Хаг доноси политичке и пристрасне пресуде

Њујорк - Хашки трибунал је политички суд, није испунио сврху свог постојања, судио је пристрасно и није допринио помирењу у региону, главна је порука дебате о улози међународног кривичног суда у помирењу, која је одржана у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку.

За учешће у дебати пријавиле су се 82 делегације земаља чланица УН, а њих 42 су се пријавиле да узму ријеч, док је 11 дискутовало првог дана дебате. Због рекордног броја пријављених говорника, дебата је настављена и у четвртак.

Ово је прва дебата такве природе, двије деценије од успостављања ад хок Трибунала и 11 година од ступања на снагу Римског статута о успостављању Међународних кривичних судова.

Јеремић и Радмановић

У оквиру дебате, у Њујорку су разговарали предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић и предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић који су одржавање дебате оцијенили позитивним. Истакли су да расправа у Генералној скупштини УН представља најдемократскији начин сагледавања питања помирења народа, које је деликатно и тешко за земље и народе из региона, али и за свјетску организацију.

Радмановић је рекао да је тема међународне правде, кажњавања злочина и задовољење права жртава, те помирења народа, важна за даљи развој међународног права, али прије свега за развој добрих односа и сарадње земаља бивше Југославије.

Јеремић је рекао да се без обзира на све контроверзе, опструкције и покушаје бојкота расправе, за учешће и говор на дебати пријавио огроман број земаља.

- То говори о интересу земаља за ово питање и његовој важности за земље чланице и међународну заједницу у цјелини. Ово је дебата за коју је интерес показало највише земаља у дугој историји УН - казао је Јеремић.

Казао је да је дебата срушила велики табу, а то је питање недодирљивости међународног кривичног правосуђа и показала да Србија није усамљена у критикама Трибунала.

- Угледни правни експерти и друге јавне личности су изнели ставове који се у доброј мери поклапају са мишљењем у Србији. Иако смо мислили да смо усамљени у томе, испоставило се да није тако - рекао је Јеремић и подсјетио да је ово први пут да се у Генералној скупштини чују критички тонови о раду ад хок кривичних трибунала, поготово када је ријеч о Хашком суду.

- Отворили смо врата и упалили светло на једној теми која до сада није смела да се додирује у УН - закључио је Јеремић.

Коментаришући инцидент који је изазвала предсједник Удружења "Мајке Сребренице" Мунира Субашић подизањем транспарента "Република Српска, геноцидна", Јеремић је рекао да се ту није радило о панелима мајки жртава, већ о теми кривичног међународног права за који оне нису правни експерти.

Дебата

Дебати је на Јеремићев позив присуствовао и члан Управног одбора Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије и замјеник предсједника Савеза удружења породица заробљених и несталих лица РС у БиХ Стефан Самарџић, асистент на Катедри за кривично право Правног факултета у Новом Саду.

Описујући атмосферу из сале Генералне скупштине, он је "Гласу Српске" испричао да се у УН показао висок ниво јединства међународних стручних експерата и представника држава чланица.

- То је нарочито показало четири од пет сталних чланица Савета безбедности да посебно у БиХ, Трибунал није показао задовољавајући ниво узимајући у однос број жртава и пресуда и са једне, друге и треће стране - рекао је Самарџић.

Казао је да се од почетне тезе о бојкоту дебате, она на крају претворила у највећу тематску расправу овог типа икада. Самарџић је нагласио да је став да међународни кривични судови нису дали задовољавајући ниво онога што се зове правда и да се више спроводила међународна политика.

Амбасадор Руске Федерације при УН Виталиј Чуркин рекао је да су међународни трибунали важан елемент у успостављању правде, али је оштро критиковао рад Хашког трибунала који, како је оцијенио, није допринио процесу помирења. Чуркин је рекао да је Међународни кривични суд за бившу Југославију дефинитивно негативан примјер ад хок трибунала.

Амбасадор Кине Ли Баодонг изјавио је да међународни судови не би требало да утичу на мировне напоре у кризним подручјима.

Замјеник шефа Делегације ЕУ у УН Јоанис Враилас рекао је да су главни циљеви међународног права помирење и враћање друштва у нормалне токове послије сукоба, а министар правде Руанде Таркисе Каругарама оцијенио је да постоји криза кредибилитета међународне правде.

Стални представник Мисије Хрватске при УН Ранко Виловић подржао је начелно рад ад хок казнених трибунала, а према његовим ријечима, Хрватска је "као жртва агресије" снажно подржала Трибунал као најбољи начин за тражење правде.

Говорећи на панелу "Правда и помирење" бивши правни савјетник међународног супервизора за Брчко Метју Периш рекао је да га лично погађа ова прича.

- Моја супруга је деведесетих живјела у градићу у централној БиХ. Једног дана је дошла кући и нашла убијене родитеље. Међутим, убицама никада није суђено, а сви су знали ко су - испричао је Периш.

Бивши командант UNPROFOR-а у БиХ, пензионисани генерал Луис Мекензи, указао је на неправедно оптуживање само српске стране за злочине у том рату, а директор Института за демократију и сарадњу из Париза Џон Лафланд рекао је да би за злочине у бившој Југославији требало судити и NATO-у.

Дебату су, осим Америке, Канаде и Јордана, бојкотовали и предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон, као и предсједник Међународног кривичног суда Сонг Санг-Хјун.

Министар спољних послова самопроглашеног Косова Енвер Хоџај оптужио је Јеремића да злоупотребљава и гази ауторитет свјетске организације и да дебата представља моралну срамоту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.