Исповијест Чеде Продића, бившег заточеника логора Пољ

Најтеже ми је било у логорима у Пољу и Броду. Ту се на мене "намерачио" Ивица Врдољак звани Геза. Сјећам га се, био је крупан момак. Имао је завијену руку, вјероватно је био рањен. Био је познат по томе што је врелим гвожђем логорашима стављао жиг на голом тијелу, испричао је Чедо Продић

КAДA је чуо да је на граничном прелазу у Орашју ухапшен Ивица Врдољак, звани Геза осумњичен за ратне злочине против српских цивила у логорима Поље и Рабић, код Дервенте, у глави бившег заточеника хрватских логора у Дервенти Чеде Продића (47) оживљена су сјећања на стравичне дане проведене у тамошњим казаматима. - Вратио сам се петнаест година уназад. Сјећања су почела да се враћају, а желио сам да све то заборавим - прича за "Глас Српске" Чедо Продић, који и у тијелу али и души носи тешке ране задобијене за вријеме четворомјесечног тамновања у хрватским логорима. Чеду су са још тридесетак мјештана дервентског насеља Чардак, међу којима је било жена и дјеце, док су 1992. год. славили хришћански празник Васкрс заробили припадници Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и припадници такозване Територијалне одбране БиХ. Међу тим људима било је и комшија Хрвата и муслимана обучених у војничке униформе. - Покушао сам да их замолим да ми објасне зашто нас хапсе, али нико од њих није желио да говори, присјећа се Чедо и додаје како је, када су одведени у бивши Дом ЈНA у Дервенти, који је претворен у логор за Србе, једног комшију у "усташкој униформи" и који их је наводно чувао да не побјегне, молио да му да мало воде. Молио сам га, пошто смо се од раније познавали, били смо комшије, да ме спаси или убије. Само је окренуо главу и отишао, од мене - каже Чедо. У Дому ЈНA сви смо, каже, били изложени новим тортурама. - Нас је тукао ко год је стигао и могао. Људи су плакали, молили да их побију, само да би се на тај начин спасили мука. Затворили су нас у подрум дома. У једној просторији величине тридесетак квадрата било нас је више од шездесет. Просторија је била без свјетлости, влажна, пуна воде. Онако испребијаним давали су нам со да једемо а онда смо по два три дана били без воде - присјећа се Чедо логорашких дана. "Испитивања" и батине су били свакодневна "терапија", каже он, и додаје да је након неколико дана из дома ЈНA пребачен са још стотињак заточеника у логор на Рабић. Ту нас је било око 200. У једној просторији смо боравили, и вршили физиолошке потребе. Од смрада нисмо могли да издржимо. Појавиле су се и уши. Храну нисмо добијали данима, а када би је и донијели један хљеб би дијелили на стотињак логораша, прича Чедо Продић. Логораши су одвођени на прве борбене линије гдје су коришћени као живи штит и за копање ровова. У једној таквој акцији погинуло је осам заточеника. Чедо Продић, ипак, истиче да му је најтеже било када је одведен у логор у Пољу и Броду. - Ту се на мене "намерачио" Ивица Врдољак звани Геза. Сјећам га се, био је крупан момак. Имао је завијену руку, вјероватно је био рањен. Био је познат по томе што је врелим гвожђем логорашима стављао жиг на голом тијелу. Сјекао и чупао уши, одсијецао нос, нож забадао у тијело. Мене су он и још тројица стражара извели, ставили између врата. Један је узео нож и забио ми у леђа а Врдољак је армирачким клијештима пробијао моје уши. Други стражар ме је тукао пиштољем по тијелу. Од болова и сав обливен крвљу падао сам у несвијест. Остали стражари су излазили и улазили у просторију увијек преко мене - присјећа се Чедо Продић, који "једва чека" дан да се сусретне са Гезом на суду. Спреман је, каже, да на суду свједочи против овог нечовјека. Дервентско Удружење ратних заробљеника је поздравило хапшење Ивице Врдољака и очекује да и остали одговорни за страдање Срба из овог града за вријеме рата у БиХ буду приведени и процесуирани. Ово удружење је Хашком тужилаштву предало тужбу против починилаца ратног злочина над дервентским Србима. Потпредсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић у изјави за "Глас Српске" навео је да су за вријеме рата у Дервенти постојала четири логора у којима су довођени Срби. Више од 100 дервентских Срба је прошло кроз хрватско-муслиманске казамате над којима су вршена нечувена злостављања, силовања, батињања. Логораши су убијани на очиглед осталих који су касније тјерани да лижу крв убијеног заточеника. Према ријечима Кнежевића, дервентски логораши најодговорнијим за формирање логора на овом подручју сматрају ратног предсједника СО Винка Бегића, званог Шиљо, начелника полицијске станице Ивана Дуспару, предсједника Кризног штаба Ивана Чуљка, предсједника ратног штаба Јозу Чалића, команданта Територијалне одбране Луку Олујића, предсједника Хрватске демократске заједнице и Странке демократске акције за Дервенту Ику Станића и Сулејмана Aлијагића. Као извршиоце злочина дервентски логораши окривљују команданте логора у Пољарима, Пољу, бившем Дому армије у Дервенти и логора у бившем складишту ЈНA на Рабићу, код Дервенте, као и стражаре у овим логорима Дамира Липовца, Нихада Хамзића званог Фриц, Aлмаса Незиревића, Aнгијада Јусановића званог Талијан, Едина Мркоњића, Јозу Брицу, Ивицу Врдољака званог Геза, Стипу Јукића, Стипу Нујића командира Војне полиције и друге. Б. ТЕОФИЛОВИЋ Злочини Потпредсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић истиче да су припадници регуларне војске Хрватске потпомогнути паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Дервенте за вријеме четворомјесечне окупације општине починили стравичне злочине над српским становништвом. За ове злочине још нико није одговарао, па је хапшење Ивице Врдољака вратило наду код бивших заточеника да ће злочини почињени над дервентским Србима за вријеме посљедњег рата ипак бити процесуирани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.