Функционери у БиХ и даље имају право да запошљавају кога и кад хоће

Сарајево - Упркос томе што је БиХ једна од најкорумпиранијих земаља у регији, власти ни до данас нису укинуле дискреционо право директорима јавних предузећа или руководилаца у државним институцијама да сами одаберу кога ће запослити, без обзира на позицију тог кандидата на ранг-листи.

Демократска пракса јасно налаже да се дискреционо право на запошљавање може користити само уколико постоји јавни интерес за такав вид ангажовања. С правом се поставља питање због чега је за институционални апарат запошљавање сарадника, савјетника и осталих државних службеника и намјештеника национални интерес, пише у својој анализи портал klix.ba.

Законска рјешења која су још увијек на снази у БиХ, већ годинама су предмет критика невладиних организација, али и грађана БиХ који не бивају примљени у државну службу упркос најбољим резултатима на јавном конкурсу.

Један од примјера за такво нешто је и члан 31. Закона о државној служби Федерације БиХ у којем пише да државног службеника поставља руководилац органа државне службе, уз претходно прибављено мишљење Агенције за државну службу ФБиХ, с листе успјешних кандидата који су прошли јавни конкурс". У пријеводу то значи да јавни органи нису дужни примити најбоље рангираног кандидата.

Таквих примјера је много с обзиром на то да грађанима БиХ нису јавно доступне ранг-листе кандидата, а често ни имена и презимена особа које су постављене на позицију државног службеника.

На примјер, за разлику од Агенције за државну службу БиХ која у Службеном листу БиХ објављује преглед постављених државних службеника по мјесецима, у Службеним новинама ФБиХ именовања новозапослених се не објављују.

Систем запошљавања у институцијама БиХ боље је регулисан од система запошљавања у ФБиХ с обзиром на то да Закон о државној служби у институцијама БиХ прецизира да државног службеника поставља Агенција за државну службу БиХ у складу с резултатом који је кандидат постигао у изборном процесу, уз претходно прибављено мишљење мјеродавне институције.

Ипак, државни закон оставља дискреционо право када је ријеч о именовању руководећих државних службеника с обзиром на то да "руководеће државне службенике именује мјеродавна институција по претходно прибављеном мишљењу агенције, с листе успјешних кандидата који су прошли јавни конкурс".

Ни Министарство правде БиХ, а ни Федерално министарство правде нису нам ни након 20 дана одговорили на који начин се тумачи појам дискреционог права на запошљавање у државним органима и шта у коначници представља јавни интерес у запошљавању.

Овим поводом контактирали смо Агенцију за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ, из које су нам казали да је агенција кроз Акцијски план за проведбу Стратегије за борбу против корупције 2015.-2019. препознала проблем који се односи на јавне конкурсе, односно могућност руководитеља да својом дискреционом овлашћу, изабере било коју особу која се налази на листи успјешних кандидата, не узимајући у обзир успјех који је кандидат постигао на писменом, односно усменом тестирању.

С тим у свези, агенција је кроз неколико активности у стратешком програму 2.5. акцијског плана, предвидјела модалитете како да се ова област регулише на начин да се ризик од злоупотребе дискреционих овласти сведе на минимум.

Ријеч је о активностима:

- Извршење анализе законских прописа који регулирају рад јавних институција у БиХ с циљем утврђивања могућности злоупотребе дискреционог одлучивања

- Извршење анализе кориштења дискреционих овласти, с циљем увођења веће транспарентности како би се свака одлука у којој се примјењује ова овласт морала образложити и јавно објавити

- У складу с резултатима анализа одредити критерије и увјете под којима се примјењују дискреционе овласти и предложити измјене и допуне законских и подзаконских аката у БиХ који регулирају ту област

- Имплементирање измјене и допуне закона који регулирају рад јавних институција у БиХ, а који дефинирају дискреционе овласти у правцу смањења могућности за њихову злоупотребу и повећање транспарентности њихове примјене.

"С обзиром на то да је рок за реализацију наведених активности друга година по усвајању стратегије, односно трећа година по усвајању стратегије, наведене активности се тренутно налазе у току реализације", рекли су нам из Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ.

Истичу како су већ започете одређене радње на реализацији ових активности те да ће агенција у наредном периоду у сарадњи с невладиним сектором одржати низ радно-консултативних састанака на којима ће детаљно разрадити модалитете сарадње с циљем што брже имплементације наведених активности.

"Као веома важну чињеницу желимо напоменути да агенција у потпуности сарађује са свим мјеродавним институцијама у Босни и Херцеговини, невладиним сектором, приватним сектором када је ријеч о реализацији свих мјера из акцијског плана", казали су нам из Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ.

Они подсјећају да Агенција сваке године објављује мониторинг проведбе Стратегије за борбу против корупције 2015.-2019. и Акцијског плана за проведбу стратегије за борбу против корупције 2015.-2019., у којем су детаљно описане све активности које су подузеле институције на плану проведбе активности из акцијског плана.

Подсјећамо, иако је мораториј на запошљавање у Федерацији БиХ званично био на снази и у протеклој години, институције које се финансирају из ентитетског буџета добиле су 461 новог упосленика у 2016. години.

Укупан број запослених у овој категорији тако се попео на 7.360 и премашио чак и број од 7.157 запослених у 2011. години. Ово је уједно и највећи скок у броју запослених "на буџету" забиљежен у претходних пет година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.