Интервју: Министар здравља и социјалне заштите РС Ранк

Хоћемо да уведемо рад у двије смјене, да врата болница и клиничких центара буду отворена бар 12 часова. Да установе не зјапе празне, док су се доктори растрчали радећи на лошијим апаратима у приватној пракси, тако "гулећи" обичан народ, каже Ранко Шкрбић

Већа продуктивност и радна дисциплина, бољи однос међу запосленима, као и онај према пацијенту, главни су циљеви који су ове године зацртани у здравству Републике Српске. - Хоћемо да лијечење стварно почне осмијехом, а не да нас критикују људи који се жале на доктора, сестру, да их нису хтјели примити, да су их уцјењивали. Такви овдје неће радити. Нећу да их видим у у здравственом систему - поручио је министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић у интервјуу за "Глас Српске". Он је истакао да су директори свих здравствених установа добили јасне инструкције шта треба да раде у наредном периоду како би одлуке Министарства и недавно потписани уговор са представницима синдиката у здравству, којим је дефинисана најнижа цијена рада од 135 марака, имали смисла. Директори здравствених установа добиће и упутства на који начин да обрачунавају плату, јер је јасно речено да сва остала примања на плату не смију прећи 30 одсто. Међутим, мораће се, додао је министар Шкрбић, ревидирати и некадашње питање посебних услова за рад, дежурстава, на основу чега је већ велики број здравствених радника, иако су добијали номинално ниске плате, имао велика новчана примања. Дакле, нова најнижа цијена рада у здравству знатно ће утицати на плате и њу је на основу коефицијента и цијене бода једноставно израчунати за сваког посебно, рачунајући, наравно, и године стажа, регрес, топли оброк и слично - нагласио је Шкрбић, који је поручио да Влада Српске жели да подигне стандард доктора и медицинских сестара, који је посљедњих 15 година био мизеран. ? Недавно сте изјавили да ће менаџери здравствених установа морати да стегну каиш... - Менаџери ће морати у врло кратком периоду да направе нову унутрашњу организацију, нови акциони план за спровођење договорених мјера. Мораће за сваког запосленог да припреме и посебну врсту уговора. Многи запослени у здравственом сектору уопште их немају. Оно што је посебно важно је да ми требамо да испратимо продуктивност. Рецимо, за неку клинику тачно кажемо колико запослених треба да има, каквог профила и зашто је оспособљена. Фонд купује те услуге и прави уговор са болницом за ту врсту услуга, што подразумијева да има прописан број запослених за који ће добити и новац. Aко је број већи, запослени ће се онда солидарисати и подијелити износ, односно примати мање плате, или ће сами оцијенити да неко не заслужује да буде у њиховом тиму. На менаџерима је да кажу ко заслужује да ради у таквој установи, а ко не. ? Неријетко се може чути да је за здравствену услугу потребно донијети "плаву коверту". Дешавало се да пацијент пријави да му је љекар узео новац, покрене се поступак и на крају утврди да се то није десило. Како доћи до истине? - Дешавало се да су доктори или здравствени радници уцјењивали пацијенте, затезали или одуговлачили процедуре. Молимо све оне којима се то деси да се истог тренутка јаве директорима тих болница, а могу се обратити и Министарству здравља и Фонду здравственог осигурања. Такве појаве морамо искоријенити. ? A "плаве коверте"? - Одувијек је у свијету било да је неко частио доктора и то је нешто на шта се не може утицати. Aли, ако доктор уцјењује пацијента на разне начине, не пружајући му здравствене услуге или га директно уцјењује у најгорем тренутку, када се бори за живот и потребна му је њега, то је онда за сваку осуду. Позивам све који имају такве неугодности да нам се јаве. ? Забрањен је двојни рад. Плашите ли се да ће забраном двојног рада доћи одлива кадра из јавних здравствених установа? - Двојни рад није био дозвољен ни прије наше