Игор Радојичић: Останак OHR-а желе они који би да он намеће рјешења

Највећи заговорници останка OHR-а унутар земље су они који не желе договор у БиХ и који га виде као инструмент за наметање рјешења - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић.

Радојичић је истакао да на путу за Европску унију Република Српска има боље предиспозиције него Федерација БиХ, јер многе ствари може да води пуно брже и ефикасније. Структурално РС је једноставнија, појаснио је он, него Федерација која има 10 кантона.

- У другом ентитету постоји проблем превелике администрације и проблем финансирања. У БиХ имамо један ентитет са финансијском стабилношћу и други са приличном финансијском нестабилношћу - нагласио је Радојичић.

Народну скупштину РС Радојичић види као трајну категорију док му се чини да у Федерацији БиХ ишчекују темељну уставну реформу, у којој, поједностављено речено, чак не би ни било ентитетских парламената.

* Очекујете ли да ће међународна заједница као нови услов за одлазак OHR-а из БиХ поставити промјену Устава БиХ и може ли се без његове промјене добити кандидатски статус за улазак у Европску унију?

РAДОЈИЧИЋ: Промјена Устава нигдје није постављена као услов интеграција. Она се провукла кроз задњи коминике Савјета за имплементацију мира у форми у којој и Савјет наглашава да то није услов за одлазак OHR-а, па чак ни за чланство у Европској унији. Постоје појединачне резолуције којим су се позивали одређени органи или структуре на промјене Устава БиХ, али ни у једном важећем акту главних органа не постоји уставна реформа у БиХ као услов без којег нема даљег прикључивања ЕУ. Позитивно је да сви међународни званичници у својим јавним изјавама поручују да домаћи политички фактори морају да постигну сагласност о евентуалним промјенама Устава. Не вјерујем да се у БиХ може говорити о новом уставном уређењу зато што имамо потпуно супротне погледе око тога. Мислим да се може разговарати о поправкама унутрашњег уређења у БиХ, тамо гдје је видљиво да има одређених проблема и тешкоћа. Имамо упозорења и примједбе из Савјета Европе на неке елементе у нашим уставима, као што је, на примјер, да РС мора да укине смртну казну која још увијек стоји у Уставу, али то је реформа која ће проћи надам се без проблема. Врло је битно да међународна заједница у БиХ заузме став да може да нам помогне са неким стручним мишљењем, али да не може да наметне ново уставно уређење нити радикалне промјене.

*  У РС преовладава мишљење да OHR треба да напусти БиХ. Какво је Ваше мишљење о томе?

РAДОЈИЧИЋ: Јединствен став свих политичких субјеката из РС, а вјерујем да би то био и већински став Народне скупштине, је да је OHR у капацитету у којем је успостављен Дејтонским мировним споразумом углавном исцрпио своје задатке.

Нови задаци које Канцеларија високог представника продукује, производи или поставља, нису више садржани у Дејтонском споразуму већ су из домена неких сасвим других послова, тако да је доминантно мишљење у РС да OHR, у облику у којем је постојао 13 година, треба бити трансформисан у мисију ЕУ. Та мисија треба да има улогу подршке на европском путу БиХ, а не улогу владара, како је то низ година био.

*  Руски представници нису потписали коминике Савјета за примјену мира због тога што није подржан њихов захтјев да се на наредној сједници одреди коначан датум затварања Канцеларије високог представника у БиХ. Може ли се одлазак OHR-а одлагати у недоглед?

РAДОЈИЧИЋ: Савјет за примјену мира је рекао да за одлазак OHR-а треба испунити пет циљева и два услова. Неки од њих су већ реализовани, неки су, међутим, толико широки да се могу тумачити различито. Поставља се питање шта неко сматра испуњеним, а шта неиспуњеним. То објективно представља могућност да OHR свој останак одгађа на неодређено дуго времена. Мислим да ни међународна, заједница у којој очигледно постоје различита мишљења, међу којима и ово руско, гдје постоји све више раслојавања у односу према OHR-у, неће моћи безгранично продужавати мандат OHR-а на овим просторима. Било би веома лоше за БиХ да OHR у неком свом непромијењеном мандату овдје траје још годинама. На крају крајева највећи заговорници његовог останка унутар земље су они који не желе договор у БиХ и који OHR виде као инструмент за наметање рјешења. A та фаза је, по мом мишљењу, апсолутно завршена и покушај његовог реактивирања у оном мандату да крене наметати законе и рјешења би вјероватно представљао огроман изазов за међународну заједницу, која би онда морала да уђе у један потпуни статус протектората у БиХ, који, чак и у годинама иза нас није био.

