Фото: Хашки трибунал није показао праведност
Њујорк - Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је у Савјету безбједности УН да нема сумње да су у поступцима против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача и команданта ОВК Рамуша Харадинаја документовани тешки злочини, док су Србија и Русија оштро критиковале рад овог трибунала.
Предсједник Трибунала Теодор Мерон и Серж Брамерц представили су у сриједу увече Савјету безбједности УН полугодишње извјештаје о раду овог суда, док је ставове Србије представио први потпредсједник Владе Александар Вучић.
Брамерц је рекао да су недавне пресуде хрватским генералима и припадницима ОВК изазвале бројне реакције о способности Трибунала да промовише правду у земљама бивше Југославије.
- Иако се разлози за доношење ослобађајућих пресуда у ова два предмета у великој мјери разликују, нема сумње да је у току тих поступака документовано постојање тешких злочина и да жртве злочина имају право на правду - рекао је Брамерц.
Он се осврнуо и на ситуацију у БиХ када је у питању рјешавање предмета ратних злочина, оцијенивши да се земља и даље суочава са стотинама неријешених предмета и да нема изгледа да ће испунити рокове из Стратегије за ратне злочине.
Амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин рекао је да Хашки трибунал није показао ни праведност ни ефикасност у раду.
- Ко је крив за убиства и прогон 250.000 људи? Ту није испуњена правда - нагласио је Чуркин и додао да Русија увијек стаје у заштиту међународне правде.
- Трибунал није показао ни правду ни ефикасност... Шокирани смо одлуком Апелационог вијећа на суђењу хрватским генералима. Суд је дискредитовао идеју о међународној правди - рекао је Чуркин и нагласио да се слично догодило и са суђењем Рамушу Харадинају.
- Убиства и мучења на Косову су се без сумње догодила, а немамо починиоце. Овакви поступци само подстичу неповјерење које је становништво бивше Југославије и првобитно показало према овом суду - рекао је Чуркин.
Замјеник америчког амбасадора при УН Џефри Делаурентис рекао је да САД подржавају рад Хашког суда и поштују донесене пресуде, као и да су "трибунали за бившу Југославију и Руанду допринијели помирењу".
Њемачки амбасадор Петер Витиг рекао да је Србија писмено обавијестила Савјет да је сарадњу са Трибуналом свела на технички ниво, док је представник Хрватске Ранко Виловић рекао да је Трибунал, упркос појединим пропустима, одиграо "важну улогу у кажњавању криваца за ратне злочине и суочавању са прошлошћу, ма како то тешко било".
Први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић рекао је да Хашки трибунал није успио да задовољи правду, нити је допринио помирењу, те да је својим пресудама издвојио српску нацију као једину одговорну за свирепе злочине на територији бивше СФРЈ.
- Имају ли и Срби право на правду и ко је одговоран за бројна убиства српских цивила на подручју Хрватске, као највеће и најтеже етничко чишћење спроведено на европском тлу по окончању Другог светског рата? За стотине хиљада српских избеглица, хиљаде мртвих, рањених и унесрећених, Хашки трибунал је осудио неколико чувара логора Челебићи у Босни и двојицу косовских Албанаца - непосредних извршилаца нижег ранга - рекао је Вучић и нагласио да ће Србија наставити сарадњу са Хагом на техничком нивоу.
Потпредсједник Владе Србије Расим Љајић рекао је послије расправе да је важно што је на сједници Савјета безбједности наглашено шта је Србија урадила у сарадњи с Хашким трибуналом и истовремено шта тај суд није урадио да буде задовољена правда за жртве.
Предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон у извјештају о стратегији окончања рада Трибунала истакао низ предмета који ће бити окончани раније него што је првобитно планирано. То укључује пресуду по жалби бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу, чије се изрицање очекује почетком 2013. године. Навео је да се очекује да суђење првом предсједнику РС Радовану Караџићу буде окончано до 31. децембра 2014.
Он је рекао да се предвиђа да ће суђења бившем предсједнику РС Крајине Горану Хаџићу и бившем команданту Главног штаба Војске РС Ратку Младићу бити окончана до 31. децембра 2015. године, односно 31. јула 2016. године.
Казао је да ће предмети у којима најава жалбе буде поднесена послије 1. јула 2013. године бити рјешавани пред Механизмом за међународне кривичне судове.
- Ово би укључивало евентуалне жалбе у поступцима против Шешеља, Караџића, Хаџића и Младића - истакао је Мерон.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.