Политика
Фото: Инцко: Говоримо исти језик само га свако зове другачије
"Аутопутеви, жељезнице, Бошњаци у Новом Пазару, Срби у Босни и Херцеговини...то нас све повезује. Имамо и исти језик, који овде зову другачије, у Црној Гори другачије, у Србији другачије, али говоримо исти језик", рекао је Инцко, који је, иначе, одговарао на добром српско-хрватско-бошњачком, "регионалном" језику.
То што нас повезује, каже, је велика шанса, па, хајде да је искористимо. Упућени смо једни на друге и сљедећих хиљаду година ми ћемо бити комшије.
"Хајде да сарађујемо", каже Инцко и закључује да су управо то урадили премијери Западног Балкана у Сарајеву, када су се договарали око стварања неке врсте заједничког тржишта. "Вјерујем у ту идеју", каже он.
На констатацију да односи у региону ипак нису ни мало идилични, те да су се значајно погрошали, прво између Сарајева и Бања Луке, због прославе Дана Српске, а потом и између Сарајева и Београда, због покретања захтјева за ревизију тужбе против Србије за геноцид, Инцко не реагује претјерано забринуто.
Он каже како процес европских интеграција иде одлично, да је Фредерика Могерини рекла да је импресионирана, признаје да је процес дезинтеграције присутан „код куће", али да се и то може промијенити.
Додик велики политички таленат
„Председник Републике Српске јесте прије двије, три недјеље изјавио да ће РС кренути путем Косова, значи пут независности, али је послије опет изјавио да подржава интегритет БиХ. И то се тако наизмјенично понавља. Једанпут овако, једанпут онако", примјећује.
Он, иначе, мисли да је Додик велики политички таленат, али да је "дискутабилно у ком правцу троши тај таленат".
„Штета што је кренуо са изјавама да је Сарајево Техеран, да БиХ није одржива, да треба да се иде путем Косова...Али, никад се не зна како ће се ово завршити. Може и добро", примјећује Инцко.
А то добро, по његовом мишљењу, је да Додик почне да подржава интегритет државе Босне и Херцеговине, унутар које, како каже, постоји ентитет Република Српска са надлежностима, које нико не жели да јој одузиме.
"Онда би ситуација у БиХ била много релаксиранија", закључује.
Будућност се не може градити на истрајавању на улози жртве
На питање да ли је за релаксираност ситуације у БиХ и региону одговоран и Бакир Изетбеговић, који је без сагласности српске и хрватске стране покушао да покрене поступак ревизије тужбе против Србије, те да ли је тиме ударио на темеље Дејтона, и зашто га није критиковао као што то ради у случају Милорада Додика, високи представник одговара:
"Господин Изетбеговић је био под великим притиском свог народа, око 70, 80 организација које је окупио око себе када је саопштио да ће тражити ревизију. Колико сам ја пратио ствари, господин Вучић није био превише узбуђен око тога. Он је био против тога, али најоштрије реакције су стизале из Бањалуке, а ревизија је била посљедња шанса за Бошњаке да се ту нешто учини," каже Инцко
Он очекује да ће се сада ствари вратити у нормалу, и каже како ревизија није ни била окренута против Србије и Срба него „против Милошевића и времена које је прошло".
Слаже се да се будућност не може градити на сталном истрајавању на улози жртве, и да то јесте оптерећење, али сматра да се мора инсистирати на истини.
„Треба се са пијететом односити према жртвама, а на историчарима је да ураде свој дио посла. Сваки народ треба да уради свој посао и да се суочи са прошлошћу", каже Инцко.
Објашњавајући посљедице своје изјаве у којој је у заједнички контекст довео републику Српску и НДХ, послије чега је из Бањалуке најављен прекид сваке комуникације са његовом канцеларијом, Високи представника прецизира:
„Када сам говорио да 9. јануара не треба славити због три одлуке уставног суда, рекао сам: неко ће се домислити да се слави и 10. април, али онда сам рекао и да то никоме не пада на памет. А комуникација постоји. Још исти дан сам добио писмо од господина Додика, у вези са мојим извјештајем за СБ УН...".
