Институције на нивоу БиХ наставиле са расипништвом

САРАЈЕВО - Док се грађани мјесецима суочавају са растом трошкова живота, поскупљењима хране и све већим економским притиском, Савјет министара БиХ донио је одлуку о вишегодишњој набавци службених одијела за запослене у Управи за индиректно опорезивање БиХ вриједних 7,2 милиона марака.

• Савјет министара БиХ одобрио је вишегодишњу набавку службених униформи и опреме за запослене у Управи за индиректно опорезивање БиХ вриједну 7,2 милиона КМ.
• Планирано је да за те намјене буде издвојено 3,5 милиона КМ у 2026, три милиона у 2027. и 700.000 КМ у 2028. години.
• Истовремено је усвојено и повећање накнада за превоз запослених у институцијама БиХ за 15 одсто, што ће буџет додатно коштати 7,3 милиона КМ годишње.
• У тексту се наводи да су у институцијама БиХ раније повећане и друге накнаде, попут топлог оброка и дневница, док су плате функционера и службеника знатно изнад просјека у БиХ.
• Аутор оцјењује да оваква издвајања појачавају утисак да институције БиХ настављају са расипничком политиком, док се од грађана и привреде истовремено тражи штедња.

Према усвојеном плану, из буџета институција БиХ биће издвојено 3,5 милиона марака у 2026. години, три милиона у 2027. и додатних 700.000 марака у 2028. години. Како је појашњено, пројекат ће бити уврштен у програм вишегодишњих улагања институција БиХ, а односи се на набавку службене опреме за запослене у Управи за индиректно опорезивање БиХ.

Набавка униформи и службене опреме није неуобичајена пракса за институције које имају теренски и контролни карактер рада. Међутим, проблем настаје онда када такве одлуке, због своје финансијске тежине и тренутка у којем се доносе, постану симбол ширег осјећаја да административни апарат лакше проналази новац за репрезентативне и протоколарне потребе него за суштинске реформе пореског система и смањење сиве економије.

Када се направи проста рачуница, долази се до податка да ће за службену опрему бити издвојено у просјеку око 2,4 милиона марака годишње. Ако се тај износ упореди са бројем запослених, произлази да ће на сваког радника у просјеку отићи између 2.800 и 3.000 марака за трогодишњи период, односно приближно 1.000 марака годишње по запосленом, што практично значи да ће за комплет службене опреме по раднику бити издвајане стотине марака сваке године.

На истој сједници Савјет министара донио је одлуку и о повећању од 15 одсто накнаде за превоз запосленима у институцијама БиХ, док је максималан мјесечни износ накнаде повећан са 400 на 460 марака, а за те намјене биће обезбијеђена додатна 7,3 милиона марака годишње. 
Измијењеном одлуком повећан је износ дневне и седмичне накнаде за превоз, а одлука ће бити примјењивана од дана ступања на снагу буџета институција БиХ и међународних обавеза за ову годину.
Почетком ове године као да нема кризе, повећане су и различите накнаде запосленима, па тако топли оброк у заједничким институцијама износи око 14 марака дневно, односно више од 300 марака мјесечно по запосленом. Слично је било и у случају дневница за службена путовања.
Управо због оваквих и сличних примјера све је израженији утисак да се у институцијама лакше проналази новац за возила, репрезентацију, накнаде и комфор администрације него за реформе, јачање привреде или раст животног стандарда становништва. 
Проблем више није само висина појединачних издвајања, већ чињеница да институције БиХ годинама шаљу поруку да за администрацију новца увијек има, чак и у тренуцима када се од привреде и грађана тражи штедња. Таква пракса постепено ствара осјећај да у БиХ постоје два економска система - један за грађане и други за институције.

Да је тако свједоче и бројне погодности које су већини грађана данас тешко доступне. Један од најпознатијих примјера је ресторан у згради Парламентарне скупштине БиХ, у којем су цијене остале вишеструко ниже од тржишних. Тако кафа у парламенту кошта 1,5 марака, супа такође 1,5, јунећи гулаш 4,5 марака, телеће печење 6,5, пилетина у сусаму четири марке, пребранац двије марке, док се поједини десерти могу купити за свега једну и по до три конвертибилне марке. У пракси то значи да комплетан ручак у институцијама БиХ кошта далеко мање, и по неколико пута, него један оброк у просјечном ресторану или фаст фуду.

Осим тога из буџета се и даље издвајају милиони марака и за разне привилегије функционера попут такозваног бијелог хљеба, права које омогућава изабраним и именованим званичницима да и након истека мандата примају пуне плате, често и до годину дана, уколико не пронађу нови ангажман. У појединим случајевима те накнаде достижу и више од 50.000 марака по функционеру.

Тако се из године у годину ствара слика система у којем се економска криза и буџетска ограничења углавном односе на грађане, док административни апарат наставља са расипничком политиком. И док грађани све чешће броје сваку марку, државне институције настављају да функционишу као систем у којем криза постоји за све, осим за администрацију.

Раст плата

Плате у заједничким институцијама БиХ и даље знатно одударају од просјека. Државни службеници на руководећим позицијама зарађују и до 4.500 марака мјесечно. Посланици у Парламенту БиХ имају примања између 5.000 и 6.000 марака, а са разним накнадама тај износ често прелази и 7.000, а што је четири до пет пута више од просјечне плате у БиХ. Овај однос биће још већи након што је Савјет министара усвојио рекордан буџет институција БиХ за 2026. вриједан око 1,58 милијарди марака. Он предвиђа повећање плата државним службеницима кроз раст основице на 690 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.