Храна на отпаду, а хиљаде гладних

Сарајево, Бањалука - Одлука француског парламента да забрани бацање хране због изгледа или рока трајања начелно је отворила расправу међу стручњацима и у другим земљама у којима ово питање још није ријешено.

Француска се на овај корак одлучила како би до 2025. године смањила за 50 одсто количине хране које заврше у контејнерима, под избјељивачем и без могућности даље употребе, док би се сада домаћинства, ресторани и супермаркети, који ту храну не донирају, могли суочити с казном и до 75.000 евра. Нови хрватски закон о пољопривреди такође би могао донијети слична рјешења, међу којима је и укидање ПДВ-а за донирање хране коју би трговци бацали.

С друге стране, у БиХ, у којој око 600.000 особа живи испод опште границе сиромаштва, не постоје прецизни подаци о количинама хране које се годишње баце из домаћинстава, угоститељских објеката или трговачких ланаца.

"То је јако тешко одредити јер веома ријетко имамо одвајање хране од осталог смећа. Једноставно, то је у свијести наших људи. Ипак, сигурно је да се на нивоу БиХ бацају значајне количине хране, као остаци или неупотребљиве намирнице. То је поражавајуће", каже за Независне новине Александар Бајић, директор ЈП "Чистоћа" Бањалука.

Према подацима јавних предузећа и надлежних депонија у Сарајеву, Тузли и Бањалуци, од укупне количине је око 50 одсто органског отпада, док се на дневном нивоу одбаци око 200 до 300 килограма хране.

"Само из категорије прихвата и збрињавања неупотријебљене робе из трговачких предузећа, са седам општина регије Бањалука, мјесечно имамо 2,5 тона робе прехрамбене индустрије, односно 20 до 30 тона на годишњем нивоу. Од тога је 65 одсто из Бањалуке", каже Драшко Дакић, координатор за рециклирање отпада у регионалној депонији "Депот" Бањалука.

Предсједник Покрета потрошача БиХ Драгутин Бошковић каже да би се у БиХ свако бацање хране требало новчано санкционисати.

"То кажем јер се у земљи у којој је толико гладних свако бацање хране може сматрати неком врстом злочина. Треба кренути од себе, појединаца и домаћинстава, који ће одвајати храну, а затим супермаркета који продају робу пред истеком рока до посљедњег тренутка, а затим је баце јер је не успију сву продати, умјесто да је раније донирају", истиче Бошковић.

С друге стране, у супермаркетима тврде да је ризично донирати храну која није за продају по својим својствима, већ се она рјешава нивелацијом, распродајом или повратом добављачу.

"У БиХ је проблем што се изгубила и класификација робе па је веома упитно шта је данас прва, а шта друга класа, и колико се од тога уопште баци кад сви чекамо било какав попуст да бисмо купили", напомиње Менсуд Лакота из Удружења потрошача БиХ.

Иначе, према посљедњем извјештају Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО), у свијету је гладно или потхрањено 795 милиона људи.

Прогнозе стручњака

Платформа Фоодње, која је покренута у Белгији крајем прошле године, произвођачима и дистрибутерима омогућује донацију хране или  продају по највише 60 одсто од тржишне цијене. Уколико се до 2020. године свијест о храни не промијени, процјене су да ће ЕУ бацати до 126 милиона тона хране годишње, док се на свјетском нивоу сваке године баци готово трећина произведене хране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.