* Шта је испуњено од услова и циљева ?

РAДОЈИЧИЋ: Потписан је Споразум о стабилизацији придруживању, као један од два услова. Услов унутрашње атмосфере у БиХ је толико широк да би се по том принципу и у неке земље ЕУ у овом моменту можда могао увести OHR. То је тако широко постављено као питање да се на њему увијек могу оштрити различита мишљења.

Постигнут је споразум о војној имовини, а став из РС је да је постигнут споразум и о покретној и непокретној војној имовини. Дио међународне заједнице оспорава непокретну војну имовину. Међутим, постоји лањски споразум три премијера уз присуство високог представника међународне заједнице о непокретној војној имовини, као што постоји и овогодишњи споразум о покретној војној имовини. Доминантно мишљење из РС је да је то питање ријешено.

Такође, донесена је стратегија реформе правосуђа, закон о фискалном вијећу и договорени су коефицијенти и начин расподјеле средстава од индиректног опорезивања, што је такође био један од услова. Предстоји договор око стратегије за рјешавање питања ратних злочина у БиХ, на којој се ради и која још није завршена.

Пред нама су и разговори о питању Брчко дистрикта који још нису покренути у институцијама система. Став из РС је да је то искључиво питање формализовања и имплементација арбитражне одлуке, а не питање било какве нове арбитраже, а поготово не питање успостављања, рецимо, трећег ентитета у БиХ. Сматрам да Брчко дистрикт у смислу арбитражне одлуке треба имати дефинисан одговарајући правни статус у домаћем законодавству и да је сада питање правне форме на који начин то уредити, а не питање ревизије статуса, нове арбитраже или успоставе Брчког као трећег ентитета у БиХ.

Мислим да је у домену фискалне и правосудне реформе учињено доста. Остаје проблем државне имовине који у овом моменту дјелује прилично далеко од рјешавања и можда најкрупнији и најтежи проблем од ових пет услова.

*  Ентитети никако да се договоре око државне имовине?

РAДОЈИЧИЋ: Концептуално је потпуно различит став око државне имовине. Став РС је да се БиХ састоји од два ентитета и да су ентитети носиоци власништва. Колико видим став политичких партија из Федерације БиХ је супротан. Они сматрају да је све државно и то су два суштински потпуно различита концепта. Стиче се утисак да је у овом тренутку рад комисије која се бави овим питањем потпуно закован и да ту нема никаквог прогреса. Српска заступа тезу да је ентитет власник, а да одређена имовина треба бити пренесена или дата држави на коришћење. Ријеч је о дипломатско-конзуналарним представништвима или о неким другим објектима који су неопходни за рад државних институција. Aли то је још суштински различито од онога што предлаже Федерација. У овом моменту не дјелује да смо близу неког споразума.

* Да ли ће послије избора ипак на дневни ред доћи промјене Устава БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: Постоји много прича о томе да ће се послије избора отворити разговори о промјени Устава БиХ, али нигдје ни у једном органу, политичкој структури није записано, нити унапријед договорено да ће се након избора отворити реформа Устава БиХ. Ствар ће бити домаћих политички фактора да ли ће и на који начин отворити те разговоре.

У овом моменту нема никог ко би формално могао да покрене то питање. Реално је очекивати да ће опет импулс дођи из међународне заједнице, иако она с друге стране тврди да неће водити процес и да ће то бити питање за домаће политичаре. Не примјећујем код других органа, било Парламента БиХ, Савјета министара, Предсједништва... да је неко у овом моменту спреман да отвори ту формалну иницијативу. Значи у овом тренутку највише о томе разговара међународна заједница и могуће је да ће неко од њих иницирати то питање. Међутим и даље очекујем да они неће водити поступак и да они не могу наметнути рјешења. Цијеним оно што су јавне изјаве свих међународних представника, који понављају да о било каквим евентуалним промјенама Устава у БиХ мора постојати сагласност домаћи званичника. Тренутно имамо суштински различите погледе о томе куда би се и како требао реформисати Устав: од конфедералног уређења до потпуне централизације.

*  Који став заступа Република Српска?

РAДОЈИЧИЋ: У РС доминира став поштовања Дејтонског мировног споразума, опстанка и јачања Српске. Има различитих погледа око тога какав треба бити статус РС. Једни су за њено значајно јачање, за конфедерални или федерални статус, док су други да се ништа не мијења унутар Дејтонског мировног споразума. Aли доминантан став из Републике Српске је неупитност њеног положаја у било каквим уставним реформама.

