Игор Радојичић: Русија се противи наметању било каквих рјешења у БиХ

Русија посматра дешавања у БиХ као и друге велике земље и против је наметања рјешења било коме. Као чланица Савјета за примјену мира (PIC) Русија сматра да БиХ треба да испуни "пет плус два" услова и циља чиме би били ближи затварању Канцеларије високог представника у БиХ (OHR).

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић по повратку из вишедневне посјете Москви.

- Да руско-српско пријатељство и традиција постају све снажнији показује и окренутост Русије према РС и отвореност Српске за Русију. Улагање у нафтну индустрију у Броду било је добар показатељ Русима о исплативости инвестирања на овом простору због чега ће у сљедећим годинама услиједити низ економских и инфраструктурних инвестиција - истакао је он.

* ГЛAС: Како Руска федерација гледа на "бутмирски процес" послије два састанка који нису понудили ништа конкретно?

РAДОЈИЧИЋ: Руска Федерација је гарант Дејтонског споразума али није укључена у "бутмирски процес" јер није чланица ЕУ. Она политичке токове у БиХ веома пажљиво посматра и залаже се за то да се рјешења у БиХ никоме не намећу. Aко ми желимо да аплицирамо за кандидатски статус за чланство у ЕУ, онда су то стандарди које нам поставља Европска унија и у које Русија није укључена. Као чланица PIC-а, Руска Федерација подржава испуњење "пет плус два" услова и не подржава њихово проширење на пет плус два плус један, односно плус уставне промјене, на чему инсистирају поједине западне земље. Уставна реформа није услов PIC-а. Aко је то услов ЕУ, онда су то неки други односи у којима не учествује Руска федерација.

* ГЛAС: Да би се затворио OHR потребно је да се испуни "пет плус два" услова. Руси су већ исказали потребу за укидањем OHR-а?

РAДОЈИЧИЋ: У случају неиспуњавања "пет плус два" услова није реално очекивати да ће OHR да буде затворен. С друге стране, чланством БиХ у Савјету безбједности УН створила се нелогична ситуација с којом су се сложили и наши руски саговорници. Честитали су нам на чланству у Савјету безбједности УН у сљедеће двије године, али смо заједнички констатовали да се тиме БиХ нашла у веома нелогичној позицији. С једне стране, постала је чланица Савјета безбједности, а истовремено у БиХ дјелује мисија међународне заједнице на основу одлука, истих тих Уједињених нација и њене Повеље седам која прецизира да неко представља пријетњу по свјетски мир и безбједност. Значи, мисија међународне заједнице у БиХ заснована је на претпоставци да је БиХ пријетња за свјетски мир и безбједност, а у међувремену је БиХ примљена у Савјет безбједности, што је сасвим контрадикторно.

* ГЛAС: Поједини западни званичници сложили су се са територијално-функционалним принципом расподјеле државне имовине у БиХ, за који се залаже Српска. Подјела имовине један је од пет услова.

РAДОЈИЧИЋ: У процесу подјеле државне имовине нема конкретних резултата, а то је једна од тема које су биле заступљене у "бутмирском процесу". Имамо разумијевање Русије за територијално-функционални принцип у расподјели државне имовине и захтјеву да се државна имовина расподијели по принципу функционалног располагања и територијалне припадности. Истина је да су и западне земље које су учествовале у "бутмирском процесу" прихватиле територијално -функционални принцип расподјеле имовине у БиХ али су у својој разради значајно одступили од тога и укључили у цијелу причу OHR и неке приједлоге лидера Бошњака Сулејмана Тихића, тако да тај модел више није исти.

* ГЛAС: Русија је значајан инвеститор у БиХ, посебно у РС. Какви су њени будући планови?

РAДОЈИЧИЋ: У економском сегменту и за РС и за Русију капитална улагања у рафинерију у Броду веома су битна. За нас су од посебне важности у овој кризној години, а за њих је то био добар примјер да у РС има пословног и пријатељског амбијента за улагања што је добра препорука и за друге инвеститоре. Руси су заинтересовани за област енергетике и очекујемо да послије споразума Србије и Русије о гасоводу РС једним краком буде прикључена на гасовод. То би требало да се финализира кроз концесију и завршетак уговора са "Србијагасом".

* ГЛAС: Било је најава и за одређена инфраструктурна улагања. Да ли је нешто конкретно договорено?

РAДОЈИЧИЋ: Руси су посебно заинтересовани за будућа улагања у сфери термоелектричне и хидроенергије и на том плану ће у будућности бити значајних договора. Посебан интерес постоји за учешће у подизању хидроцентрала на Дрини и још већи за учешће у изградњи друге фазе термоелектране Угљевик. У Угљевик су Руси спремни да уложе значајан капитал. Када је ријеч о саобраћајној инфраструктури, очекујемо да се у другој половини децембра отвори редовна авионска линија Бања Лука - Москва за коју постоји обостран интерес, али и потреба.

Пољопривреда и образовање

* ГЛAС: У извјештајима у вези са вашом посјетом Москви предочена је разноврсна парламентарна сарадња у различитим друштвеним секторима. Споменути су и сектор пољопривреде и образовања.

РAДОЈИЧИЋ: Русија има огромне пољопривредне потенцијале и могла би да извози пољопривредне производе и воће. Међутим, тржиште РС је веома ситно у односу на њихово. С њихове стране постоји интерес за учешће наших аграрних стручњака и у будућем периоду дефинисаћемо поједине регионе Руске Федерације гдје би били ангажовани. На образовном пољу, Руси су исказали спремност да стипендирају студенте у РС путем универзитетске сарадње да би лакше и брже били информисани о апликацијама за стипендије. Планирамо да отворимо у Народној и универзитетској библиотеци у Бањој Луци руски кутак, а већ дуже вријеме разматрана је могућност отварања Руско-српског универзитета у Бањој Луци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.