Гдје завршава хуманитарна помоћ за БиХ?

Сарајево - Закључно са 4. јуном, у Босну и Херцеговину су из иностранства ушле 923 хуманитарне пошиљке са 6.800 тона робе намијењене становништву угроженом полавама које су земљу погодиле средином маја, подаци су Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, јавља Анадолија.

Но, јавност је углавном остала ускраћена за информацију о томе гдје се, коме и на који начин врши усмјеравање те помоћи. То је отворило бројне расправе о томе ко је у Босни и Херцеговини заправо надлежан да прати и усмјерава кретање и додјелу хуманитарне помоћи.

Координацијско тијело Босне и Херцеговине за заштиту и спашавање од природних или других несрећа могло би преузети активности на прихвату, дистрибуцији и расподјели хуманитарне помоћи.

Самир Агић, помоћник министра безбједности БиХ за заштиту и спашавање у разговору за АА каже како је и Предсједништво Босне и Херцеговине својим закључцима затражило да активности на прихвату, дистрибуцији и расподјели помоћи која пристиже у БиХ преузме Координацијско тијело.

Још нема анализе угрожености  

"Мислим како то није лоше, јер се ради о тијелу које је успостављено на високом нивоу: чини га 21 члан и то девет представника Вијећа министара БиХ, по пет из ентитета ФБиХ и РС-а, те два из Брчко дистрикта. Оно што је важно да се уради јесте да се сачини квалитетна анализа угрожености и потреба: стварног броја становника и угрожене територије. Мора се избјећи сваки вид политизирања, јер Министарство безбједности БиХ у томе не жели учествовати", казао је Агић.

Због изостанка механизма координације, не само да је јавност остала ускраћена за бројне информације о томе гдје је и коме је усмјерена помоћ која пристиже из иностранства него се поставља и питање у којој мјери помоћ стиже до оних којима је најпотребнија, односно ко врши процјену коме је и која врста помоћи потребна.

Агић наглашава како су и представници међународних институција и организација, али и амбасада акредитираних у БиХ, указали на непостојање система координације, након увида у стање на терену.

Министарство учествовало у расподјели зрачних пошиљки  

Агић наводи како је са замјеником министра безбједности Младеном Ћаваром у више наврата разговарао о проблему недовољног система координације када је у питању пријем, дистрибуција и расподјела хуманитарне помоћи која пристиже у БиХ.

"Сходно томе, Ћавар је у функцији вршиоца дужности министра безбједности на сједницама Вијећа министара БиХ предлагао да се предузму кораци по том питању. Мислим како ће то убрзо бити ријешено", нагласио је Агић.

Наводи како Министарство безбједности БиХ нема надлежности када је у питању дио који се односи на помоћ у храни и лијековима, односно ономе што не спада у оквире заштите и спашавања.

У складу са Оквирним законом о заштити и спашавању, ресорно министарство води бригу о помоћи која у БиХ долази у виду чамаца, екипа, опреме, пречистача за воду, пумпи...

"Ми и сада на терену имамо шест међународних екипа које помажу на испумпавању воде у неким дијеловима који су још увијек угрожени поплавама. Поједине пумпне станице остат ће на кориштење систему цивилне заштите у БиХ и то ће нам бити од велике користи у наредном периоду с циљем адекватног дјеловања у сличним кризним ситуацијама", нагласио је Агић.

У Министарству безбједности БиХ наглашавају како имају веома добру сарадњу са Управом за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, која их редовно информише о броју камиона и комбија који прелазе границу, односно о количини и њиховој врсти која је увезена у БиХ као хуманитарна помоћ за угрожено становништво.

"Као Министарство безбједности БиХ, највише активности водили смо на сигурносном аспекту и учествовали у контроли расподјеле средстава која долазе зрачним путем у БиХ. Тачно је да велики дио помоћи који је дошао није упраћен у систему и начину расподјеле. А, пуно је робе која је ушла: говори се чак о хиљадама тона хране и других потрепштина. Но, ми немамо капацитета, могућности нити довољно законске регулативе да бисмо вршили комплетан надзор", истиче Агић.

Пошиљалац одлучује

"УИО БиХ нема никакве надлежности у смислу дистрибуције и расподјеле хуманитарних пошиљки. Искључива је одлука пошиљаоца гдје жели да његова пошиљка заврши, односно да ли ће то бити органи јавне управе - општине или хуманитарне организације. Такве хуманитарне пошиљке су у складу са одлуком Савјета министара БиХ ослобођене од плаћања царине и ПДВ-а. Оно што је УИО БиХ урадила јесте да је увела трећу смјену на царинским испоставама и хуманитарним пошиљкама дала приоритет приликом увоза. Уколико је сва документација уредна, односно ако су крајњи корисници органи јавне управе или хуманитарне организације, процедура се завршава у просјеку за око пола сата", наводи Ратко Ковачевић, портпарол УИО БиХ.

Он истиче како царински инспектори у случају увоза хране врше контролу њене исправности у смислу рока трајања, а када су питању лијекови, нужна је сагласност министарстава здравља.

Портпарол УИО БиХ наводи како су на царинским испоставама евидентирани и случајеви да су одређени пошиљаоци покушавали доставити хуманитарну помоћ без адекватне документације, односно да су као крајњи корисници била наведена физичка лица: родбина, пријатељи, комшије...

"У таквим случајевима смо покушавали помоћи у смислу да видимо да ли су неки од органа јавне управе или хуманитарних организација спремни бити трансмисија у систему тих пошиљки како би оне биле ослобођене царина и ПДВ-а. У другим, када су према документацији наведени крајњи корисници органи јавне управе или хуманитарне организације, до њих је како и коме ће ту помоћ подијелити", навео ј Ковачевић.

Грађевински материјал није ослобођен царине и ПДВ-а  

И док је хуманитарна помоћ (храна, одјећа, обућа, постељина, лијекови) ослобођена царина и ПДВ-а у складу са члановима 9. и 10. прилога Закона о царинској политици БиХ који се односи на жртве несреће и хуманитарне организације, то се неће примјењивати на опрему и грађевински материјал, чије пристизање се очекује у наредном периоду.

"Савјет министара БиХ ће о томе морати посебно одлучити, јер према садашњим одредбама, ослобађања царине и ПДВ-а на опрему и грађевински материјал нема", нагласио је Ковачевић.

УИО БиХ нема надлежности ни над надзором финансијских средстава која се уплаћују и дозначују путем донаторских рачуна за угрожена подручја.

И одузета роба на располагању цивилним заштитама  

На располагање цивилним заштитама, УИО БиХ ставила је одузету робу из својих складишта у Сарајеву, Тузли и Мостару у складу са одлуком Вијећа министара БиХ.

"Ми смо цивилним заштитама доставили комплетне спискове роба које се налазе на располагању. Они ће сходно томе, а на основу потреба становништва на угроженим подручјима, одлучити шта им треба. С обзиром на то да има и специфичне робе коју ми одузимамо, као што је козметика и парфеми, управо из тог разлога су сачињене листе са понудом", навео је Ковачевић.

Како је складиште УИО БиХ у Бањалуци било поплављено, вода је у њему била 1,5 метара, већина одузете робе је уништено. Стога је 180 камиона уништене робе одвезено на отпад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.