*  Рекли сте да РС има боље предиспозиције за улазак у ЕУ него Федерација БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: Када је ријеч о Влади и Парламенту Републике Српске многе ствари можемо да водимо пуно брже него Федерација БиХ. Структурално смо једноставнији него Федерација, која има 10 кантона. У стању смо да усвајамо законодавство пуно бржим темпом и да га имплементирамо лакше. Федерација има проблем два нивоа. Кантоналног и федералног, много споријег усвајања аката и још компликованије импелементације закона на више нивоа. И тај ће се проблем временом све више изражавати.

Уз то постоји проблем превелике администрације у другом ентитету и проблем финансирања у којем је тренутно ситуација драстично асиметрична. Дакле, у БиХ имамо један ентитет са финансијском стабилношћу и други ентитет са приличном финансијском нестабилношћу. Та асиметрија изазива низ питања свих међународних званичника са којима се сусрећемо. Готово редовно питање у тим контактима је "како то иде у Федерацији". Сви су свјесни да у њеној структури постоји дисфункционалност, неефикасност и финансијска неодрживост. Наравно и структура Федерације је резултат рата и Вашингтонског споразума и није случајно направљено 10 кантона, јер је то резултат бошњачко-хрватских односа, који ни данас нису ријешени у неком смислу да би се могло ићи на њено преуређење, односно укидање кантона. Међутим, прије или касније, а боље што прије, морало би се ући у разговор о ефикаснијем реструктурирању Федерације, јер ће се како вријеме буде одмицало објективно у БиХ појавити проблем двије брзине.

Aпсолутно сам против тога да неко заустави РС да она економски, институционално или структурално иде напријед, зато што други ентитет не би био у могућности да то прати својом брзином, а већ то сада видимо на многим пољима.

Значи мора се на неки начин други ентитет погурати да иде брже, а то је питање структуралних реформи у том ентитету које би одговарале народима који тамо живе, односно грађанима у Федерацији. Те структуралне реформе такође не могу бити наметнуте, али реално сматрам да тамо постоји простор за поједностављење система, који не би угрозио национална права, која су прије свега питање Бошњака и Хрвата.

*  На сједници Народне скупштине, у уторак, 15. јула, на дневном реду је приједлог Уставног закона о допуни Уставног закона о застави, грбу и химни, у којем су приједлог грба и химне. Очекујете ли да ће то питање дефинитивно бити ријешено?

РAДОЈИЧИЋ: Комисија је завршила свој рад. Послије 15 мјесеци посла утврдила је коначне приједлоге закона, који Парламент у уторак разматра и надам се, усваја. Уколико га не усвоји, то би значило да неко, да ли из Скупштине или неко други, треба да каже како даље тражити рјешење, јер у овом моменту због одлуке Уставног суда БиХ немамо грб ни химну. Aко Парламент усвоји закон у којем су грб и химна, то иде на Вијеће народа, у којем је већ било најава да ће се ставити вето. Значи, прилично је лако претпоставити да ће ова прича завршити на Уставном суду Републике Српске и да ће он одлучивати о овом уставном закону. По свим досадашњим најавама реално је очекивати да би Клуб Бошњака подигао вето. Не могу говорити о Клубу Хрвата који је имао примједбу на грб, а не на химну. Како ће се пред посланицима у истом закону наћи грб и химна, не могу говорити какав ће став заузети, рецимо, Клуба Хрвата у Вијећу народа, али све најаве досад су биле да ће Бошњаци подићи вето.

*  Aко дође до Уставног суда, то је опет дуг процес. Колико ће се чекати на рјешење?

РAДОЈИЧИЋ: Реално је претпоставити да је то опет више мјесеци чекања. Уставни суд РС је до краја августа на годишњем одмору. Подигне ли се вето у Вијећу народа, онда је то опет једна прича која ће трајати неколико мјесеци.

Све вријеме заступам тезу да Српској требају грб и химна. По Уставу имамо право на то, по Уставном закону тренутно је то празно, избрисано одлуком Уставног суда БиХ. Имамо додуше допунски симбол који је лани усвојен кроз закон који је на снази и замијенио је грб у свим апликацијама. И са те стране смо избјегли административне проблеме. Међутим, тиме нисмо завршили причу о грбу и химни и лично све вријеме инсистирам на томе и покушавам да дођемо до новог грба и химне. Или нећемо имати никакве или ћемо имати нове. Док се проблем не ријеши, имамо амблем који се користи у свим апликацијама за грб, а што се химне тиче, немамо ништа.

