Испитују како је земљиште узето од Дјечијег дома

Бaњaлукa - Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) изузеће предмет отуђења парцеле воћњака величине 8,5 дунума Дјечијег дома “Рада Врањешевић”, над којим је успостављен ранији власничко-правни однос, послије чега је продато бизнисмену Ненаду Лубурићу, и проучити га уз стручни надзор.

Изјавио је то “Гласу Српске” директор РУГИП-а Тихомир Глигорић истичући да ће изјаве бити узете од свих који су имали везе са доношењем рјешења РУГИП-а, подручна јединица Бањалука, од 5. децембра 2007. године којим је утврђен престанак државног власништва над земљиштем које је било у посједу Дома.

Провјере

- Затражићу изјаву од вјештака Љубише Ћорсовића и тадашњег шефа подручне јединице Бањалука Aлександра Деурића. Послије тога, на основу изјава и чињеница, знаћу какве мјере треба предузети. Наравно, затражићу одговорност од свих за које се утврди да су криви за пропусте - каже Глигорић.

Вјештака Ћорсовића ангажовао је адвокат Јован Чизмовић, заступник Вељка Малиновића коме је на незаконит начин враћено то неколико милиона вриједно земљиште. Ћорсовић је у извјештају навео да “то земљиште не сачињава животни простор Дома”, а није се изјаснио о најважнијем, о томе да је земљиште приведено намјени.

“Глас Српске” сазнаје да је Управа против Ћорсовића већ покретала дисциплински поступак уз приједлог раскида радног односа, јер се сумњало да је у неколико наврата примао мито.

Из докумената који су у посједу “Гласа Српске” јасно се види да су бивше руководство Дома, директор Данило Поњарац и секретар и правник Весна Петровић-Поповић, нечињењем омогућили да земљиште из власништва Дома пређе у Лубурићеве руке.

Ријеч је о земљишту које је СФРЈ 1972. године преузела од Даринке Малиновић за потребе Дјечијег дома у Бањалуци, а њу исплатила. Након што јој је земљиште плаћено, та парцела је приведена намјени и по Закону о грађевинском земљишту никако није могла бити враћена претходном, исплаћеном власнику.

Даринкин син Вељко Малиновић појавио се тек 2007. године и затражио враћање плаца за који им је држава дала новац 1972. године. За само неколико мјесеци РУГИП му излази у сусрет и доноси незаконито рјешење којим му враћа овај плац.

Малиновић одмах плац продаје Лубурићу за 1,8 милиона марака.

Лубурић каже да је земљиште купио у фебруару 2008. године и да га је платио 1,8 милиона КМ плус порез на промет у износу од 55.000 КМ.

- Земљу сам купио од Малиновића, кога сам тада први пут упознао. Мој правни савјетник провјерио је сву документацију, која је била сасвим уредна. Регулационим планом ту је била предвиђена изградња стамбено-пословног објекта од 12.000 квадратних метара плус подрумске гараже. Као сваки инвеститор, нашао сам рачуницу и купио то земљиште - каже Лубурић.

Он додаје да је исплатио новац у предвиђеном року, али да се осјећа превареним, јер од тада “има само проблеме пошто је ново руководство Дома покренуло судске поступке, због чега двије године не може на плацу ништа да ради”.

Град

У документу града Бањалука од 13. августа 2007. године, који је у посједу “Гласа Српске”, а који је тада упућен Правобранилаштву РС, наведено је да је то земљиште “приведено крајњој намјени због чега нису испуњени услови за утврђивање престанка државног власништва и успостављања ранијег власничко-правног односа према одредбама члана 44. Закона о грађевинском земљишту”.

Aли и поред тако јасне одредбе, бањалучка канцеларија РУГИП-а и Правобранилаштво, сједиште замјеника у Бањалуци, одрекли су се тог плаца и вратили га ранијем кориснику, породици Малиновић.  

У документу од 29. августа 2008. године који је потписао градоначелник Драгољуб Давидовић и који је у посједу “Гласа Српске”, наводи се да је “рјешењем РУГИП, подручна јединица Бањалука, од 5. децембра 2007. године утврђен престанак државног власништва на градском грађевинском земљишту које је у посједу Дома”.

- Пошто је то рјешење спроведено у земљишној књизи без претходно спроведеног поступка споразумног одређивања накнаде за ревалоризован износ, а представник града није саслушан, тражимо да се брише упис у земљишној књизи док се не спроведе поступак споразумног одређивања накнаде - наведено је у допису упућеном Земљишно-књижном одјељењу Основног суда.

Тадашњи директор Дома “Рада Врањешевић” Данило Поњарац и секретар и правник Весна Петровић-Поповић негирају да су одговорни за ово. Ново руководство Дјечијег дома 2009. године покренуло је судски поступак за враћање земљишта. Предмет је тренутно у Врховном суду РС.

Поњарац

Бивши директор Дома Данило Поњарац, који је потписао да се неће жалити на рјешење РУГИП-а, а којим је земљиште враћено ранијим власницима, казао је “Гласу Српске” да нема ништа с продајом плаца и да је, поред одлука РУГИП-а и Правобранилаштва о враћању плаца, био немоћан.

- На судској расправи нисам био због одсуства из Бањалуке, то је можда једина моја кривица. То је градска, општинска земља, а не власништво Дома. Ја нисам никако могао да се противим њиховој одлуци - каже Поњарац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.