ, када је ријеч о Дејтонском споразуму, постоје двије, условно речено, екстремне позиције.

"Једна ће рећи да је Дејтонски споразум донио рјешење за БиХ, створио услове за мир и да је једини оквир у којем БиХ може функционисати, те друга да је Дејтон донио мир, али да није рјешење које може омогућавати нормално функционисање земље", рекао је Иванић и додао да у БиХ постоји сукоб око те основне тезе.

Када се реално сагледају ствари, каже Иванић, постоји мало примјера у свијету у којима је 21 годину након тешког рата створен мир, као што је случај у БиХ, додајући да Дејтонски споразум није идеално, већ рјешење које је у једном тренутку било могуће и иза којег су стале стране у сукобу и међународне институције.

Иванић је рекао да сви морају показати спремност на компромис и да се мање баве прошлошћу, а више будућношћу, чиме би се значајно промијенио имиџ земље.

Члан Предсједништва БиХ Драган Човић рекао да је не вјерује да ће било ко у име БиХ заказивати "Дејтон два или три".

"Ми се у БиХ морамо договорити и морамо да разумијемо да нисмо више интересантни као што смо били прије ни Бриселу, а поготово онима који треба да рјешавају глобална питања", рекао је Човић новинарима.

Он је истакао да се много научило од Дејтона до данас, али да је остало још доста тога да се уради и научи.

"Потребно је да разумијемо да БиХ има своје вриједности које морамо уважавати и поштивати, али да морамо чути глас другог и другачијег у том унутрашњем уређењу БиХ, јер без тога ћемо тешко да остваримо наш евроатлантски пут и економску стабилност коју прижељкујемо", рекао је Човић.

Он је навео да се однос према Дејтонском споразуму у протеклих 20 година мијељао од апсолутног неподржавања до слијепог заговарања, што ће, како је оцијенио бити настављено и даље.

Човић је напоменуо да треба много брже и одговорније радити како би се ка Европи ишло у корак са земљама сусједства, али да треба радити и на унутрашњем преуређењу односа у БиХ.

"Када је упитању вођење спољне политике, битно је да се опредијелимо да БиХ има цјеловитост и неразградљивост у смислу функционисања, а на унутрашњем плану је морамо реорганизовати, јер је апсолутно неефикасна и то свакодневно показује", рекао је Човић и додао да је то једна од тема његовог данашњег састанка са лидерима СДА Бакиром Изетбеговићем и СББ-а Фахрудином Радончићем.

Некадашњи предсједник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да је фокус његовог данашњег обраћања европска будућност југоисточне Европе, што многи сматрају кључним, не само за даљи развој и очување мира, већ и за судбину многих земаља региона.

Он је навео да је мир главни циљ ЕУ, те да ће уласком свих земаља југосточне Европе у ЕУ дефинитивно завладати мир на овим просторима.

Када је ријеч о европском путу БиХ, Јосиповић истиче да се не може очекивати да БиХ неко у ЕУ уведе за руку, већ да то морају да раде политичке снаге унутар земље.

Осврћући се на побједу Доналда Трампа на предсједничким изборима у САД, Јосиповић је изразио наду да Трамп неће испунити сва своја предизборна обећања, те напоменуо да је сваки од свјетских лидера, поготово највећих земаља, одговоран за мир и стабилност у свијету.

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић, који се обратио посредством видео-линка, нагласио је да ЕУ није цјеловита без западног Балкана.

Он је рекао да државе из овог региона морају, прије свега, дефинисати вриједност добросусједских односа, те показати да су у стању да саме рјешавају отворена питања.

Вујановић је посебно истакао споразум о граници које су Црна Гора и БиХ постигле без посредовања неке треће стране.

Бивши предсједник Бугарске Петар Стојанов рекао је да је за Балкан потребан комплексан приступ, узимајући у обзир све релевантне историјске, политичке и економске факторе, док је један од најважнијих фактора посвећеност људи са Балкана мирном и бољем животу.

Он каже да земље западног Балкана треба да постану чланице ЕУ и да балканске земље које су већ чланице Уније морају помоћи осталим државама из региона на њиховом европском путу.


Скуп у Сарајеву под именом "Европски мир: Рецепт за јаку Унију за све" огранизовао је Међународни центар за толеранцију, дијалог и разумијевање "Низами Гањави".

Човић ће се обратити учесницима конференције на панелу "Европска будућности БиХ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.