Голић: Нови закон унаприједиће управљање животном средином

БАЊАЛУКА - Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити животне средине, који би требало да буде на дневном реду наредне сједнице Народне скупштине, значајно ће да унаприједи управљање животном средином и обезбиједи потпуно учешће јавности у доношењу дозвола у овој области, рекла је Срни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић.

Голићева је истакла да су законом прописани услови у којима Министарство може по службеној дужности или на иницијативу инспекцијских органа ставити ван снаге лиценцу правном лицу овлаштеном за послове у области заштите животне средине.

- Приједлогом закона прописан је и рок од шест мјесеци, у којем се правном лицу којем је лиценца стављена ван снаге, не може издати нова лиценца. На овај начин прихваћене су бројне примједбе, које су се односиле на неквалитетан рад правних лица овлашћених за обављање дјелатности из области заштите животне средине - појаснила је Голићева.

С циљем да се обезбиједи стручна и квалитетна документација и спријечи настанак штете у животној средини, Голићева је додала да је прописана обавеза носиоцу пројекта да ревизију студије утицаја повјерава овлаштеном правном лицу, уз претходну сагласност Министарства, а прописана је и одговорност ревидента за квалитет ревизије.

Предложеним законом прописан је рок важења рјешења којим се утврђује обавеза спровођења процјене утицаја одређеног пројекта и израда студије о процјени утицаја на животну средину, за које је предвиђено да важи двије године од дана доношења.

Голићева је навела да се на овај начин жели спријечити да се у поступцима процјене утицаја користе застарјели подаци, који не одговарају стварном стању животне средине на локацији планираној за реализацију пројекта.

Између осталог, приједлогом овог закона прецизније је регулисано питање очувања земљишта као природног ресурса.

Голићева је напоменула да су измјене, које се односе на ову област, извршене како би се цјеловитије уредила и унаприједила заштита земљишта, тим прије што за овај елемент животне средине, не постоји посебан пропис којим је детаљније уређена његова заштита.

Прописана је и одговорност за правна лица и предузетнике, односно кориснике земљишта чија активност утиче или може утицати на квалитет земљишта.

- Уколико се обављањем активности загади или деградира земљиште, правно лице, предузетник или корисник земљишта, чија активност је довела до загађења, мора да осигура испитивање нивоа загађења и да отклони загађење, укључујући санацију, ремедијацију и рекултивацију земљишта, до нивоа који је безбједан за кориштење у складу са намјеном, а све о властитом трошку - објаснила је Голићева.

Према њеним ријечима, ремедијација и рекултивација загађеног земљишта обавља се према пројекту којег израђује правно лице које испуњава услове за израду техничке документације из области грађења и услове за обављање дјелатности из области заштите животне средине.

Овим законским рјешењем уведен је и правни основ за доношење подзаконских аката којима ће се детаљније утврдити граничне вриједности загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту и садржај пројекта ремедијације и рекултивације земљишта.

Голићева је истакла да је приједлог овог системског закона додатно усклађен са европским директивама које уређују ову област, а конкретно са Директивом о процјени утицаја појединих планова и програма на животну средину.

- То значи да министарство надлежно за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавља консултације и прибавља мишљења заинтересованих органа и организација и јавности другог ентитета, Брчко Дистрикта или друге државе, у случајевима када реализација одређеног плана, програма или стратегије, може имати значајан утицај на животну средину у тим подручјима - навела је Голићева.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.