Хоће ли иранска стратегија срушити глобалну економију

Рат између Ирана, САД и Израела, који већ данима потреса Блиски исток, поново је у први план избацио упозорења да би овај сукоб могао имати посљедице далеко изван региона. Иако се тренутна ескалација посматра као дио актуелних геополитичких тензија, бројни аналитичари подсјећају да су слични сценарији најављивани и раније.

Рат између Ирана, САД и Израела, који већ данима потреса Блиски исток, поново је у први план избацио упозорења да би овај сукоб могао имати посљедице далеко изван региона. Иако се тренутна ескалација посматра као дио актуелних геополитичких тензија, бројни аналитичари подсјећају да су слични сценарији најављивани и раније.

Још прије неколико година, тачније 2024. - кинески историчар и геополитички коментатор Ђијанг Сјуећин изнио је опсежну анализу у којој је упозорио да би евентуални рат са Ираном могао изазвати ланчану реакцију која би захватила не само Блиски исток, него и глобалну економију, енергетска тржишта и односе великих сила.

У тој анализи он није говорио само о непосредним војним посљедицама овог сукоба, већ је покушао сагледати како би један регионални рат могао покренути шири низ политичких, економских и безбједносних потреса широм свијета. Данашњи развој догађаја, како истичу поједини аналитичари, показује да његове процјене више не звуче као апстрактна геополитичка теорија, утопија, већ као могући сценарио који се постепено материјализује на терену.

Пророчанство

Његово предавање одприје поар година привукло је пажњу јер се није задржавао искључиво на војним аспектима потенцијалног сукоба. Сјуећин је покушао сагледати ширу слику, посматрајући могући рат са Ираном у контексту глобалних политичких, економских и технолошких промјена. У том смислу, он је настојао показати да савремени ратови више нису изоловани догађаји, већ процеси који се преливају на читав систем међународних односа.

Сјуећин 2024. упозорио на евентуалне катастрофалне посљедице рата против Ирана

Према његовом мишљењу, велики сукоб између Ирана и САД могао би покренути низ догађаја који би постепено захватили цијели Блиски исток. Такав сценарио могао би довести до озбиљних поремећаја у глобалној трговини енергентима, што би онда имало директне посљедице по цијене нафте, стабилност финансијских тржишта и опште кретање свјетске економије. Он је посебно нагласио да је савремена глобална економија изузетно осјетљива на шокове у снабдијевању енергентима, због чега сваки велики сукоб у енергетски кључним регионима може произвести ефекте који се осјећају на свим континентима.

Промјена поретка

У својим анализама Сјуећин је посебно указао на на чињеницу да се међународни систем налази у периоду дубоких и постепених трансформација. По његовом мишљењу, свијет се већ неко вријеме удаљава од геополитичке структуре настале након Хладног рата, у којој су САД имале готово неупитну доминацију у политичком, војном и економском смислу.

Указао је и да се међународни односи све више крећу ка моделу у којем постоји више центара моћи. Поред САД, све већу улогу играју Кина, Русија, али и поједине регионалне силе које настоје ојачати свој геополитички утицај. У таквом окружењу, како је рекао, регионални сукоби више нису само локални проблеми, већ често постају дио ширег надметања између великих сила. Према његовој оцјени, управо таква структура међународних односа повећава ризик да локални конфликти ескалирају и поприме много шире размјере. Када се интереси великих сила укрсте у истом региону, чак и релативно ограничени сукоби могу временом прерасти у кризе са глобалним посљедицама.

Блиски исток као жариште

Сјуећин је упозорио да је Блиски исток једно од најосјетљивијих геополитичких подручја на свијету. Тај регион је, како сматра, истовремено богат природним ресурсима и оптерећен бројним историјским, политичким и вјерским подјелама. Велике резерве нафте и гаса чине га једним од кључних енергетских центара свијета, али истовремено и простором у којем се укрштају интереси бројних држава и великих сила.