уредбе, али, једноставно, послодавци нису инсистирали на томе и стварала се нелојална конкуренција. Поред ове забране, обавеза послодаваца је да уведу рад у двије смјене. Формираћемо комисије за примарну и секундарну здравствену заштиту, које ће помоћи руководиоцима здравствених установа да правилно интерпретирају ове наше захтјеве и одлуке, како бисмо могли на адекватан начин да припремимо динамику и рачуницу за исплату првих увећаних плата, које очекујемо да се десе у неком наредном периоду за јануар. Не бојим се одлива кадра. Онај ко хоће, може слободно да иде. Многи који су коректни и поштени према себи, послу, усудили су се да раде приватно. Министарство у потпуности поздравља приватну праксу и хоћемо да је укључимо у клиничке услове. Међутим, нећемо да допустимо да је неко плаћен да ради осам или више часова у Клиничком центру или болници, а да, у ствари, ради два-три часа и да за то вријеме има свега 19 одсто или мање продуктивности, а да остатак времена проводи у приватној амбуланти. Aко хоће приватно да ради, онда нека изволи то радити у болници или Клиничком центру гдје ради, или нека створи такав радни однос гдје ће пола радног времена радити код приватника, а пола у јавној установи. A не да му ми плаћамо доприносе и све остало, а да код приватника добија само плату. Крајње је вријеме и да болнице, које су сада врхунски опремљене, почну да се рекламирају. Оне у овом тренутку могу да понуде најбоље услуге, боље од било ког приватника. ? Можете ли појаснити на који начин, како сте рекли, желите партнерство са приватним сектором? - Хоћемо да подржимо ту врсту конкуренције, такмичења, и да имамо приватни сектор у здравственом систему. Желимо да приватни сектор за све оне процедуре које законом нема право да ради или није регистрован за ту услугу, као што су оперативни захвати и слично, ради у Клиничком центру. Нека изнајми операциону салу, интензивну његу, нека плати тај закуп, као што би то учинио било гдје друго. Бањолучки Клинички центар је већ водио преговоре и у току је потписивање и првих уговора између приватних здравствених установа са Клиничким центром. ? Има ли вишка запослених у здравству, с обзиром на чињеницу да се то питање често потеже у јавности? - Постоје одређени вишкови, који не могу да одговоре савременим трендовима и свака установа је направила њихов план. Нама ће у примарној здравственој заштити бити врло једноставно да ријешимо питање вишка, јер на број становника имамо јасну слику да требамо око 650 тимова породичне медицине. Много већи изазов биће болнички сектор, али и ту постоје норме. Урадили смо неколико студија, пресјек болничког сектора и примарне здравствене заштите. Директори су упознати с врстом и профилом кадра који треба да имају како би могли да испуне норме и да би та врста посла, подизањем продуктивности, могла да се исплати. У Дому здравља Гацко, на примјер, имају два пута већи број запослених него што је то потребно. Политичке структуре су, својевремено, захваљујући тамошњој индустрији, примале кадар и јасно је да ти људи не могу да остану. Шта да радимо са 20 или 30 медицинских сестара и техничара који су вишак. Већ су спремни програми социјалног збрињавања, велики број људи ће сигурно отићи у пензију. Морамо направити одрживо здравство, које треба да одговори потребама становништва. Када се мало више погледа структура запослених, види се да је у протеклом периоду у здравственим установама без икаквих критеријума приман кадар који нема одговарајућу квалификацију. Не мислим ту на докторе ни медицинске сестре, него на техничко особље којим су оптерећене бројне здравствене установе. Када се ушло у структуру запослених у неким болницама, испоставило се да екипе мајстора за одржавање, техничку подршку, зидари, водоинсталатери у сезони када је вријеме највећих грађевинских радова вуку боловање по пет мјесеци, и за то вријеме раде код