Средоје Новић за „Глас“: Политички радикали и даље вуку конце у институцијама БиХ

БиХ у својим институцијама има јако много појединаца који су политички радикални и који заступају политички радикализам, што је много већа опасност за БиХ него групе које су спремне да изведу неки акт тероризма. Ти радикални елементи који су у институцијама на нивоу БиХ не дају да БиХ иде напријед. Политички радикализам је у основи у међупростору. Он се налази између кривичног гоњења и слободе говора, тако да правосуђе у БиХ није способно да то разлучи ни да предузима адекватне мјере према онима који заговарају радикалан однос унутар БиХ.

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" Средоје Новић, шеф српског клуба делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, који је готово цијели радни вијек провео у безбједносним структурама.

Он истиче да се тај радикализам у знатној мјери огледа када видите бројне политичаре из Сарајева који ходају по свијету и сатанизују све што је у Републици Српској, српском народу, руководство Републике Српске.

- То је класични радикализам и покушај да се умијешају друге снаге ван БиХ како би била разријешена унутрашња питања. Они мисле да би се склањањем политичара из Републике Српске ишло напријед. То су тешке заблуде. Несхватљиво је да министар иностраних послова који хода по свијету и држи говоре против Републике Српске никада није нашао за сходно да дође у Српску и да је упозна са дипломатским активностима које се спроводе у свијету од стране дипломатије БиХ или друге дипломатије према БиХ - рекао нам је Новић.

ГЛАС: Ви сте готово цијели радни вијек у вези са безбједносним сектором. Каква је безбједносна ситуација у БиХ?

НОВИЋ: Ако имамо у виду сва дешавања у БиХ могло би се рећи да је безбједносна ситуација добра. Наиме, много елемената би требало анализирати да би се дала комплетна оцјена безбједности у овој земљи, али не треба заборавити да у БиХ није било масовног нарушавања јавног реда и мира, у БиХ није било терористичких атака, није било националистичких испада, поготово не у већем обиму, није било колективног сукоба. То што су се у БиХ, поготово на подручју сарајевско-романијске регије дешавала убиства, прије свега у федералном Сарајеву, а недавно и у Источном Сарајеву, то су увијек могућа и присутна догађања. Таква догађања се увијек дешавају у великим градовима и морамо признати да је то мање-више обрачун и разрачунавање криминалних група која су постала готово свакодневица не само код нас него свуда и у сусједству. Опасност наравно јесу радикални елементи, радикалне групе, радикални појединци, којих без сумње има и унутар БиХ и који прижељкују да дође до нарушавања стабилности и безбједности. Вјерујем да те радикалне елементе и струје, бар по ономе што је долазило до Заједничке комисије за одбрану и безбједност, прати ОБА, СИПА, министарства унутрашњих послова, али ваља нагласити да се БиХ још није очистила од радикалних појединаца који су у вези са неким страним службама, поготову иранске. С обзиром на догађања између Израела и Палестине, ваља имати у виду да су ту увијек присутни ти радикални појединци и групе који су нешто прикривеније атаковали и на безбједност БиХ.

ГЛАС: Констатовали сте да у институцијама БиХ има радикалних структура. Због чега БиХ није очишћена од тих радикалних елемената?

НОВИЋ: То није учињено јер није било воље непосредно након рата. Бројни радикални кадрови су били инкорпорирани у институције, а неки су чак били и у обавјештајним структурама, неки у полицијским структурама, неки њихови активни сарадници. Они су у старту остали у тим институцијама, а један број њих је притајен. Сада их наравно није једноставно из тих структура уклонити и очигледно је да ће бити потребно много времена да се кроз смјену кадрова дође до људи који су спремни да граде БиХ на другачији начин прихватљив за све.

ГЛАС: Све су гласнији захтјеви да Сребреница добије посебан статус. Како то коментаришете?