Управо због те комбинације фактора, овај стручњак сматра да би свака већа војна ескалација у региону могла врло брзо попримити шири карактер и прерасти у кризу са глобалним посљедицама. Према његовим процјенама, Блиски исток представља један од оних простора гдје локални сукоби готово увијек имају потенцијал да се прошире и укључе већи број актера.

Осврнуо се и на политичке промјене унутар самих САД. У том контексту, те 2024. говорио је и о могућности повратка Доналда Трампа на власт и потенцијалном заоштравању америчке спорне политике према Ирану. Према његовој тадашњој процјени, таква политичка промјена могла би довести до јачег притиска на Техеран, али и повећати ризик од директне конфронтације. Истовремено је наглашавао да евентуални рат између Ирана и САД готово сигурно не би остао ограничен само на те двије државе, управо због сложене мреже регионалних савезништава, безбједносних интереса и политичких ривалстава која већ деценијама обликују односе на Блиском истоку.

Рат са више фронтова

Како је тада објаснио, Иран има значајан политички, војни и идеолошки утицај у више држава Блиског истока. Због тога је упозоравао да би евентуални сукоб могао довести до отварања више фронтова истовремено. Као потенцијална жаришта спомињао је Ирак, Сирију, Либан и Јемен, земље у којима већ годинама дјелују различите војне и политичке групе повезане са регионалним ривалствима. Указао је и да се Иран више од 20 година припрема за рата са САД иу Израелом.

Према његовој анализи, управо поменута мрежа савезништва могла ни претворити локални рат у много шири регионални конфликт. Уколико би се борбе прошириле на више држава истовремено, војне операције би онда захватиле велики дио Блиског истока, укључујући и важне транспортне и енергетске коридоре.

Таква ситуација могла би довести до тога да рат захвати не само копнене територије више држава, већ и важне поморске руте, луке и енергетску инфраструктуру. Сјуећин је тада изнио тезу да би потенцијални рат са Ираном био много сложенији од ратова које су САД водиле у Ираку или Авганистану, гдје је противник био знатно слабији у институционалном и војном смислу.

Најконтроверзнији дио његове анализе односио се на процјену да би САД у таквом сукобу могле изгубити рат у стратешком смислу. Сјуећин притом није тврдио да би Иран нужно остварио класичну војну побједу на бојном пољу. Међутим, упозорио је да би Техеран могао водити дуготрајан рат исцрпљивања који би временом противнику наметнуо огромне политичке, војне и економске трошкове. Навео је и да америчка војска није осмишљена за борбу у рату 21. вијека, те да је војноиндустријски комплекс настао након Другог свјетског рата, осмишљен је за борбу против Хладног рата, а он се заправо своди на показивање мишића, не и за дуготрајно ратовање.

Географија као оружје

Један од разлога за такву процјену, како је тада објаснио, лежи у самој географији Ирана. Велики дио територије те државе прекривен је планинским масивима као што су Загрос и Алборз. Такав терен представља озбиљну природну препреку за велике копнене војне операције и значајно отежава контролу територије.

Сјуећин је указао и да су бројни војни аналитичари управо због тога упозоравали да би евентуална копнена интервенција у Ирану била изузетно сложена и скупа. За разлику од равничарских подручја, планински терен омогућава одбрамбеним снагама да лакше организују отпор, контролишу пролазе и воде дуготрајне герилске операције.

Поред географских предности, овај кинески аналитичар је навео да Иран има и релативно велику популацију и развијен систем мобилизације. При том, је посебно указао на улогу Исламске револуционарне гарде, елитне војне структура која има велико искуство у вођењу војних операција.

Стратегија исцрпљивања

Према мишљењу овог стручњака, Иран би у евентуалном сукобу могао користити стратегију која се ослања на комбинацију ракета, дронова, поморских напада и операција преко савезничких група у региону.

Циљ такве стратегије, како је појаснио, не би био директан војни обрачун са технолошки супериорним противником, већ постепено наношење штете и стварање дуготрајног конфликта који би временом исцрпио ресурсе противника.