приватника. То морамо рашчистити и видјети да ли се болницама и клиничким центрима уопште исплати та врста посла или ћемо то дати приватним фирмама које то раде. ? Да се вратимо на новац. Може ли здравственим установама бити довољно за живот оно што добију од Фонда здравственог осигурања? - Свака здравствена установа, уколико мисли о себи, мора да пронађе додатних најмање 20, идеално би било 30 одсто средства, мимо уговора са Фондом. То значи да установа мора да иде на услуге, тржиште. Пацијент данас често не пита за цијену већ за вријеме. Хоће када дође доктору да буде одмах примљен. Постоје бројни механизми и начини како се веома једноставно могу капацитети болнице, Клиничког центра што боље искористити. Зато хоћемо да уведемо рад у двије смјене, да врата болнице и клиничких центара буду отворена бар 12 часова. Да људи који су ујутро запослени могу по подне да дођу, а не да установа зјапи празна, а да су се доктори растрчали и да раде на лошијим, јефтинијим, слабијим апаратима у приватној пракси и да гуле обичан народ. ? Према анализама рађеним у Фонду здравственог осигурања, за финансирање здравства недостаје око 120 милиона марака или око четвртине средстава која се обезбјеђују из доприноса... - И данас је на снази такав систем обрачунавања доприноса, који није најсрећније рјешење за здравство. Предлажемо сет мјера и законских рјешења, којима требамо да дођемо до значајне количине новца. Такође, имамо веома лошу структуру прикупљања доприноса. У овом тренутку из одређених ранијих периода законским рјешењима су се сви земљорадници превели на Завод за запошљавање. Фактички, они држави плаћају нешто минорно, неколико марака за оне који су на бироу, а када се неко од њих разболи, користе пуну здравствену заштиту. Тако имамо дефицит код пољопривредника, као и велики дефицит код приватног сектора. То морамо мијењати. Разговарали смо са синдикатом и требамо њихово разумијевање, јер нема ништа од овог уговора о већим платама уколико не будемо имали читав пакет мјера који ће нам обезбиједити више новца. ? Усвајањем одређених измјена закона изашло се у сусрет послодавцима. Шта се тиме жељело постићи? - Ослободили смо, иако је то опозиција дочекала на нож, послодавца плаћања боловања више од 30 дана, а смањена је и њихова обавеза према породиљама на 30 дана, тако што ћемо ми да плаћамо преко тога. То је урађено с циљем јачања привреде, стварања бољег пословног амбијента. Овим ћемо значајно ослободити послодавце и спријечити појаву да дају женама отказ уколико остану у другом стању. Опозиција није хтјела да гласа, а овамо се, као, боре за јачање привреде. Влада Српске заиста има мјере којима намјерава да развија бољи пословни амбијент. ? Било је значајних улагања у здравствене установе у Српској. Гдје и шта је урађено? - Нема болнице у којој нешто није урађено. У Касиндол смо уложили преко 1,5 милиона марака за инфраструктурне захвате. Такође су потпуно опремљене коронарне јединице у свим болницама Српске. Остао је још Зворник, и то ћемо сада да ријешимо... Кренуло се са интервентном кардиологијом у бањолучком Клиничком центру и за пола године урађено је више од 500 интервенција, као што ради и Јединица за коронарне болести у Београду. Савремена дијагностичка опрема достављена је у Приједор, Добој, Бијељину, а добиће је и Требиње. Планирамо потпуну реконструкцију и доградњу болнице Касиндол, реконструкцију болнице Требиње. Након тога, треба да крену припреме за градњу болнице у Бијељини, градиће се болница у Добоју, кренула је изградња хемодијализног центра у Шамцу, а добиће га Лакташи, Зворник и Касиндол. У току је реконструкција 24 дома здравља, свих породилишта у Српској... ? Колика су издвајања Републике Српске за здравствену заштиту по глави становника? - По глави становника, у овом тренутку, Република Српска за здравствену зашт

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.