И Сарајево има своје „блокадере“!

БАЊАЛУКА - Због разних политичких и институционалних опструкција и блокада на нивоу БиХ, али и нефункционисања власти у Сарајеву, готово 1,4 милијарде марака вриједни капитални пројекти у Српској годинама чекају да буду реализовани.

Иако БиХ годинама вапи за новим и капиталним стратешким инвестицијама, нарочито у енергетском сектору, које онда вуку и остатак привреде - поједине пројекте већ десетак година свјесно и систематски блокирају представници бошњачких партија који партиципирају у власти на нивоу БиХ. Разлог?

Иза њих стоји Република Српска, којој се не дозвољава да сама одлучује о свом економском развоју.

„Блокадере“ не брине то што БиХ биљежи пад привредних активности и умањене пројекције раста БДП-а, али ни то што земља од извозника постаје увозник електричне енергије, јер у протеклих неколико деценија није изграђен ниједан капитални енергетски објекат, који би обезбиједио неопходну енергетску независност, али и конкурентност домаће привреде. Игнорише се и чињеница да би од ових пројеката имали користи сви у БиХ, а не само Република Српска.

И поред апела из Бањалуке упућених на адресу Сарајева да нешто буде учињено и да коначно буду одблокирани наводно спорни пројекти, до тога нажалост никада није дошло, а на шта је недавно још једном упозорио и предсједник Републике Српске Милорад Додик поручујући да због разних опструкција, у које се укључио и Уставни суд БиХ, али и разне невладине организације, пропадају многобројне стратешке и капиталне инвестиције па тако и она која се односи на изградњу хидроелектране „Бук Бијела“, вриједне око 600 милиона марака.

Овај пројекат већ годинама стоји заробљен у времену и простору, без назнака да би могао бити одблокиран. Интересантно, у неком ранијем периоду, када је одређени интерес за градњу овог хидрообјекта показала њемачка компанија, није било спорних ствари за бошњачке политичаре. Блокада је направљена тек када је саопштено да власти Српске и Србије планирају заједничку градњу.

На овом списку „блокадера“ нашао се и магистрални гасовод - Источна интерконекција, који је планиран да се гради кроз Републику Српску. Првобитна вриједност овог пројекта, на чију реализацију се чека десетак година, износила је око 250 милиона марака, не рачунајући огроман новац који ће накнадно бити уложен у градњу гасне инфраструктуре, али и електрана. Некима је засметало што би овим гасоводом био транспортован руски гас. Пројекат је посебно оспораван у вријеме док је улогу премијера у ФБиХ на себе преузео амерички амбасадор Мајкл Марфи.

Власти у Сарајеву није успјело освијестити ни то како су прошле поједине европске државе које су одлучиле да више не купују јефтини руски гас. Власти Српске сада то покушавају ријешити једним изнуђеним маневром - тако што ће бити прављен магистрални гасовод, а не интерконекција, за шта је неопходна сагласност државних органа.

Не треба заборавити поменути ни пројекат изградње аеродрома у Требињу, чија је инвестициона вриједност процијењена на око 200 милиона марака. Добар дио овог новца требало је да обезбиједи Србија. Иако је Савјет министара БиХ још прије три године утврдио приједлог преговора са Владом Србије о изградњи овог аеродрома - од тада се није одмакло ни милиметар. Од стране хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ никада није подржан овај пројекат, чак је поручивано да док је њих - он неће бити реализован.

Треба поменути и пројекат спајања Сарајева и Београда аутопутем. Вриједност радова у БиХ је процијењена на око 250 милиона марака. Нажалост, он није ни изблиза реализован у мјери у којој је требало да буде. То се прије свега односи на дио трасе који би требало да иде кроз ФБиХ. Умијешала се политика, али и лични интереси појединих федералних политичара, који су карте и трасе мијењали готово на мјесечном нивоу. Када се подвуче црта, 1,4 милијарде вриједни пројекти стоје блокирани, као да БиХ лежи на нафти.

Читаву ову ситуацију за наш лист недавно је коментарисао декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник. Како је тада истакао, док земље у Европи и окружењу вапе за инвестицијама, да би одржале какав-такав привредни раст, у БиХ се од свега прави баук. Према његовим ријечима они који се противе градњи појединих капиталних објеката заборављају да земља не може „живјети“ без инвестиција. Да би БиХ стала на ноге и безболно изашла из актуелне кризе која дрма читав свијет, Крајишник сматра да би ниво инвестиција требало да буде бар око 25 одсто БДП. С поменутим пројектима то би можда и могло и бити постигнуто.

Ипак се окреће

Изградња ХЕ „Дабар“, чија је вриједност градње процијењена на више од 660 милиона марака, такође је једно вријеме била оспоравана, али од стране појединих невладиних организација са адресом у Сарајеву. Након разних судских битака градња је ипак настављена. Ријеч је највећем објекту те врсте који се гради у региону у посљедњих неколико деценија.

Будућа хидроелектрана требало би да годишње произведе више од 250 гигават-сати електричне енергије. Овај пројекат замишљен је давно, као дио система „Горњи хоризонти“ и чекао је на реализацију дуже од пет деценија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.