Још један кључни елемент његове анализе био је Ормуски мореуз. Сјуећин је рекао да је ријеч о једном од најважнијих енергетских пролаза на свијету. Тај уски морски коридор повезује Перзијски заљев са Индијским океаном и представља главну руту за транспорт нафте и течног природног гаса из земаља Залива. Кроз овај пролаз свакодневно пролази значајан дио свјетске трговине енергентима. Сваки озбиљнији поремећај поморског саобраћаја у том подручју могао би довести до наглог скока цијена нафте и гаса на глобалном тржишту, што би се врло брзо одразило и на економије бројних држава које зависе од увоза енергената.

Удари на кључне тачке

У својој анализи он је указао и на могућност напада и на другу критичну инфраструктуру у региону. Према његовим ријечима, модерни ратови све чешће укључују нападе на системе који омогућавају функционисање друштва. Као примјер је навео постројења за десалинизацију и системе за снабдијевање водом у сушним државама Блиског истока. Та постројења су од пресудне важности, јер осигуравају питку воду за милионе људи. Њихово оштећење могло би довести до озбиљних хуманитарних и економских проблема, па чак и до дестабилизације читавих држава.

Домино ефекат

Сјуећин је указао и да велики дио економије држава Залива почива на стабилном извозу нафте и функционисању поморских енергетских рута. Земље попут Саудијске Арабије, УАЕ и Катара значајан дио својих буџетских прихода остварују управо из енергетског сектора. Сваки већи поремећај у транспорту нафте, како кажеовај струучњак,  могао би довести до великог пада прихода тих држава, што би онда имало шири утицај на глобална финансијска тржишта. Таква ситуација могла би покренути читав низ економских реакција које би се постепено прелиле на друге дијелове свјетске економије. Да све иде у том правцу говоре и то да неке арапске земље већ разматрају радикалне економске кораке На столу је чак могућност обуставе великих иностраних инвестиција, о чему је Сјуећинг говорио још 2024. године

Још један занимљив аспект који је он анализирао односио се на могуће посљедице рата за технолошки сектор. Како је тада истакао, државе Залива последњих година улажу огромне количине капитала у технолошке компаније и инвестиционе фондове у САД. Према његовој процјени, велики економски шок изазван ратом могао би довести до смањења таквих инвестиција, што би онда имало ефекат и на развој нових технологија, укључујући сектор умјетне интелигенције и напредних дигиталних система.

Политички притисак

На крају своје анализе Сјуећин се осврнуо и на политичке посљедице евентуално дуготрајног ратова. Подсјетио је да историја показује како велики и скупи војни конфликти често стварају снажан притисак унутар самих држава које их воде. Као примјере је навео ратове у Вијетнаму и Авганистану, гдје су дуготрајни војни ангажмани довели до дубоких политичких расправа и промјена у јавном расположењу. Уколико би рат са Ираном потрајао годинама, он би захтијевао огромне војне и финансијске ресурсе, што би неминовно створило снажан политички притисак унутар америчког друштва.

Када се данашња дешавања упореде са његовом анализом, све је више оних који указују да су се нека од тих упозорења већ почела остваривати, заправо већи. Напетости у региону нагло су порасле, а енергетска тржишта већ реагују на ризик од шире дестабилизације Блиског истока.

Уколико би се сукоб наставио ширити захватајући већи број држава, постоји реална опасност да би се могло остварити и његово треће упозорење – да би рат са Ираном могао прерасти у дуготрајан и исцрпљујући конфликт чије би економске, политичке и безбједносне посљедице осјетио готово цијели свијет, а поговото Америка.

Цијена ратовања

Рат између САД и Ирана само је првог дана војне акције Вашингтон коштаооко 750 милиона долара. Поједини налитичари сматрају да ако се сукоб настави, ти трошкови могли скочити и до 65 милијарди долара, а у случају дуготрајног конфликта чак 95 милијарди или више. Како су истакли, ако се у све ово укључеи економски ефекти, попут поремећаја у трговини и енергетској економији, трошкови би могли премашити 210 милијарди долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.