Интерресорна радна група: Скратити рок од расписивања избора до објаве резултата

САРАЈЕВО - Чланови Интерресорне радне групе парламента БиХ за измјене Изборног закона сагласни су да је рок од расписивања избора до објаве изборних резултата предуг и да га треба скратити.

И у данашњем наставку дводневног засједања чланови Интерресорне радне групе показали су да не постоји консензус о кључним питањима.

Током расправе констатовано је да је гласање путем поште једно од горућих питања, али је расправа показала да о томе постоје различити ставови.

Члан Интерресорне радне групе Сњежана Новаковић Бурсаћ рекла је да је недопустиво да се мјесецима након избора “отварају некакве вреће и преврћу некакви резултати”.

“Постоје и докази да је процес гласања поштом врло проблематична ствар за укупан изборни процес у БиХ”, истакла је Бурсаћева.

Она је додала да је СНСД спреман да о томе отворено разговара.

“Сматрамо да је то сегмент изборног процеса који ствара највише проблема”, рекла је Бурсаћева, истичући да нико не помиње укидање права људима да гласају, али да то утиче на изборни резултат и на имплементацију изборних резултата у срединама гдје не плаћају порез, гдје не живе и да се ефекат избора не одражава на њихов живот.

Бурсаћева сматра да сигурно постоје модалитети да се то бирачко право оствари у дипломатско-конзуларним представништвима.

“То у ДКП мрежи могу остварити седам дана прије избора или на дан избора, јер ово што нам се сад дешава дефинитивно отвара простор за разне манипулације. Не смије се ограничити право човјека, али начин конзумирања тог права мора бити уређен на неки бољи начин”, нагласила је Бурсаћева.

Замјеник предсједавајућег Интерресорне радне групе Бариша Чолак рекао је да се мора постићи висок степен консензуса уколико се жели нешто промијенити.

“Чињеница је да све оно што стиже у Центар за бројање послије одржаних избора додатно оптерећује изборни процес”, каже Чолак.

Он је истакао да би било добро да се људима омогући да гласају, али да ти гласови дођу на вријеме. “Било би добро да имамо изборне резултате што прије. То је врло озбиљно питање и о њему се треба разговарати”, сматра Чолак.

Чолак је оцијенио да су рокови који су сада постављени предуги и да их треба скратити.

Предсједавајућа ове радне групе Алма Чоло навела је да у овом тренутку не може рећи да ли ово парламентарно тијело ради брзо или споро, али да је дискутовано о многим питањима, да о неким постоји консензус и да ће се на крају гласати о свакој измјени и допуни Изборног закона.

Чоло је оцијенила да постоји консензус о неким техничким измјенама, а да крупна политичка питања захтијевају додатни консензус.

“Рок је пет мјесеци од дана расписивања до дана одржавања избора. За земљу каква је БиХ то је предуг рок”, оцијенила је Чоло и истакла да тај рок треба скратити.

Говорећи о латентном сукобу Интерресорне радне групе и Централне изборне комисије (ЦИК), Чоло је рекла да је одлука парламента да не укључи чланове ЦИК-а.

Она је оптужила СНСД и ХДЗ да нису дали сагласност да се позову чланови ЦИК-а у Интерресорну радну групу.

“Било би боље да су они ту, јер они су ти који проводе изборе, знају пресуде судова по конкретним приговорима, знају најбоље препоруке међународних институција и они су то уградили у свој приједлог”, рекла је Чоло.

На приједлог Дамира Арнаута да Интерресорна радна група од ЦИК-а затражи мишљење о скраћењу изборних рокова, реаговао је Џевад Махмутовић (СДА) који је рекао да Арнаут “константо подмеће клипове у рад Интерресорне радне групе”.

Арнаут је одговорио да се Махмутовић изражава на начин на који он не жели да се спушта.

Члан Радне групе Саша Магазиновић рекао је да не види разлог због чега се дижу тензије када је ријеч о раду ове радне групе и да је задовољан начином на који су третирани његови амандмани.

“Рокове је потребно скратити јер и у земљама региона и у иностранству то траје много брже, не само припрема избора него и само бројање, саопштавање резултата, правоснажност. Код нас је то много спорије него у другим државама и треба примијенити искуства других”, сматра Магазиновић.

Говорећи о гласању у иностранству, он је рекао да ту постоје два приступа и они који су насилно протјерани из БиХ и они који су добровољно отишли.

“С разлогом се поставља питање да ли они треба да одлучују о изборима у општини у којој не живе”, навео је Магазиновић.

Он је констатовао да је БиХ компликована земља и да је тешко спојити ова два разлога.

“За опцију сам да се људима омогући да гласају за изборе у БиХ због ових првих”, рекао је Магазиновић и додао да је потребно да то бирачко право остваре као и до сада.

За наредну седмицу, 22. и 23. јули, најављено је дводневно засједање Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства БиХ, током којег ће бити размотрени приједлози за измјене и допуне преосталих поглавља Изборног закона БиХ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.