Хрвати пријете блокадом

МОСТАР, САРАЈЕВО - Кључни циљ странака окупљених око ХДЗ-а БиХ и Хрватског народног сабора (ХНС) је измјена Изборног закона, а мале су шансе да ће у овом моменту бити пласирана прича о “трећем ентитету”, јер није повољна клима на међународном плану.

Сматрају то саговорници “Гласа”, реагујући на потенцијалне закључке које би могао да усвоји Хрватски народни сабор (ХНС) данас у Мостару, а и на политичке изјаве из врха Хрватске да ће блокирати изборе у БиХ, ако не буду усвојене измјене Изборног закона и обезбијеђено да сваки од три конститутивна народа у БиХ добије легитимне представнике.

Дан уочи засједања ХНС-а у јавност су процурили припремљени закључци. У једном се, како су пренијели поједини медији, истиче намјера формирања неке нове институционалне или територијалне организације, што би, према њиховој оцјени, могао бити и трећи ентитет, уколико не буду испуњени захтјеви који се тичу реформе закона и постизања пуне равноправности с друга конститутивна народа. Сабор, према документу који је објавио портал “Билд.ба”, оцјењује да је преговарачки тим ХНС-а досљедно спроводио споразум из Мостара од 17. јуна 2020. о измјенама Изборног закона БиХ и ограниченим измјенама Устава те потврђује да нису стечени формално-правни услови за одржавање општих избора 2022.

- Сабор ће све политичке актере који блокирају спровођење Споразума из Мостара и онемогућавају Хрватима легитимно представљање у домовима народа и Предсједништву сматрати узурпаторима хрватских политичких прави. Такви политички субјекти и актери нису и неће бити политички партнери ХНС-а БиХ - стоји у четвртом закључку.

О томе да избори не би требало да буду одржани по важећим правилима јавно је причао и хрватски премијер Андреј Пленковић, а први човјек Хрватске Зоран Милановић је поручио да ће учинити све да не буду одржани избори у БиХ ако не буде договора о Изборном закону.

Политички аналитичар Пејо Гашпаревић каже да наводни приједлог закључака ХНС-а, а у којем се, између осталог, истиче намјера “формирања неке нове институционалне или територијалне организације”, треба узети с резервом, јер би се могло радити о медијском спину.

- Мислим да смо на клизавом терену да бисмо се бавили спекулацијама, а треба сачекати званичне закључке ХНС-а. Што се тиче приче о трећем ентитету, тешко је повјеровати да би она у садашњим околностима могла бити пласирана из неколико разлога, а један је тај што је међународна заједница тренутно окупирана украјинско-руском кризом, а доношење једне такве одлуке ипак тражи повољан међународни амбијент. Вјерујем да ће људи који буду учествовали на овом сабору водити о свему томе рачуна - поручио је Гашпаревић.

Мишљења је како је реалнија опција да ХНС одлучи да бојкотује наредне опште изборе уколико у међувремену не дође до измјена Изборног закона.

- То је једна врста тактичког алата у рукама ХНС-а и један од начина да се додатно интернационализује проблем којег Хрвати имају у БиХ. Тако би се тестирао и Кристијан Шмит, који је рекао да ће избора бити, без обзира на све - каже Гашпаревић.

Сматра и да бошњачка страна сигурно преко ноћи неће спустити гард који је заузела те да ће се тактички маневри наставити.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски подвлачи да су за хрватски народ и представнике потребне измјене Изборног закона за предстојеће изборе и да буде обезбијеђено да сви народи имају легитимне представнике. Сматра да садашња правила то не могу да обезбиједе, због чега нема ни услова за одржавање избора.

- Постоји рупа у Изборном закону. Не може се препустити као 2018. године да Централна изборна комисија, као оперативно тело, практично отима надлежности Парламента БиХ и попуњавања ту рупу по свом сопственом нагођењу. Ако не буду усвојене измјене Изборног закона, које би биле усклађене и са одлукама Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права, избори не могу бити одржани - истакао је Ситарски.

Сматра да би већа авантура била да неко на силу покуша да одржи изборе, него ако покуша да их одгоди или онемогући док не буду стечени услови.

- Све је усмјерено на измјене Изборног закона. Све остало су детаљи, шта ако не постоји политичка воља да се то уради. Веома је вероватно да код доминантних бошњачких представника нема те воље, јер имају намеру да и четврти пут буде изабран Жељко Комшић или да се по други или трећи пут на нивоу ФБиХ направе коалиције које су уживале подршку странке за коју је гласало око 20 одсто Хрвата - закључио је Ситарски.

ЦИК

Један од закључака ХНС-а се односи и на Централну изборну комисију.

- Та комисија је успостављена изван закона и предвиђених процедура те као таква нема овлашћења законодавца. На покушај расписивања општих избора као неуставан и антидејтонски чин без договорених измјена закона, Сабор ће позвати чланице да се супротставе свим легитимним правним и политичким средствима - закључили су у Сабору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.