*  Каква је комуникација са парламентима европских земаља?

РAДОЈИЧИЋ: Народна скупштина РС јако се труди на развијању међународних односа и за ове двије и по године, колико сам на мјесту њеног предсједника, имали смо огроман број парламентарних контаката са разним парламентима већине европских земаља, а и изван Европе. Прошле недјеље сам био у грчком парламенту, прије тога сам био у британском, у Лондону и тако редом. У републички парламент само ове године дошло је бар пет великих парламентарних делегација - као на примјер, из Велике Британије, Њемачке, долазили су из француског Сената, а овог викенда стиже и делегација из француског Доњег дома, односно народне скупштине, тако да имамо константно у гостима у Бањој Луци парламентарце из многи земаља.

*  Шта је са комуникацијом са Парламентом БиХ и Федерације БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: Оно што је нелогично у цијелој причи је да нема комуникације између два ентитетска парламента. Више пута сам до сада покушавао успоставити ту сарадњу. Лани смо као предсједништво Народне скупштине Српске били у Сарајеву у колегијуму Парламента БиХ. Подаци говоре да је састанак руководства парламената БиХ, РС и Федерације био негдје 2001. године. Дакле, седам година уопште није било тог контакта што је потпуно неприродно. Мора се отворити интензивнија комуникација.

* Због чега, иако је Народна скупштина РС инсистирала на комуникацији, до ње није долазило?

РAДОЈИЧИЋ: Чини ми се да постоји једна битно различита филозофија у два ентитетска парламента. Народна скупштина се много труди да развија сарадњу с другим парламентима у и изван БиХ. По свему судећи федерални Парламент не улаже готово ништа у међународну сарадњу и изгледа да сматра да све треба да ради Парламент БиХ. Разлика је у томе што ми Народну скупштину РС видимо као трајну категорију која има и међународну активности, док ми се чини да федерални парламент на неки начин ишчекује темељну уставну реформу, као што је став већине политички партија из Федерације, у којој, поједностављено речено, чак не би ни било ентитетског парламента. Чини ми се да имамо један есенцијално другачији поглед на положај и будућност ентитетских парламената и да из тога проистиче и та врста недостатка комуникације.

* Да ли би се ствари могле промијенити послије састанака руководства парламената БиХ одржаног на Мраковици 10. јула?

РAДОЈИЧИЋ: На Мраковици смо разговарали о обавезама које парламентима проистичу из потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. Сва три парламента имају своје уставно дефинисану улогу и задатке, али се указала и неоспорна потреба њихове боље координације и комуникације, која је до сада изостала. Постигли смо начелан договор о редовним шестомјесечним састанцима, на којима ћемо разговарати о координацији парламената на испуњавању европских услова за приступање БиХ Европској унији.

*  Који се задаци налазе пред Народном скупштином послије потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању?

РAДОЈИЧИЋ: И по том питању ће бити различитих погледа у БиХ. У домену законодавства које треба усклађивати са европским стандардима и европским законодавством много тога је на ентитетском нивоу. Из угла НС и Владе РС биће потребно усклађивати ентитетско законодавство са европским. Дио закона који је долазио у републички Парламент и у овом периоду непосредном иза нас је већ у свом садржају и образложењу имао усклађивање са одређеним европским стандардима.

Неке ствари не можемо одмах прихватити напросто јер за то није спремна инфраструктура БиХ. У екологији смо на примјер продужавали рок за прибављања одређених еколошких дозвола за наша предузећа, што је скуп и обиман посао. Ни жељезнице нису у стању сада да примијене директно европске директиве и стандарде које тичу управљање инфраструктуром и оператерима без прелазног периода и тако је са низом области у којима треба постепено прилагођавати законодавство. Ту ће прво бити одговорност и обавеза влада да законодавство које предлажу прате и да је усклађено са европским стандардима, а затим Скупштина да одређеним темпом то спроводи.

*  Да ли ће се користити искуства других земаља и њихових парламената?

РAДОЈИЧИЋ: Оно друго што смо ми сами себи наметнули као посао и задатак је да покушамо пратити и туђа искуства. Улазимо у циклус који ћемо имплементирати на јесен и у идућој години, у којем ћемо из других земаља покушати добити искуства како је то рађено и како се спроводи у Србији, Црној Гори и Хрватској и потом питању већ имамо договоре. Желимо и то већ двије год

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.