Инцко поносан на одлуку која је БиХ увела у политичку кризу

САРАЈЕВО - Бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је на крају свог мандата наметнуо одлуку о измјени Кривичног закона којом је предвиђено санкционисање негирања геноцида у Сребренице, чиме је додатно продубио политичку кризу и подијелио народ у БиХ, каже да је поносан на ту своју одлуку коју је, како каже, донио да би имао миран живот у пензији.

Инцко, који је Аустријанац, каже да је у његовој земљи било много ратних злочинаца из Другог свјетског рата и гледајући европску директиву из 2008. године, која позива државе чланице да донесу законе против порицања или банализације геноцида и ратних злочина, за њега је наметање те одлуке био "логичан и обавезан корак".

Инцко у интервјуу за шпански дневник „Ел Паис“ тврди да већи дио свог мандата није имао подршку међународне заједнице за своје активности.

Према његовим ријечима, „не може бити договора о ратним жртвама и осуђеним ратним злочинцима“.

Како преносе сарајевски медији, Инцко је говорио и о свом, како наводе, старом "непријатељу" Милораду Додику за којег је Инцко рекао да је "непредвидиви популист" и "камелеон".

Оптужио је лидере Срба у БиХ, који су, како тврди, ту његову наметнуту одлуку последњег дана мандата, „искористили као изговор за блокаду државних институција“.

Лист пише да Инцко своје потезе оправдава чињеницом да се чекало да пресуда ратном команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу буде правоснажна, али и да се одлука о овоме могла донијети много раније на локалном нивоу.

-Хрвати и Срби су гласали против, па се то није остварило током 26 година. Од казне је много важнија катарза. Рећи ''то се десило - српски, хрватски народ или Бошњаци су добри људи - али неки конкретни људи су чинили злочине'', и имају имена и презимена. Нажалост, ова катарза још није наступила, тада ће бити лакше гледати у будућност. Поносан сам на своју одлуку - појаснио је бивши високи представник - рекао је Инцко.

Шпански дневник подсјећа да је криза која је настала Инцковом одлуком остављена Кристијану Шмиту да се њоме бави.

Подсјећа и да је Шмит у новембру упозорио како је веома реалан ризик да се БиХ нађе у новим подјелама и сукобима.

Инцко за шпански дневник каже да је на почетку десетогодишњег мандата високог представника био оптимистичан, али да се то није реализовало.

-Геостратешка ситуација је била другачија. За БиХ је било мање интереса Русије и Кине. До тада се међународна заједница опредјељивала за приступ ''оштре интервенције'' у земљи, који је био ''успјешан'', али је прешао на једно од ''локалних рјешења'', које је било мање и по којем ''скоро да нема нових закона''. Из године у годину, БиХ је била спуштена на листе приоритета министарстава спољних послова. Некад је то био Блиски исток, други Авганистан, или Венецуела, или избјегличка криза". Посљедња два њемачка министра спољних послова посјетила су Мали, што је наравно разумно, јер тамо имају трупе, али никада БиХ - каже Инцко.

Тврди да европска безбједност почиње на Балкану.

-Ако погледате нападе Моленбик (2016), Батаклан (Париз, 2015) или Беч (2020), оружје је увијек долазило са или преко Балкана - навео је Инцко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.