Хојт Ји: Вучић интервенисао код Додика

Вашингтон - Предсjедник Србије Александар Вучић, док је био премијер, "приватно и јавно" тражио од предсjедника Републике Српске Милорада Додика да не одржи спорни референдум

То је у Сенату рекао високи званичник Стејт департмента САД Брајан Хојт Ји.

Замjеник помоћника државног секретара јуче је на саслушању у сенатском одбору за Европу и регионалну безбjедносну сарадњу рекао да је Русија највише охрабривала Додика да се одржи спорни референдум о дану државности РС који је забранио Уставни суд БиХ, док је Вучић покушао да спречи референдум јер дестабилизација БиХ није у интересу Србије.

"Премијер, сада предсjедник Вучић интервенисао је приватно и јавно код предсjедика РС и рекао да није у интересу Србије, да Србије не жели да се илегални референдум у РС одржи. То је илегалан референдум зато што крши одлуку Уставног суда, али га је лидерство РС ипак одржало", рекао је Ји.

Он је додао да да су САД у том случају имале "подршку премијера Вучића који је то покушао да одврати".

Ји је рекао да је забринут због руског центра у Нишу јер би могао постати "шпијунски центар" или нешто слично ако би добио специјални дипломатски статус, додајући да су САД пренијеле властима у Београду да је важно да Србија има пуну контролу над својом територијом.

"Јесам забринут због такозваног хуманитарног центра, али не због онога што је тај центар сада, већ шта он може бити ако, како Русија тражи од Србије, добије добије специјални дипломатски статус", рекао је Ји.

Он је рекао да САД верују да Русија нема добре намјере на Балкану у остваривању циљева земаља у региону да се приближе ЕУ. "Вјерујемо да Русија покушава да спречи напредак на том путу", рекао је Ји

"Русија покушава да спречи земље да се интегришу даље са Западом, у НАТО и ЕУ", рекао је Ји у разговору са сенаторима.

Он је рекао да Србија треба да одигра конструктивну улогу у региону, поправи билатералне односе, ријеши разлике, као и да нормализује однос с Косовом.

"Кључно је да Србија буде чврсто на путу ка чланству ЕУ, ближе се интегрише за Западом, да гледа унапред а не уназад. Србија је увијек имала добре односе с Русијом, али то не треба да је спречи да иде у смеру у којем је већ по трговини и инвестицијама", рекао је Ји.

Ји је рекао да не зна да ли Русија жели да се РС одвоји од БиХ, јер би то било насилно и дестабилишуће, али да је у "руском интересу да земље стагнирају".

Он је рекао да лидери у БиХ могу да спроведу реформе за приближавање ЕУ, али да многи то не желе јер би тиме изгубили политички и финансијски утицај.

"БиХ је заробљена земља у рукама корумпираних политичара који не желе да препусте власт", рекао је Ји.

Ји је рекао да је примјетно повећање руских активности на Балкану, попут избора у Црној Гори с циљем да се омету избори, што је, како је навео, у сагласност с покушајима Москве да се мијеша у изборе у читавом свијету па и у САД, као и с напорима да се спрече земље да уђу у НАТО.

"Видимо то кроз реторику, дезинформисање и медије које подржава Русије, покушаје да се шири идеологија која је директно против НАТО и Запада", рекао је Ји.

Он је рекао да су све земље које желе да уђу у ЕУ и НАТО свјесне активности Москве и да САД раде с балканским земаљама на ограничавању, како је навео, "малигног утицаја Русије".

"Тренд је забрињавајући, али не значи нужно да губимо и Русија схвата да су земље отпорне", рекао је Ји и споменуо Црну Гору и Македонију.

Поводом ситуације на Западном Балкану, он је рекао да су унутрашњи проблеми земаља региона отворили врата спољним претњама, као што је Русија, и додао је да је посебно забрињавају "руски малигни утицај у Европи - прикривена или полуприкривена подршка политичким партијама" кроз пропаганду и дезинформисање.

Ји је рекао да Москва користи велику зависност региона од руског гаса, ендемску корупцију и слабу владавину права, слаб медијски сектор, постојеће ослањање на руски војну опрему, етничке разлике и неријешене политичке и територијалне спорове да изврши притисак на владе и партије и обесхрабри реформе за приближавање Западу.

Он је рекао да су САД развиле обухватни приступ за смањење руског утицаја на Западном Балкану и додао да ће подршком за Транс-јадранског гасовода, терминала за течни природни гас на Крку, као и бугарско-српски интерконектор помоћи балкански земљама да увозе гас из више извора, чиме треба да се ограничи утицај Москве.

"Русија је изгледа мање заинтересована за унапређење економског развоја и добре владавине на Западном Балкану него да задржи или ослаби регион који је и даље у несигурном стању послије година сукоба", рекао је Ји.

На Западном Балкану постоје бројне пријетње, пошто су због унутрашњих слабости земље изложене спољним опасностима - крхке институције, мањак владавине права, слаба управа и неслободни медији су олакшали ендемску корупцију која је захватила скора сваки аспект друштва, рекао је Ји.

Други извор забринутости на Западном Балкану је насилни екстремизам, рекао је Ји и додао да је, према јавним извештајима, 750 до 950 страних бораца, углавном из БиХ, Албаније, Косова и Македоније отишло у у Сирију и Ирак од 2012, мада је број страних терориста значајно смањен у посљедње две године. Додао је да су владе тих земаља свесне проблеме и да САД сарађују с њима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.