Није тачно да сам ја неки диктатор
Истовремено признаје да се протеклих година доста тога промијенило у примјени надлежности Високог представника:
„Нисам рекао да могу хапсити Додика, али сам рекао да су та времена прошла, поготово вријеме мог претходника Педија Ешдауна", каже Инцко, одговарајући на питање да ли је мислио да је реално хапсити предсједника Републике Српске, како су медији пренијели његову изјаву.
Педи Ешдаун је, подсјећа Инцко, смијенио овдје преко 100 политичара, једног петка, "црног", смијенио је 59.
То су била и времена када је Европска заједница овдје имала преко 60. 000 војника, данас их је мање од 1. 600, објашњава он и истиче да он лично прижељкује „више домаћих рјешења, већу домаћу одговорност".
„Бонска овлашћења и даље имам. Сваке године добијем продужење у Савјету безбједности. Тачно је да их ја користим врло, врло мало мало, као што није тачно да сам ја неки диктатор који не консултује никога. Посљедњих пет, шест година, ако сам их користио, а годинама нисам, радио сам то уз сагласности Вијећа за имплементацију мира".
Истиче и да је око 40 до 50 политичара, који су били на неком списку, међу њима и Мирка Шаровића, као и бившег министра полиције РС, вратио у политички живот. Очекује да се ријеши и криза власти у БиХ.
А на питање да ли брани Републику Српску, што је његов задатак, како му је поручио Младен Иванић, Инцко је јасан:
„Ја сам спреман да браним Републику Српску, да браним Србе, да браним Хрвате,и нема ту никаквог ''али''...Ипак, мислим да република Српска није угрожена. Од кога? Значи, мој задатак је да браним изворни Дејтон и дејтонску Републику Српску".
Валентин Инцко на честе оптужбе да мрзи Србе и Републику Српску, има "доказ да то није тако". Каже, био је замољен 1986. године да уплати пола милиона динара за изградњу Храма Светог Саве на Врачару, али је дао донацију "једној финој српској институцији", Богословском факултету у Београду, као и донацију за порушену православну цркву у Мостару.
Валентин Инцко не коментарише питање колико имају основа примједбе да институција високог представника није угрожена све док Бошњаци немају ништа против ње, али каже да дужина његовог мандата није орочена и да зависи од СБ УН и Савјета за имплементацију мира:
"Ја сам пензионисани дипломата и немам никакав проблем са тим. Мислим да тај мандат треба да се заврши, када за то дође вријеме".
Прилично оштру изјаву свог претходника Мирослава Лајчака да су на Балкану двије државе на ивици распада, од којих је на уму имао сигурно и БиХ, Инцко тумачи као намјеру да се "пробуде" неки европски званичници:
"Видим то као ''ријалитичек''. Интересантно је када видите ко се бави Босном. То су министри и шефови одјељења за Балкан у западним земљама, а Милорад Додик за последњих девет мјесеци други пут иде код Путина, а овог месеца је код Лаврова. Тамо се тим питањем баве ''број 1'' и ''број 2''....".
Европа није комплетна без Балкана
Он каже да је то Европа неће бити комплетна док овде буде „имала црну рупу која се зове Балкан или, унутар Балкана, једну црну рупу која се зове Босна и Херцеговина".
Ипак не вјерује апокалиптичним предвиђањима о могућем новом сукобу на Балкану:
"Не верујем. Расположења за сукоб нема. У народу влада приоритет - само да се не пуца. То је најважније. Зато не би смјело да се догоди да неко пожели да разбије ову државу. Ја вјерујем да до тога неће доћи".
На констатацију да пријетње за сукоб у региону не долазе само из БиХ, Инцко понавља да не вјерује да ће га бити и на другом мјесту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
