Грађани плаћају цех због спорих институција

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Грађани БиХ, привредници, али и они који примају дознаке из иностранства и даље ће плаћати скупе међународне трансакције, јер власти ентитета нису усвојиле кључне законе. Због тога је пропуштена прилика да европске институције већ у мају дају зелено свјетло за улазак БиХ у јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА).

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

  • БиХ није успјела да се пријави за улазак у СЕПА у мају јер кључни закони нису усвојени.
  • Главна препрека су неусвојени закони о платним услугама и електронском новцу, посебно у ФБиХ и дјелимично у Републици Српској.
  • Тренутно се међународне трансакције обављају преко SWIFT-а – споро (више дана) и скупо (50–60 евра по трансакцији).
  • Улазак у СЕПА донио би брзе (готово тренутне) и знатно јефтиније трансакције (неколико евра).
  • Наредна прилика за апликацију је новембар, а евентуално чланство БиХ у СЕПА могуће је до краја 2026. године.

Кључни услови још нису испуњени

Директор Удружења банака БиХ Един Раженица рекао је да Координациони одбор за приступ БиХ јединственом подручју за плаћања у еврима, који предводи Централна банка, чине и ентитетска министарства финансија, удружење банака те агенције за банкарство.

- Те институције направиле су велики искорак у 2025. години на припреми апликације и испуњавању услова за приступ БиХ СЕПА. Оно што је остало, и што је предуслов за предају званичне апликације према Европском платном вијећу, јесте коначно усвајање реформских закона који треба да реформишу платни промет у земљи - казао је "Гласу" Раженица.

Навео је да су у ФБиХ закони усвојени од стране Представничког дома те да се очекује њихово усвајање у Дому народа.

- Ти закони су у ФБиХ били на дневном реду Дома народа, али нису разматрани. Надамо се да ће и делегати у Дому народа схватити колико је важно да овај сет закона буде усвојен и да ће и они дати зелено свјетло што прије на потребне законе - наводи Раженица.

Када је ријеч о Републици Српској, додаје да је већ усвојен Закон о електронском новцу те да је преостало да буде усвојен Закон о платним услугама, чији је нацрт већ подржала Народна скупштина.

- Тај закон је сада у фази евентуалних дорада те јавне расправе. Очекујемо да ће финални текст закона бити усвојен брзо. Тако у суштини остаје да у ФБиХ буде усвојен сет закона, односно закони о платним услугама и електронском новцу, као и измјене закона о микрокредитним организацијама, који је такође дио тог сета. Такође, у Републици Српској потребно је да буде усвојен Закон о платним услугама, који је већ подржан у форми нацрта - нагласио је Раженица.

Апликација тек након усвајања закона

Чим ти закони буду усвојени, наводи он, БиХ може предати званичну апликацију за приступ СЕПА.

- Процес одлучивања о тој апликацији не траје дуго. Ако све буде по плану и ако сви заједно покажемо одговорност према привреди и грађанима, очекујем да БиХ крајем ове године, односно на сједници Европског платног вијећа у новембру, постане пуноправан члан СЕПА - навео је Раженица.

Појаснио је да се тренутно међународне трансакције врше путем SWIFT-а те да ту постоје два проблема, односно да такви трансфери трају неколико дана, а трошкови су високи.

- С обзиром на то да у том ланцу SWIFT-а за трансфер средстава учествује више банака, локална банка, затим кореспондентна банка (једна или више њих) те на крају одредишна банка, односно она на коју се врши трансфер, све оне зарачунавају одређене трошкове које плаћа клијент - објашњава Раженица.

Када је ријеч о СЕПА појашњава да је ту ситуација доста другачија.

- У том случају трансакције су тренутне, односно извршавају се истог момента и доста су јефтиније, јер елиминишу потребу за кореспондентним банкама. Неопходно је да само банке из БиХ имају такозваног покровитеља, односно једну банку у ЕУ која за подручје ЕУ процесуира такву трансакцију - наводи Раженица.

Новембар нова шанса

Како даље појашњава, трошак трансакције од 50 до 60 евра за неку међународну уплату, са приступом СЕПА систему, био би вишеструко мањи.

- Дакле, причамо о неколико евра, а не десетинама евра. Немогуће је очекивати да прве СЕПА трансакције коштају два, три или пет евра, јер је потребно вријеме да буду успостављени односи са европским банкама - поручио је Раженица и додао да ће на крају међународни трансфери бити вишеструко јефтинији за грађане БиХ, фирме, али и за примаоце дознака из иностранства.

Нагласио је да Европско платно вијеће заприма апликације два пута годишње, односно једном у мају, а затим у новембру.

- С обзиром на то да закони које сам поменуо нису усвојени, ми не можемо стићи да предамо апликацију у мају. То можемо урадити у новембру те, у складу с тим, очекивати да БиХ постане пуноправни члан СЕПА подручја до краја 2026. године и да од тада имамо брже и јефтиније међународне трансакције у еврима - закључио је Раженица.

Уштеде и до 100 милиона КМ

Гувернерка Централне банке БиХ Јасмина Селимовић недавно је објаснила да ће приступом БиХ јединственом подручју плаћања у еврима уштеда по неким процјенама бити чак до 100 милиона КМ.

- Тренутно наши људи плаћају шест пута скупље трансакције него што је то случај са земљама које су чланице СЕПА. Грађани са СЕПА добиће коначно одређену дозу финансијске флексибилности и постаћемо чланица Европске уније, барем у том домену - казала је Селимовићева.

Навела је и да ће пословни субјекти моћи брже да шаљу и примају новац.

- Када је ријеч о трансакцијама у еврима, накнаде ће бити ниже и самим тим пословни циклус ће бити предвидљивији него што је то сада случај - појаснила је Селимовићева.

Дипломирани новинар, а у редакцији ''Гласа Српске'' ради од новембра 2008. године. Ужа област економијa, друштвене теме и унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.