Горан Максимовић за "Глас": Слобода није дар, за њу се бори сваки дан

Слобода је за српски народ фундаментална вриједност која одређује наш идентитет, садашњост и будућност. Вијековима се, бранећи ово парче земље на којем живимо, српски народ константно борио против освајача, страних власти и наметања туђих правила. Историја нас је научила да опстанка и слободе нема без своје државе, чиме се наглашава државотворни карактер нашег народа. Слобода је нераскидиво везана за Часни крст, у чему се огледа њена духовна вриједност.

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" командант Трећег пјешадијског (Република Српска) пука у Оружаним снагама (ОС) БиХ Горан Максимовић поводом обиљежавања 12. маја - Дана Војске Републике Српске.

- Српски народ својом слободом никад није желио да угрожава ничију слободу, али је своју слободу бранио животима и браниће је. Никад није водио освајачке ратове, бранио је своје. Услијед наивности и заблуда, погрешних политичких процјена или амбиција, ослобађали смо и оне који нису ни жељели да буду ослобођени. У данашњим околностима слобода је борба за очување идентитета. Ако се осврнемо уназад, схватићемо да су многи положили своје животе за нашу слободу и да слобода није дар већ нешто за шта се бори, жртвује и што се осваја сваки дан. Само тако можемо спријечити сталне насртаје на наш идентитет, крађу и присвајање наше историје и посебно опасне ревизионистичке приступе историји - поручио је Максимовић, наглашавајући да је пук којим руководи задужен и одговоран за очување идентитета српског народа и његовање традиције и војног насљеђа Војске Републике Српске (ВРС)..

ГЛАС: Какав је положај Трећег пјешадијског (РС) пука?

МАКСИМОВИЋ: Постојање пукова представља основ постојања оружаних снага и био је један од основних разлога прихватања промјена у области одбране. Реализација задатака обухвата широк дијапазон активности за које мора да постоји сензибилитет и разумијевање, а игнорисање реалности постојања другачијег и различитог може да доведе до непотребних ситуација. Положај пука је задовољавајући, а простора за унапређење има. Пук ће бескомпромисно наставити са реализацијом предвиђених задатака.

ГЛАС: Овај пук је синоним за Војску Српске насталу прије 34 године. Због чега је још "жива" међу српским народом понајвише?

МАКСИМОВИЋ: Пук се доживљава као правни и духовни насљедник идентитета ВРС. Формиран је са задатком очувања насљеђа те војске кроз очување идентитета, баштињење традиције, симбола и историје. Симболика и обиљежја пука недвосмислено се повезују са ВРС. Носилац је обиљежавања Дана и крсне славе ВРС који су уједно и Дан и крсна слава пука. Пук управља музејом у којем се налазе средства коришћена од стране ВРС, чиме чува памћење на њену историју, а ту је и Спомен соба жртава одбрамбено-отаџбинског рата као мјесто посебног пијетета и памћења. Постоји снажна и нераскидива емоционална веза између пука и нашег народа, јер се пук са једне стране доживљава као гарант опстанка српског народа унутар структуре оружаних снага, а са друге стране ту је интензивна и жива веза са борцима који су учествовали у одбрамбено-отаџбинском рату.

ГЛАС: Из редова ВРС пало је више од 23.000 живота. Шта осјећате кад закорачите у Спомен-собу?

МАКСИМОВИЋ: Спомен-соба пука је мјесто гдје се налазе имена и војника и цивила који су положили свој живот за Републику Српску. Не можете а да не осјетите поштовање, тугу, емпатију, а истовремено и понос. Посматрајући имена, посебно године старости погинулих сународника, размишљате дубље о вриједности живота и значају слободе. Посебно су емотивни тренуци када посјетиоци на зиду Спомен собе угледају име блиског сродника и члана породице. Скоро да нема породице из Српске која није имала свог члана у ВРС, али нажалост скоро да нема породице којој се имена њених чланова не налазе на зидовима Спомен собе. То ствара снажан осјећај повезаности и наглашава величину њихове жртве.

