Фото: Агенције
| Путин са Кустурицом
МОСКВА - За побједу није пресудна брзина ракета, већ брзина мисли, способност брзог реаговања и чврст дух, изјавио је руски предсједник Владимир Путин у интервјуу са редитељем Емиром Кустурицом.
Интервју је снимљен за пројекат „Наше крштење. Поглавар“, посвећен 80. рођендану руског патријарха Кирила.
– По мом мишљењу, данас није чак ни брзина ракета кључна, већ брзина мисли. Војни стручњаци ми кажу да су до јуче биле важне техничке компоненте модерног наоружања, а да је данас то математичко знање – рекао је Путин.
Он је додао да је брзина промјена у војно-техничкој сфери невјероватна, те да предност имају они који брже размишљају и реагују на актуелне догађаје и изазове.
– И они који боље мисле, који брже реагују на актуелне догађаје и изазове, побјеђују. И духовни темељ, чврстина – то се подразумијева; нико то није поништио – нагласио је руски предсједник.
Говорећи о сукобу у Украјини, Путин је оцијенио да је ријеч о наставку вјековне политике „завади па владај“, чији је циљ, према његовим ријечима, слабљење Русије и њено потчињавање туђим геополитичким интересима.
Он је навео да западне земље не дјелују у интересу Украјине, већ настоје да ослабе и подијеле народе који су историјски повезани.
Путин је поручио да Руси и Украјинци треба да теже уједињењу у најширем смислу, наглашавајући да то не мора нужно да подразумијева живот у оквиру једне државе.
Руски предсједник оцијенио је да је Украјина послије распада Совјетског Савеза изгубила значајан дио индустријског потенцијала и становништва. За то је окривио украјинске националисте, истичући да је разлика између патриотизма и национализма у томе што „патриоте воле своју земљу, а националисти мрзе друге народе“.
Обраћајући се Украјинцима, Путин је поручио да, упркос садашњим трагедијама, треба размишљати о будућности дјеце и удруживању напора ради заједничких циљева. Посебну поруку упутио је припадницима украјинске војске.
– Не желим да кажем „предајте се“, јер то звучи помало понижавајуће. Ипак се они боре и боре се прилично досљедно. Желио бих да кажем: пређите на нашу страну, јер је то наша заједничка страна. На заједничку страну, на праву страну историје пређите – рекао је Путин.
Говорећи о људским правима, Путин је навео да је борба за права различитих група постојала кроз цијелу историју, али да су, како је оцијенио, одређене мањинске групе на Западу данас постале агресивније у захтјевима за остваривање својих права.
– Има ли овдје нешто ново? Нема ништа ново, све се понавља, увијек је било тако кроз људску историју. Само су одређене групе постале агресивније, асертивније у погледу својих права и тако даље – рекао је руски лидер.
Он је напоменуо да се у многим друштвима, посебно на Западу, води борба за права различитих мањинских група.
Према Путиновим ријечима, посебност руске цивилизације огледа се у томе што је омогућила развој руског народа, али и других народа и етничких група које су биле дио Руског царства.
– Руска цивилизација никада никога није узела под своје окриље. Она је омогућила развој руског народа, руске етничке групе и створила услове за развој других народа и етничких група које су биле дио Руског царства, дио породице руске државе – оцијенио је Путин.
Он је навео да је такво уређење, према његовом виђењу, омогућавало очување сувереног духовног развоја, вјере, традиције и језика различитих народа.
Руски предсједник описао је свој однос са патријархом Кирилом као топао и пријатељски, истичући да су се односи државе и цркве развили у снажне везе.
Путин је подсјетио да ни у вријеме Руског царства цар није био непосредни поглавар цркве, већ се сматрао њеним чуваром и заштитником.
Путин је изјавио да Русија може постати својеврсна „барка спаса“ за људе који желе да очувају традиционалне вјерске и породичне вриједности.
Говорећи о посебности Русије, подсјетио је на идеју да је Москва „Трећи Рим, а четвртог неће бити“, истичући да је Русија, према том историјском и духовном схватању, постала чувар хришћанске вјере и традиције након пада Рима и Византије.
Према његовим ријечима, у Русију се већ досељавају људи из западних земаља који желе да сачувају породицу и обезбиједе дјеци одрастање у складу са традиционалним вјерским вриједностима.
Он је нагласио да се таква улога Русије не односи искључиво на православне хришћане, већ и на припаднике других религија. Подсјетио је да у Русији постоје четири традиционалне религије – православље, ислам, јудаизам и будизам, чије су фундаменталне вриједности, како је оцијенио, заједничке.
– Вијековима се руска теолошка и филозофска мисао држала једне идеје: Москва је Трећи Рим, четвртог неће бити. Хришћанство је настало у Старом Риму, затим је Рим пао, а хришћанство се преселило у источни дио Римског царства, у Византију. Тада је пала и Византија, али до тада је хришћанство већ било пренесено на руско тло, у Москву. И Москва је постала настављач ове вјере и ових традиција. У том смислу, постала је Трећи Рим, односно духовни чувар овог насљеђа – рекао је Путин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.