Грађани да одлуче да ли им требају Суд и Тужилаштво БиХ

БAЊAЛУКA - Предсједник Републике Српске Милорад Додик предложиће Народној скупштини РС да усвоји закључак о организовању обавезујућег референдума на којем ће се становници Српске изјаснити о томе да ли су потребни Суд и Тужилаштво БиХ.

Рекао је ово Додик у петак новинарима у Бањалуци, послије састанка са представницима Тима РС за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица.

- Aко становници Српске на референдуму кажу да су овакав Суд и Тужилаштво БиХ непотребни и да зато нема подршке из РС, у том случају представници Српске треба да напусте те институције - казао је Додик и изразио увјерење да ће Народна скупштина усвојити његов приједлог.

Додик је рекао да се у БиХ упорно, кроз институције као што су Суд и Тужилаштво, задржавају квалификације "геноцид" и "агресија", чиме се жели написати нова историја о карактеру рата, иако је у Дејтонском споразуму јасно речено да је то био "трагичан сукоб у региону".

Истакао је да је иницирао састанак са Тимом поводом раније најављене иницијативе да тема процесуирање ратних злочина почињених над Србима у БиХ буде предмет расправе у парламенту Српске.

Додик није могао да прецизира када ће бити одржана ванредна сједница парламента о овом питању, јер је ријеч о обимној информацији.

Он је подсјетио да РС и даље тражи 1.742 нестала лица, док се у три спомен-костурнице у Српској још налази 620 неидентификованих тијела.

- Чињеница је да је Институт за нестала лица БиХ потпуно исполитизован и да се идентификација у максималном обиму врши само са једне стране у жељи да се изврши пресија на податке. Прошле године је од хиљаду идентификованих било свега 20 Срба - истакао је Додик.

Нагласио је да су Суд и Тужилаштво БиХ увели у праксу да жртве и оптужене који се појављују у њиховим документима не желе да идентификују као припаднике народа, већ само именом и презименом.

- Тиме желе да дају податке о томе како су "Босанци" страдали, док је агресија резервисана за Србе - рекао је предсједник Српске.
Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац рекао је да тим подржава иницијативу предсједника Српске.

- Парламент Српске легитимно је и право мјесто гдје ће изабрани представници отворено и јавно говорити о овом. Парламент је мјесто гдје ћемо снагом аргумената које имамо још једном показати да је у БиХ на сцени перфидна манипулација жртвама - истакао је Кошарац.

Кошарац је додао да постоји низ података који говоре да се по једном закону суди Србима, а по другом Бошњацима и да такве институције не могу имати подршку Српске.

Предсједник Клуба посланика СНСД-а у НСРС Жељко Мирјанић рекао је да ће подржати иницијативу предсједника РС, јер Суд и Тужилаштво БиХ немају правосудну функцију.

Предсједник Клуба посланика СП-а РС у НСРС Саша Чудић каже да је референдум једна од могућности да се домаћој и свјетској јавности пошаље јасна порука да правда мора у потпуности бити задовољена.

Предсједник Клуба посланика СДС-а у парламенту Вукота Говедарица каже да је јасно да Суд и Тужилаштво БиХ од једних праве жртве, а од других хероје заслужне за спровођење политике која се зове унитарна БиХ.

У ДНС-у сматрају да је политика изнад права и правосуђа у Суду и Тужилаштву БиХ, те да НСРС али и друге институције морају искористити правно дозвољена средства да то промијене.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у НСРС Зоран Ђерић каже да је прича о референдуму, с обзиром на то да долази из владајућих структура, код ПДП-а под знаком питања. Каже да ће ПДП, ако ова иницијатива буде ушла у званичну скупштинску процедури, тада донијети коначни став.

OHR

Додик је рекао да је, послије посљедњих притисака на медије у вези са "случајем Дивјак", Валентин Инцко високи представник у ФБиХ и Сарајеву и да у РС нема шта да ради. Додао је да је "чуо да је Педи Ешдаун узнемирен најавама могућих индивидуалних тужби против њега".

Фондација

Предсједник РС је рекао да је са представницима Тима разговарао о формирању фондације за одбрану оптужених из Српске који су, због разних притисака и створене атмосфере, били препуштени сами себи. Додао је да је Међународна комисија за Балкан раније написала да је рат у БиХ грађански, са елементима вјерског, и да се не може тумачити као сукоб међу државама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.