НОВИЋ: Када је ријеч о Сребреници, јасно је да је она политички полигон који се нарочито активира пред изборе. Жртве у Сребреници и даље су предмет манипулације. Преко њихових костију покушавају се добити гласови, преко њихових костију и даље се покушава остати на власти и то је трагично да се и након три деценије манипулише мртвима. Несхватљиво је да људи до те мјере не прихватају да правосудне институције које истражују могући криминал у Меморијалном центру то учине до краја, несхватљиво је да се толико нападају и да се свему придаје политички предзнак. То је недопустиво. Истрагу треба препустити правосудним институцијама и уколико нема основа нека се донесе одлука и о томе. Овако се диже велика халабука око тога што ствара додатну сумњу и вјеровање да су правосудне институције заиста у праву и да се тамо ради о некој врсти криминала. Захтјев за посебан статус је маркетиншки трик пред изборе и неке пусте жеље. Дејтонски споразум није предвидио никакав посебан статус за Сребреницу и то поједини политичари користе за дневно политичке сврхе.

ГЛАС: Да ли безбједносне агенције у БиХ сарађују у довољно доброј мјери?

НОВИЋ: Сарадња безбједносних агенција у јавности се приказује као добра, али томе тешко можемо дати квалитетну оцјену. Тужилаштва већ неколико година у својим извјештајима наводе да скоро ниједан безбједносни податак не добију од полицијских структура у БиХ. Не може човјек да вјерује да поред 20.000 полицијских службеника и толико министарстава унутрашњих послове тужилаштва не добијају информације о почињеним кривичним дјелима. Та сарадња није адекватна, није потпуна и квалитетна. На крају крајева неоткривање и нерасвјетљавање бројних кривичних дјела која се дешавају на територији БиХ, у кантонима и ентитетима, чињеница да се извршиоци не откривају довољан је доказ да та сарадња није адекватна и задовољавајућа. Прије свега та сарадња није искрена.

ГЛАС: На подручју Источног Сарајева недавно је дошло до обрачуна криминалних група и ти случајеви још нису разријешени нити су главни актери похапшени. Да ли су криминалци јачи од државе?

НОВИЋ: Обрачуни криминалаца и криминалних група су увијек присутни у свим земљама а посебно у земљама Балкана које су након рата још по том питању рањиве. То је борба за превласт у њиховој сфери. Ипак, не можемо рећи да су јачи од државе. То би било трагично за БиХ. Међутим морамо бити обазриви и ако власт буде ћутала не буде ефикасна , ако буде повезана власт са криминалним миљеом и ако не буде борбе против криминала, поготово организованог криминала, против група, против појединаца, криминалци ће се постепено примицати власти и ући у ту структуру на различите начине.

ГЛАС: Како бисте оцијенили овај сазив и рад парламента БиХ?

