Граорац: У Брадини је почињен геноцид

БРАТУНАЦ - Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је „Гласу Српске“ да је страдање српског народа у Брадини 1992. године „прави примјер геноцида почињен над становницима овог малог мјеста“.

. Убијено је све што се кретало, све што је носило српско име и презиме, што је било "криво" јер се нашло на путу хорди зла и монструма који су убијањем недужних цивила хтјели да затру српско племе на овим просторима - рекла је Граорац.

Додала је да поводом обиљежавања сјећања на страдање невиних цивила у протеклом рату, са дубоким пијететом и тугом подсјећамо јавност на болну истину да су међу највећим жртвама ратних сукоба били управо они који нису носили оружје – дјеца, жене, старци и читаве породице чији су животи прекинути само зато што су припадали свом народу и живјели на својим огњиштима.

- Страдање цивила представља једну од најтрагичнијих и најтежих рана које ни након свих ових година нису зацијелиле. Иза сваког имена остала је празнина, угашен дом, прекинуто дјетињство, неостварени снови и породице које и данас живе са тугом, питањима и успоменама које не блиједе. Обавеза свих нас јесте да његујемо културу сјећања, говоримо истину и чувамо успомену на невино страдале, како њихова жртва никада не би била заборављена нити умањена – истакла је она.

Посебно забрињава, додала је, чињеница да за овај злочин над цивилима ни након толико година нико није одговарао, док породице жртава још увијек чекају правду и достојанствено признање њихове патње.

- Без истине и правде нема ни искреног помирења нити трајног мира - истакла је Граорац.

Обиљежавање

Светом архијерејском литургијом у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица, коју је  служио Његово високопреосвештенство митропoлит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, почело је данас обиљежавање  34 године од звјерског злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага. Након тога су  спалили Брадину и околна села.

Након литургије служен је парастос жртвама и положени вијенци на спомен-обиљежје у порти храма.

Злочинци из реда муслиманских и хрватских снага на најбруталнији начин су убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а овај храм запалили и срушили.

Од 25. до 27. маја 1992. године бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Злочин без казне

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куртеши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао, мада се пред Судом БиХ води маратонски процес против више припадника тадашње такозване Армије БиХ и ХВО-а у предмету "Есад Рамић и остали" који су оптужени за убиства, мучења и прогон српског становништва у Брадини и околини.

Један од оптужених за убиства у Брадини био је Миралем Мацић, али је поступак против њега обустављен када је преминуо.

За злочине у логорима Челебићи и Мусала, гдје су били затворени Срби из Брадине, претходно је одговарало неколико лица пред Хашким трибуналом и домаћим судовима.

МУП Републике Српске поднио је  шест кривичних пријава, извјештаја и допуна пријава и извјештаја против 18 идентификованих лица за која постоји основана сумња да су између 25. и 26. маја 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.

Према истраживањима, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да је у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ријеч о удруженом злочиначком подухвату, наводе из МУП-а Српске.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана саплитали о лешеве најмилијих.

Храм Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица изграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.