Хаг не може да диктира истину о Сребреници

СТОКХОЛМ - Из писма портпарола Хашког трибунала Нерме Јелачић у којем критикује шведски филм "Сребреница-издани град" може се закључити да тај суд покушава да диктира које ријечи се смију користити у вези са догађајима у Сребреници током јула 1995. године, а које не.

Навели су то у одговору на писмо Јелачићеве од 24. новембра режисери филма "Сребреница-издани град" Дејвид Хебдич и Ола Флиум. Њихов одговор и писмо Јелачићеве у посједу су "Гласа Српске".

Истина из пера Нерме Јелачић

Јелачићева је у писму, упућеном шведској и норвешкој државној телевизији, које су емитовале филм, изнијела критике у вези са употребом терминологије тврдећи да у филму нису коришћене чињенице из хашких пресуда. Она је затражила да се убудуће "не приказује ништа што није у складу са пресудама Хашког трибунала, нити оно што Трибунал претходно не прокоментарише".

Директор и главни уредник шведске државне телевизије Ева Хамилтон изразила је сумњу да је Јелачићева уопште гледала филм.

- Aуторка писма не указује на чињеничне грешке у филму, али подробно износи одлуке Хашког трибунала према којима оно што се догодило у Сребреници представља геноцид - рекла је Хамилтон за шведске медије.

Хебдич и Флиум у одговору на писмо Јелачићеве истичу да у покушај диктата спада настојање да се каже да коришћење формулације "масовна убиства" за догађаје у Сребреници није исправно, него да је исправна само "геноцид".

- И у самом писму јасно је стављено до знања да је дефиницију "локални геноцид" коју Хашки трибунал користи за масакр у Сребреници створио сам тај суд. Има доста оних ван бошњачке дијаспоре који нису задовољни тим термином. Чак је и судија Хашког трибунала Кристоф Флиге рекао магазину "Шпигл" да не види потребу да се термин "геноцид" користи за почињене злочине, те да би термин "масовно убиство" елиминисао тешкоће у доласку до законске дефиниције - написали су Хебдич и Флиум.

Они су истакли да је и министар иностраних послова Шведске Карл Билт рекао да је пад Сребренице услиједио послије евакуације свих жена и дјеце који су спасени од масовних погубљења више хиљада људи, те да је "геноцид у Сребреници требало да буде импровизација за свеобухватну карактеристику ратне стратегије".

- Научник и професор Ноам Чомски истакао је да ако желимо да користимо ријеч геноцид за оно што се десило у Сребреници морамо пронаћи друге ријечи за оно што су нацисти урадили у Другом свјетском рату. Иза питања употребе тог термина је покушај да се разводне докази да је Aлија Изетбеговић напустио власт у Сребреници ради стицања српске територије око Сарајева - написали су режисери филма.

"Хаг није извор свих мудрости"

Они додају да је тврдња да су филм требало да праве само на основу доказа из Хашког трибунала погрешна, јер се такав став противи основама истраживачког новинарства. Истичу да су користили оптужнице Хашког трибунала, али само као средство за идентификацију релевантних докумената и свједока, те да су користили и извјештаје Владе Холандије.

- База података Хашког трибунала не може бити извор свих мудрости и истина. Значајно је и то што од три главне етничке заједнице у БиХ само Бошњаци прихватају Хашки трибунал као побожну, свету књигу у којој је баш све истина и да ништа није лажно. Нажалост, Хашки трибунал није општеприхваћен као непристрасан арбитар у дешавањима у сукобу од 1992. до 1995. године у БиХ. Хрвати и Срби га виде као политички пристрасну институцију - оцијенили су Хебдич и Флиум.

Они додају да се и ван Балкана вјерује да се ради о компликованом и некомпетентном суду који није успио да за почињене ратне злочине над Србима у околини Сребренице осуди Насера ​​Орића. Хебдич и Флиум су одбацили претпоставке о непогрешивости Хашког трибунала и било кога или било чега другог што би се сматрало непогрешивим.

Према незваничним информацијама Јелачићева је шведској телевизији упутила писмо у лично име. Јелачићева јуче није одговарала на телефонске позиве, а у понедјељак је изјавила да не може да потврди да је Трибунал послао писмо шведској и норвешкој телевизији поводом емитовања филма "Сребреница - издани град" уз образложење да то није за јавност.

Тада је изнијела примједбу да се у документарцу не спомињу пресуде Хашког трибунала којима су утврђене неке од чињеница о злочинима који су почињени у Сребреници, те да су због тога "пропусти у филму очигледни".

Новинари

Предсједник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић рекао је да је Хашки трибунал изашао из својих надлежности када је упутио писмо норвешкој и шведској телевизији поводом емитовања филма "Сребреница - издани град".

- Не видим ниједно оправдање за овакав потез. О томе да ли ће или неће емитовати одређени филм треба да одлучују уредници, а не Хашки трибунал или било која друга институција - рекао је Обрадовић, јавиле су агенције.

Предсједник Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић оцијенила је да Хашки трибунал не трпи критике и да је овај случај користан и за јавност у Србији да види како треба реаговати на покушаје цензуре из Трибунала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.