Хрвати “минирају” споразум од почетка

Бањалука - Према незваничним подацима, на основу анекса Г Споразума о сукцесији, Хрватска би требало да врати Републици Српској некретнине у вриједности већој од двије милијарде марака; међутим, укупна вриједност бх имовине која је остала на територији Хрватске неколико пута је већа, преносе агенције.

Недавно су поједини званичници из БиХ запријетили да ће тужити Хрватску међународној заједници због кршења споразума о сукцесији имовине бивше СФРЈ.

Сада то ријетко ко спомиње, иако је очигледно да Хрватска не намјерава да врати имовину предратним власницима из других република бивше Југославије.

Споразумом о сукцесији та обавеза утврђена је свим државама које су настале распадом некадашње СФРЈ.

Послије десетогодишњих мукотрпних преговора представника УН и ЕУ са представницима некадашњих југословенских република дошло се до рјешења према којем су се све југословенске републике, данашње државе, обавезале да врате сву покретну и непокретну имовину других република која се 31. децембра 1990. године затекла на њиховој територији.

Споразум о сукцесији имовине бивше СФРЈ потписан је у Бечу 29. јуна 2001. године, а ступио је на снагу 2. јула 2004. године пошто су га претходно ратификовале све земље правне насљеднице СФРЈ.

Тим међународним споразумом, који се састоји од седам анекса, регулисана су практично сва спорна питања између држава насљедница СФРЈ. Али, тек касније постало је јасно да је спорна примјена оног што је предвиђено тим споразумом.

Чим је ступио на снагу тај међународни уговор, Хрватска и Словенија почеле су са разним опструкцијама и “минирањима”.

У Хрватској су ишли чак дотле да су свјесно кршили и свој устав, који у Члану 140. каже да су међународни уговори јачи по правној снази од домаћих закона и да се морају поштовати.

Упркос јасним одредбама хрватског Устава, судови у тој земљи у споровима за враћање имовине држављанима других земаља насталих распадом бивше Југославије цијелу протеклу деценију прекидали су поступак, наводно, све док се та питања не уреде посебним билатералним споразумом са сваком од земаља насљедница СФРЈ.

Многи правни експерти сматрају да је то непотребно, јер је све регулисано у Анексу Г споразума о сукцесији и да на тај начин Хрвати само избјегавају да врате туђу имовину.

Насупрот томе, Република Српска и Федерација БиХ су све донедавно враћале имовину словеначким и хрватским предузећима.

Практично, чим је ступио на снагу споразум о сукцесији 2004. године, Савјет министара БиХ донио је одлуку о провођењу анекса Г тог споразума и утврдио процедуру за враћање покретне и непокретне имовине грађанима, привредним субјектима и државним институцијама других југословенских република.

Када су у Републици Српској схватили да судови масовно враћају имовину хрватским предузећима и установама, а да овдашња предузећа не могу да добију у посјед своју имовину у Хрватској, Народна скупштина Републике Српске је 2010. години изгласала закон по којем су судови у Српској дужни да прекидају спорове у којим се тражи враћање имовине предузећима и установама из других југословенских република.

У Републици Српској су примјеном начела реципроцитета намјеравали да заштите имовину овдашњих предузећа и установа која је остала на територији других бивших југоловенских република.

Међутим, прошле године је Уставни суд БиХ тај закон ставио ван снаге. То практично значи да ће хрватска предузећа поново моћи да траже враћање својих пословних простора у Републици Српској и БиХ.

- Уставни суд БиХ укинуо је тај закон због чисто формалних разлога, јер је за примјену међународних уговора надлежна БиХ, а не њени ентитети - рекао је предсједник Вишег привредног суда Републике Српске Богдан Гајић.

Он објашњава да су судови у Републици Српској све до ступања на снагу тог закона досљедно проводили анекс Г и враћали имовину привредним субјектима из других република некадашње Југославије.

- С обзиром на то да је Уставни суд БиХ ставио ван снаге тај закон, неизвјесно је како ће се у будућности рјешавати ти спорови. У Привредним судовима у Српској за сада нема конкретних захтјева за настављање судских поступака за враћање имовине која се налази на територији Републике Српске другим државама. Ми сада очекујемо да се наставе поступци који су раније прекинути код привредних судова. Сматрам да би у таквим случајевима и наше судије требало да примијене принцип реципроцитета - истиче Гајић.

Да ли ће се и када почети примјењивати Споразум о сукцесији или бар почети закључивања билатералних споразума о враћању имовине, још нико поуздано не зна.

Чињеница је да Хрватска није заинтересована за закључивање билатералног споразума са БиХ, јер је много више имовине БиХ остало на територији Хрватске, него њихове имовине у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.