НОВИЋ: Када говоримо о раду парламента на нивоу БиХ не би се могли похвалити да је у протеклом четворогодишњем периоду био нешто посебно продуктиван нити посебно успјешан. Можда је био као и претходни, али на питање зашто је то тако можемо да кажемо да смо протекле четири године а посебно задње двије имали огромне турбуленције. То је неспорно утицало на лошији рад парламента. Прије свега морамо констатовати да је грешка што је власт састављена са Тројком која није имала никакав капацитет да сама било шта одлучи, а посебно у Дому народа. Наиме, познато је да је у Дому народа Тројка имала само једног човјека, а Бошњачки клуб је са четворицом делегата чинио опозицију што је довело до тога да Тројка није имала храбрости да било шта спроведе нити је имала храбрости ни снаге да доноси одлуке са већином која је у старту била формирана. Ваља имати у виду и чињеницу да се тај један човјек из Тројке приклонио СДА и са њима правио комбинације, а сам није могао ништа провести. Друга ствар је и чињеница да је Тројка и бошњачки политичари више комуницирали са Амбасадом САД и ОХР-ом, ослушкивали шта они кажу и са њима договарали одређене мјере, него што су градили и његовали односе у Дому народа и у Представничком дому. ОХР и његов нелегални и нелегитимни високи представник држао је конце у рукама што се њих тиче и поручивао шта се смије а шта не смије радити. Чак и када су доносили одређене одлуке са СНСД-ом и ХДЗ-ом, они су након консултација са ОХР-ом и консултација са америчким амбасадором те договоре унутар БиХ изиграли и изгубили последње повјерење које су коалициони партнери са њима градили. Уз то морамо рећи - Тројка је имала катастрофалну процјену заједно са опозицијом из Републике Српске да могу промијенити власт на нивоу БиХ, па су се заиграли и потпуно заборавили Устав БиХ и рачунали су да ће се испунити обећања које им је дао ОХР и страни ментори да ће моћи промијенити власт макар и насилним путем, односно политичким насиљем. То су успјели у Представничком дому али нису имали могућности да то ураде у Дому народа јер делегати из СНСД-а у Клубу српског народа нису хтјели да пристану на то. Јасно је да мањина из српског народа не може управљати већином и њихова коалиција са бошњачким клубом не може бити снага која ће покретати Дом народа. Треба за наук да буде и у будућем сазиву власти након избора, ма ко чинио власт, да нико не може нити треба да покушава формирати власт ако нема већину у Дому народа. Дакле, до сада се мање више водило рачуна о томе ко има члана у Предсједништву БиХ, али је Дом народа кључан у томе да ли ће власт бити или неће бити стабилна. То је неспорно.

ГЛАС: Много сједница Дома народа није одржано због недостатка кворума, а као главни кривци су означени делегати из СНСД-а. Како то коментаришете?

НОВИЋ: То је једна флоскула која је створена у политичком Сарајеву. Онда када су се са америчким амбасадором и нелегитимним високим представником договарали о промјени власти на нивоу БиХ тада су на све начине жељели и настојали да избаце све што је у вези са СНСД-ом, који је легитимно био власт, јер је из Републике Српске имао највише посланика и делегата. Није постојао ниједан разлог да се избацује из власти. СНСД није ништа блокирао и држао се искључиво уставних надлежности и није дозволио ни у једној варијанти да мањина у српском клубу управља већином. Дакле, три су делегата из СНСД-а, један из СДС-а и један из ПДП-а и није ни уставно ни логично да они чине већину и диригују стварима на нивоу БиХ. Ми нисмо дозволили да два делегата Дома народа управљају у име клуба. Бошњачки делегати ниједном нису поменули, и многи то заборављају, да је тај клуб осам мјесеци најкласичније блокирао Дом народа и нису дозволили да се на дневни ред уврсти приједлог измјена и допуна Закона о Уставном суду БиХ, који је предложио српски делегат. Они су константно тврдили да је то неуставан приједлог, мада такву оцјену нико сем њих није дао. Они су осам мјесеци држали Дом народа у класичној блокади. Тек када је постигнут договор са српским делегатом да тај приједлог буде повучен, они су одустали од блокаде. Чекали су константно сигнал из ОХР-а и неких амбасада. Ми смо увијек били спремни да разматрамо она питања која на сједници колегијума буду усаглашена.

ГЛАС: Шта очекујете од нових избора и да ли ћете бити ангажовани на некој од позиција?

НОВИЋ: Што се мене тиче могу да констатујем да ме је здравље служило и у политичким структурама сам био и у оном систему и у овом сада активно више од 55 година и сигуран сам да нећу претендовати на неку од позиција у власти. Захвалан сам Богу на здрављу, а и онима са којима сам дијелио судбину. Што се тиче очекивања, могу рећи да ће кампања бити доста прљава, неће бити изношене никакве озбиљне стратегије ни озбиљна политика. Поготово то неће износити опозиција, која није показала ни објелоданила ништа ново, шта би то мијењала и на који би начин радила. Све се своди на напад на постојећу власт, а ова власт је за посљедњих 20 година направила огромне кораке напријед. Сигуран сам да опозиција неће направити нешто озбиљнији искорак на предстојећим изборима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.