Фото: Гасна политика ЕУ утиче на Балкан: ФБиХ срља у енергетску пропаст
САРАЈЕВО - Грађани ФБиХ могли би постати колатерална штета енергетских потеза Европске уније, која је донијела прелиминарну одлуку да до краја 2026. у потпуности буде обустављен увоз руског гаса. Она ће бити формално обавезујућа само за чланице ове заједнице, али експерти упозоравају да ће Брисел вјероватно извршити политички и економски притисак и на остале земље, попут БиХ, да прилагоде своје енергетске политике и спроведу сличне мјере.
Стручњак за енергетику, а посебно за гасни сектор Војислав Вулетић каже за "Глас Српске" да ће се мале економије без сопствених извора енергије вјероватно под притиском морати прилагодити тржишним и политичким условима које Европска унија намеће.
Европа је, како каже, ушла у реализацију самоубилачког експеримента, који ће имати катастрофалне посљедице по конкурентност индустрије, трошкове енергије и животни стандард грађана, који је добрано уздрман.
Према појединим анализама посљедице овакве одлуке по цијене енергената у Европској унији биће драматичне. Очекује се да ће трошкови енергије за домаћинства у Европи у наредних пет година порасти за 40 до 60 одсто, а за индустријске потрошаче трошкови могу бити још драматичнији.
Према ријечима Вулетића, висока цијена течног гаса (ЛНГ) на глобалном тржишту, сезонске нестабилности и ограничени капацитети терминала додатно ће погоршати ситуацију. Европска привреда биће, како сматра, приморана да плати стотине милијарди евра више за енергетске трошкове, укључујући директне набавке ЛНГ-а, хитне инвестиције у инфраструктуру и субвенције за домаћинства и индустрију.
Наглашава да ће индустријски удар бити нарочито осјетан у секторима који не могу да апсорбују растуће трошкове. Компаније се већ премјештају у САД, Кину и Азију, гдје је гас јефтинији.
- Гас није само енергент, он је кључна сировина за индустрију. Недовољно снабдевање смањује конкурентност, премешта производњу и доводи до губитка радних места. Европа покушава да на силу замени руски гас, али бојим се да економски и технички то није изводљиво, бар не у наредних пар деценија. Ниједан алтернативни извор не може у кратком року обезбедити потребне количине и по приступачној цени - наводи овај стручњак.
Додаје и да уколико Брисел настави са спровођењем ових планова, европски привредници мораће наставити са повећањем цијена својих производа, додатним смањењем обима производње и тражењем конкурентнијих локација ван Европе. Неки од црних сценарија показују да ће ако Европска унија потпуно прекине увоз руског гаса, трошкови за европску привреду у наредних пет година достићи више од 700 милијарди евра.
Све ово, како сматра, неће заобићи ни поједине балканске земље, а поготово оне које пристану да у својим одлукама прате стопе бриселских бирократа. Ту је наравно и ФБиХ, која је већ притиснута из западних центара моћи да изврши наводну диверзификацију и одрекне се руског гаса. И то у потпуности.
Стога се, како каже, опет и форсира прича о градњи гасовода Јужна интерконекција који би омогућио повезивање ФБиХ са ЛНГ терминалом на Крку, на који се допрема углавном амерички течни гас.
Према ријечима Вулетића, овај гасовод не може у потпуности замијенити стабилне испоруке из Русије и потребе ФБиХ, а поготово у хладним сезонама када потражња драстично расте. Указује и на то да ће за домаћинства у ФБиХ прелазак на ЛНГ са Крка донијети и велики раст рачуна за гријање од 40 до 60 одсто, а у најхладнијим мјесецима и више.
Наводи и да би одрицање од руског гаса могло имати и шири економски утицај - осим повећања трошкова за индустрију и домаћинства, постоји ризик и од смањења директних страних инвестиција у ФБиХ, јер компаније могу претпоставити да је енергетска стабилност региона угрожена. Такође, повећање цијена гаса и струје може имати ланчану реакцију на инфлацију, што ће посебно погодити социјално осјетљиве категорије становништва.
Када је у питању Република Српска, Вулетић каже да је добро што она не срља нигдје, схватајући да на овдашњим тржиштима тренутно нема алтернатива руском гасу. Сматра и да започети пројекти гасификације не могу бити угрожени.
- Додатно је добро што је Београд направио један добар гасни договор и са Азербејџаном, који би требало да буде транспортован "Турским током". То онда значи, а с обзиром на то да Баку има добре односе са Вашингтоном, да је и безбедност овог гасовода осигурана, да не може доживети евентуалну судбину "Северног тока". Мислим да Република Српска нема разлога за бригу те да све иде добрим током, што се не може рећи за ЕУ, која наставља да сече преостале гране на којима седи - истакао је Вулетић, наводећи као значајну чињеницу то што власти у Српској имају повлашћени цјеновни положај приликом куповине руског гаса.
На питање да ли доношење ове одлуке у Бриселу и њено ступање на снагу може угрозити започете пројекте гасификације источног дијела Републике Српске, а касније и западног, генерални директор предузећа "Сарајево-гас" Источно Сарајево Недељко Елек каже да не може, јер су овдашње власти биле визионарске - одлучивши да буде грађен такозвани двосмјерни гасовод. Како је истакао Елек, ова опција је изабрана управо да би била обезбијеђена континуираност у снабдијевању и избјегнуте све евентуалне будуће и напрасне промјене у свијету.
Из наведеног се може видјети да ће различити приступи енергетској политици донијети радикално различите резултате унутар БиХ. ФБиХ се суочава са растућим трошковима, неизвјесним снабдијевањем и потенцијалним енергетским кризама, док Република Српска нигдје не срља и гради инфраструктуру која омогућава континуитет и безбједност снабдијевања, уз могућност да се у будућности лако диверзификују извори.
Према оцјенама Вулетића, ова разлика није само техничка или економска - она ће имати директан утицај на животе обичних људи у ентитетима.
- Грађани ФБиХ ће вероватно платити високу цену политичке послушности према Бриселу, која се огледа у скупљим рачунима за грејање, повећаним трошковима индустрије, угроженим радним мјестима и расту инфлације. Док једни планирају и обезбеђују будућност, други улазе у геополитичке игре, које би их могле скупо коштати - поручио је овај стручњак.
Европски савјет постигао је договор са представницима Европског парламента о постепеном укидању увоза руског гаса до 2027. године. Споразум предвиђа правно обавезујућу забрану увоза течног природног гаса и гаса из цјевовода из Русије, са потпуном забраном крајем 2026. године, односно од јесени 2027. године. Званичници су потврдили да ће увоз руског гаса цјевоводом и течног природног гаса (ЛНГ) бити забрањен шест недјеља након ступања на снагу нове уредбе, уз задржавање прелазног периода за постојеће уговоре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.