Генерације ће осјећати посљедице НАТО бомби

Драгана Орловић, Сретен Митровић 31.08.2019 07:34

Фото: Генерације ће осјећати посљедице НАТО бомби

Бањалука - НАТО бомбардовање Републике Српске које се десило 1995. године представљало је тешко страдање на овим просторима и генерације које су се родиле након тога живјеће са посљедицама.

Поручила је ово у петак предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, поводом годишњице од почетка НАТО агресије и истакла да сви носимо мучна искуства и сјећања на тај период.

- Проузрокована је штета, а болести су посљедично настајале, посебно малигне, за које има све више и више података и чиме се озбиљно баве људи у Српској и Србији, али и неке стране државе, јер су њихови војници били учесници догађања на овим просторима, те веома темељито спроводе одређене анализе и праве извјештаје - рекла је Цвијановићева новинарима у Бањалуци.

Навела је да за бомбардовање, гледано са формално-правне стране, није било одлуке Савјета безбједности УН, већ се дешавало на иницијативу појединих држава.

- То је било мрачно доба у којем је било сасвим јасно да је то била политичка интервенција једног против другог и то је неприхватљиво за рјешавање било каквих питања у БиХ - нагласила је Цвијановићева.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић изјавио је да је период НАТО бомбардовања био тежак и изразио наду да се то више никоме никада неће десити.

- Српска је прошла кроз тежак период развоја и надамо се да су та времена далеко иза нас и да нећемо бити у прилици да пролазимо још једном исти пут - рекао је Чубриловић.

Породице, родбина и пријатељи присјетили су се у петак својих најмилијих који су страдали у бомбардовању НАТО авијације на Зловрху, највишем узвишењу Жепске планине. Тада је страдало десет војника Рогатичке бригаде Војске Републике Српске.

Служен је парастос и упаљене свијеће, које сваке године на том мјесту горе, као и рана на њиховим срцима, која ни након 24 године није зацијелила. Предсједник Борачке организације Рогатица Мишо Соколовић поручио је политичком врху Српске да још једном и посљедњи пут кажу “не у НАТО”, који је причинио огромну штету и бол народу у РС и Србији.

Приликом НАТО бомбардовања, које је трајало од 30. августа до 14. септембра 1995. године, страдало је више од стотину недужних цивила у Републици Српској. На положаје Војске РС агресорска авијација бацила је 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона. У акцији под називом “Намјерна сила” коришћена је радиоактивна муниција са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да “она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто”.

Повод

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да “не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја”. То је потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан, као и тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз, који је изјавио након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена. Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби “неправедно оптужени, само да би НАТО имао повод за напад”.