ГЛАС: Пук, како сте и навели, баштини традицију и чување сјећања на ВРС. Шта за Вас значи бити на челу таквог пука у овдашњим условима?

МАКСИМОВИЋ: Наш пук има законску обавезу и задатак да чува идентитет српског народа и његује војно насљеђе и традицију Војске. То није опција или могућност већ обавеза и одговорност. На први поглед једноставан, овај задатак је вишеслојан и комплексан и пук са расположивим капацитетима и уз помоћ институција Српске и других организација цивилног друштва реализује тај задатак. Наравно, увијек може више и боље и то нам је стални циљ. Поред млађих припадника пука, важне су нам младе генерације које не смију заборавити за шта су се њихови очеви борили и гинули, не да би код њих развијали нетрпељивост према било коме, већ да не забораве. Заборав је најопаснији и сигуран пут у понављање несрећних страница историје на овим просторима. Окружење и околности су специфичне у више погледа што усложњава извршавање дужности команданта. Очекивани одговор је да је част обављати ову дужност, међутим, имам осјећај огромне одговорности и обавезе. Сваки дан захтјева нови искорак, идеје, подухвате и све што су претходници на овој дужности учинили, треба развијати и унапређивати. Истовремено, ова дужност захтјева огромно залагање, пожртвованост и посвјећеност, јер се само тако може успјешно обављати.

ГЛАС: Колико као народ знамо о херојима, јединицама ВРС?

МАКСИМОВИЋ: Преношење знања о историји реализује се кроз формалне и неформалне канале. Иако су формални канали, кроз систем образовања, често под различитим утицајем, неформални нису и не могу бити. Мислим да ми као народ знамо доста, јер се млађим генерацијама преносе сјећања на та времена, што остаје урезано у колективно памћење. У томе нам помаже нешто интензивнија издавачка дјелатност на простору Српске, јер излазе монографије базиране на историјским документима, историјским изворима али и сјећањима преживјелих бораца. Многе од тих монографија се налазе у Пуковској библиотеци, која располаже респективним бројем наслова, како из неког претходног периода, тако и из периода одбрамбено-отаџбинског рата. Сам пук има право и обавезу да се бави истраживачком дјелатношћу, мада не посједује пуни капацитет за то. Стога реализацији овог задатка приступамо кроз сарадњу са другим институцијама и сматрам да ће памћење на ВРС остати записано и запамћено искључиво кроз озбиљан научни и стручни истраживачки рад.

ГЛАС: До када ће живјети ВРС и као какву ће је историја памтити?

МАКСИМОВИЋ: ВРС била је легална и легитимна војна снага народа Српске, формирана као изнуђен одговор на већ успостављене оружане формације друга два народа и као својеврстан рефлекс на слутње понављања најгорих страница историје нашег народа на овом простору. Красило ју је јединство и пожртвовање њених припадника. Наш пук ће наставити да извршава своју свету мисију очувања идентитета и насљеђа ВРС, а док год постојимо као народ, памћење на нашу војску неће згаснути. Живјеће у мислима и срцима свих нас, у сваком селу и граду, у очима сваког дјетета које се пробудило у слободној земљи. Јер снага народа је у памћењу. Свим борцима и старјешинама ВРС, свим потомцима и сродницима, припадницима Трећег пјешадијског (Република Српска) пука и свим поштоваоцима насљеђа ВРС желим срећан Дан Војске Републике Српске и Дан пука. Позивам их да и убудуће достојанствено обиљежавамо значајне датуме из наше историје и памтимо оне који су дали највише за нашу слободу.

Музеј пука

ГЛАС: Шта се чува у музеју у бањалучкој касарни "Козара"? Да ли се и даље прикупљају експонати и какви су планови пука на овом пољу?

МАКСИМОВИЋ: Пук развија музеј пука, односно Војске Републике Српске и то на локацији централног музеја у касарни "Козара" те у одјељењима музеја пука, која постоје на војним локацијама у Бијељини и Билећи. Материјално насљеђе представља огромну вриједност, а прикупљање материјала и експоната је стално.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.