Хрвоје Прпић, директор Фонда за збрињавање отпада из НЕ "Кршко": Страх је разумљив, причаћемо са људима из БиХ

Представници Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране "Кршко" причаће о одлагању отпада на Трговској гори са надлежнима у БиХ, тврди за "Глас Српске" директор Фонда Хрвоје Прпић.

Хрватска припрема терен како би на Трговској гори, на локацији бивше касарне "Черкезовац у непосредној близини границе, складиштила отпад, против чега је БиХ. Прпић подсјећа да је у јулу са Природно - математичким факултетом у Загребу потписан оквирни споразум за израду студије опасности од земљотреса на локацији складишта и постављања мреже сеизмографа у околини локације Центра у оснивању и одржавању.

- Анализираће се рецентни подаци о сеизмичности и резултати истраживачких радова и мјерења која су у току. Очекујемо да ће та студија бити завршена до краја 2022. године - казао је Прпић.

ГЛАС: Да би били остварени услови за складиштење, потребно је урадити и студију утицаја на околину. Да ли ће то бити рађено и да ли од те оцјене зависи улазак у поступак добијања дозволе за градњу?

ПРПИЋ: Студија је потребна и поступак процјене утицаја на околину којим ће се потврдити локација и идејни пројект Центра те прописати мјере заштите околине. За добијање локацијске дозволе биће и истраживачких радова, од геолошких, хидролошких, геоморфолошких, еколошких до оних сеизмолошких, одређено нулто радиолошко стање, уз безбједносне анализе да би се доказало да је предложено рјешење технолошки прихватљиво и да пројекат неће штетно утицати на околину и здравље. Ако поступак потврди да тога неће бити, након добијања локацијске, биће настављена процедура за добијање грађевинске дозволе.

ГЛАС: До када би Центар могао бити завршен? Може ли се говорити и о дану када ће почети складиштење на Трговској гори? И каквог отпада?

ПРПИЋ: Почетак градње је планиран у 2023, а завршетак за 2024. годину. У оквиру Центра је предвиђено успостављање складишта за ниско и средње радиоактивни отпад из Хрватске те дугорочно складиште за ниско и средње радиоактивни отпад из НЕ "Кршко".

ГЛАС: Доласком чланова Експертског тима из БиХ на лице мјеста отворен је нови начин комуникације. Да ли ће имати приступ свим активностима које ће бити предузимане на Трговској гори?

ПРПИЋ: Фонд ће, у сврху транспарентније комуникације и информирања јавности, одржавати редовне састанке са тимом из БиХ на тромјесечном нивоу. Састанци и теме ће зависити од активности и радова везаних за успостављање Центра, и уз договор с члановима Тима.

ГЛАС: БиХ противљење градњи објекта базира на, како наводе њени званичници, оправданој бојазни за здравље око 200.000 становника те чињеници да ни у Двору не гледају благонаклоно на намјере Хрватске.

ПРПИЋ: Центар је планиран у складу са провјереним међународним рјешењима и препорукама за безбједност складишта. Нека од највећих постројења за збрињавање радиоактивног отпада су у пољопривредним крајевима. Најпознатија локација је француска покрајина Шампања, а нама најближи примјер је складиште у предграђу Љубљане, окружено пољима која снабдијевају поврћем љубљанске тржнице. Складишта и одлагалишта ниско и средње радиоактивног отпада која су грађена према најбољој свјетској пракси и под надзором нигдје нису проузроковала штетан утицај на околину. Познати су и случајеви када је чување радиоактивног отпада и искоришћених извора у неприкладним објектима довело до неовлашћеног приступа и отуђивања радиоактивних извора, што је резултирало штетним утицајем на људе и околину. Страх, иако разумљив, нажалост, произлази из велике количине дезинформација и неистина које се пласирају у јавност.

Трусна зона

ГЛАС: Подложност потресима, нарочито након посљедњих великих, помиње се као један од кључних аргумената против формирања Центра за складиштење радиоактивног отпада на Трговској гори? Са каквим анализама тренутно располажете?

ПРПИЋ: Крајем 2015. године спроведена је оцјена потресне опасности на ширем подручју Зринске горе те су анализирани потреси у ужој и широј околини предложене локације. Један од закључака је био да се налази у потресно слабо активном подручју, а да у близини постоје много активније зоне. Стога је закључено да су потребна додатна истраживања како би се израдила детаљнија студија, за коју треба успоставити локалну мрежу сеизмографских станица. Овакви истраживачки радови се спроводе према најбољој свјетској пракси да би се утврдило да ли је локација прихватљива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.