Институт за нестале губи битку са временом

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Менаџмент Института за нестала лица БиХ припремио је приједлог рада за наредну годину, а из Српске упозоравају да у тој институцији треба направити драстичне промјене и негодују јер многи, по свему судећи, не схватају озбиљност ситуације.

Појединим члановима руководства Института за нестала лица БиХ мандати су истекли прије десет година, а с друге стране Савјет министара БиХ је, уз сагласност Међународне комисије за нестале, као другог суоснивача, 2016. године формирао Привремени управни одбор, а и ревизори су оцијенили да је статус “Привремени управни одбор” неуобичајен, те да постоји ризик у погледу одлука које произлазе из рада тог тијела и успореног реаговања на битна питања.

У предложеном програму рада Института за 2021. годину, иза којег стоји предсједавајући Колегијума директора Амор Машовић, наглашено је да БиХ улаже значајне напоре у рјешавање питања несталих особа, као и да може послужити као узор, а побројани су и проблеми са којима се сусрећу. То су мањак релевантних информација о локацијама масовних и појединачних гробница, неадекватни простори за смјештај и чување ексхумираних тијела или скелетних остатака људског поријекла, смјештених у 12 мртвачница и спомен-костурница у БиХ, који нису уређени на јединствен начин, као и то што за значајан број ексхумираних тијела постоје изолирани ДНК профили који немају подударање са ДНК крвних узорака сродника несталих особа.

На листи приоритета за наредну годину су ставили, између осталог, да се убрза процес верификације статуса несталих особа из ЦЕН БиХ, усклади Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији, шири свијест о хуманој димензији трагедије несталих и њихових породица, те одржавају периодичне састанке са члановима породица несталих особа и члановима Савјетодавног одбора.

С друге стране, истакнуто је да ће привремени Управни одбор Института, у складу са законом и прописима, редовно одржавати сједнице и извршавати задатке у складу са својим надлежностима, као и Надзорни и Савјетодавни одбор Института.

Предсједник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истакао је за “Глас Српске” да се кроз све ове године мање или готово никако бавило тражењем Срба.

- Инсистирамо и тражићемо реформу управљачке структуре, што обухвата и питање Управног одбора, односно да Међународна комисија изађе из тог процеса и да домаћим институцијама остави могућност да то ураде актима. У овоме не смије да буде дискриминације. Ово је хумано питање. Многи још траже своје најмилије и овакво понашање мора престати. Како вријеме одмиче, све је теже доћи до информација - истакао је Којић.

Република Српска још потражује око 1.600 несталих бораца и цивила, док се у три спомен-костурнице у Српској још налазе посмртни остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица. Из Српске годинама упозоравају да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године, те да би тражење несталих до сада било готово завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.

Приједлози

Посљедњи покушај реорганизације Института за нестала лица заустављен је прије неколико година непосредно пред постизања договора који је, како тврде из Српске, био извјестан, али је прво изигран од стране представника из ФБиХ, а потом и са нивоа БиХ. Најважнија је, како су истицали чланови радне групе из РС, ентитетска заступљеност, односно да чланови Управног одбора Института и Колегијума директора буду бирани из РС и ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.