И даље без закључака Комисије о талачкој кризи

Сарајево - Заједничка комисија за одбрану и безбједност ни данас није дошла до закључака у вези са информацијама о безбједносним аспектима протеста одржаних испред зграда институција БиХ од 5. до 7. јуна јер на сједницу није дошао главни тужилац БиХ Горан Салиховић.

Сједници Комисије, уз чланове овог парламентарног тијела, присуствовали су предсједавајући Савјета министара Вјекослав Беванда, министар безбједности Фахрудин Радончић, предсједник Независног одбора, те директори надлежнх безбједносних агенција БиХ, Федерације и Кантона Сарајево.

Отварајући расправу о извјештајима, предсједавајућа Комисије Душанка Мајкић затражила је од присутних одговоре на више питања, међу којима на то ко је одговоран за блокаду институција, те каква је била улога Министарства безбједности БиХ у овим догађајима.

"Имамо девет безбједносних агенција на нивоу БиХ на које годишње трошимо 200 милиона КМ", истакла је Мајкићева, постављајући питање оправданости постојања свих агенција.

Беванда је у обраћању подсјетио на кораке које је предузео током и послије блокаде зграда институција БиХ на Марин двору 6. јуна, док је Радончић затражио од Комисије да усвоји закључке који ће помоћи Савјету министра, Министарству безбједности и полицијским агенцијама да дођу до механизама који би неком сљедећом приликом по аутоматизму ријешили блокаду.

Закључци Комисије, према Радончићевим ријечима, требало би да помогну да се дође и до механизма координације полицијских агенција на различитим нивоима власти, а ако треба и реорганизације у безбједносним агенцијама.

Директно питање члана Комисије Огњена Тадића министру безбједности БиХ да ли би, да је имао надлежности, ријешио проблем који су изазвали 6. јуна протести испред зграда институција БиХ, остало је без одговора, док је члан Комисије Сташа Кошарац упозорио на настојања да се ублажи проблем протеста и из њих произашла блокада институција БиХ.

"Имамо тенденцију да се у овој расправи, уз одређене притиске, траже мијењање надлежности и реформе", истакао је Кошарац и подсјетио на закључке Независног одбора да поступање Федералног и МУП-а Кантона Сарајево приликом недавних протеста није било довољно.

У расправи је више пута указано на питање одговорности тужилаштава БиХ, ФБиХ и Кантона Сарајеву у поменутом случају.

Своје виђење протеста и реаговања безбједносних агенција дао је и директор Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Алмир Џуво, који сматра да се агенције и парламент редовно баве посљедицама, а не суштинским проблемима.

Оцијенивши да хиљаду и по људи на протестима испред Парламентарне скупшштине БиХ 6. јуна нису могли да угрозе нечију безбједност, Џуво је потврдио да између полицијских агенција у БиХ не постоји координација.

Директор Агенције за истраге и заштиту /СИПA/ Горан Зубац нагласио је да су, према важећим законима, у надлежности МУП-а Кантона Сарајево издавање дозволе за протесте и одговорност за безбједност било да су протести најављени или не.

Потврдивши да је безбједност објеката институција БиХ у надлежности Дирекције за координацију полицијских тијела, њен директор Химзо Селимовић одбацио је тврдње да је својим одлукама поменутог дана блокирао зграде институција БиХ, у којима се налазило око хиљаду и по људи.

Он је навео да је његова одлука да се људи задрже у зградама била мотивисана тиме да не дође до већих ексцеса.

Директор Службе за послове са странцима Драган Мектић констатовао је да из случаја "Јашаревић" нису извучени никакви закључци, те указао на то да се о полицијским структурама одлучује изван институција БиХ.

"Нема плана за поступање, договарамо се тек кад се нешто деси", рекао је Мектић, истичући да је напад на парламент БиХ напад и на њено уставно уређење.

Министри унутрашњих послова Федерације БиХ Предраг Куртеш и Кантона Сарајево Нермин Пећанац задовољни су својим и радом ова два министарства у анализираном догађају, због чега је Пећанац своје подређене наградио са 30 одсто додатка на редовну плату.

Члан Комисије Крунослав Врдољак заложио се за озбиљну реформу законског оквира којим се регулише област безбједности у БиХ како би се исправиле недоречености у вези са надлежношћу бројних полицијских агенција, док је замјеник предсједавајућег Шефик Џаферовић затражио одговорност парламента зашто нема система у раду полицијских агенција.

За члана Комисије Мехмеда Брадарића све је већ испричано у случајевима "Јашаревић" и "Бугојно", а замјеник предсједавајућег Комисије Борјана Кришто заложила се за функционисање система одговорности тражећи да се истраје на доласку главног тужиоца Горана Салиховића на сједницу овог парламентарног тијела.

Ово је друга сједница Комисије на којој се није успјело доћи до закључака о догађајима испред зграда институција БиХ између 6. и 7. јуна, када је већи број демонстраната, тражећи усвајање измјена и допуна Закона о јединственом матичном броју, држао 18 часова у блокади око хиљаду и по људи – посланика, министара, запослених, страних држављана и новинара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.