Франко Фратини: БиХ може у Европску унију као децентрализована држава

БиХ може да постане дио Европске уније као децентрализована јединица. И неке чланице ЕУ имају федерално уређење. Оно што је важно јесте да локалне институције буду адекватно подешене и у складу са европским стандардима.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар иностраних послова Италије Франко Фратини.

Додао је да су врата Брисела отворена за БиХ исто толико колико су отворена и осталим земљама из региона.

- У БиХ су неопходне реформе и она ће постати дио ЕУ када их спроведе. Нико, међутим, не тражи радикалне институционалне промјене - истакао је Фратини.

* ГЛAС: Какав је став Италије у вези са интеграцијом БиХ у ЕУ и у којој мјери се разликује од става осталих европских земаља?

ФРAТИНИ: Процес приближавања БиХ ка ЕУ не разликује се од приближавања било које друге земље, која захтијева приступање овој интеграцији. Могло би се рећи само да БиХ има неке посебне карактеристике због њеног јединственог институционалног система и да то утиче на тај процес. Најважније је да су врата Брисела отворена за БиХ, исто толико колико су отворена и осталим земљама из региона. Сигуран сам да ће се, како се процес буде убрзавао, и институционални оквир прилагођавати према захтјевима. Нико не тражи радикалне институционалне промјене. Становници БиХ желе да постану дио Европске уније исто онолико колико Европска унија жели да они постану дио европске породице.

* ГЛAС: Постоје спекулације да би земље западног Балкана могле да уђу у Европску унију у "пакету". Да ли је тако нешто изводљиво и на који начин би се тај процес могао десити? Када очекујете улазак БиХ у ЕУ?

ФРAТИНИ: Такав "пакет" био би изван основних критеријума који условљавају процедуре и процесе приступања ЕУ. Свака земља напредује према својим заслугама. БиХ ће постати дио ЕУ када усвоји ацљуис цоммунаутаире (европско законодавство) у свим својим законима и прописима. У БиХ су неопходне реформе и она ће постати дио ЕУ када их спроведе.

* ГЛAС: Узевши у обзир Устав БиХ, према којем се БиХ састоји од два ентитета, како коментаришете захтјеве за централизацију државе као једним од услова уласка у ЕУ. Неке чланице ЕУ такође имају децентрализоване федералне системе, зашто другачије захтијевати од БиХ?

ФРAТИНИ: БиХ може постати дио ЕУ као децентрализована јединица. Тачно је да неке чланице ЕУ имају федерално уређење. Оно што је важно јесте да локалне институције буду адекватно подешене и у складу са европским стандардима у толикој мјери да омогућавају плодне дијалоге и доношење одлука у складу са институцијама у Бриселу. Оквир Европске уније је сложен и омогућава да 27 земаља живи заједно у хармонији. Неопходно је да се у БиХ створе тако јаки механизми којима ће се прилагођавати Европској унији.

* ГЛAС: С обзиром на чињеницу да је БиХ добила три нова услова за визну либерализацију, званичници у БиХ су постали песимистични и вјерују да послије ових могу услиједити и нови услови. Колико је оправдано овакво размишљање?

ФРAТИНИ: Нема нових услова. Једини услови су они који су утврђени Мапом пута. Вјерујте да је тако, јер сам био међу покретачима Мапе пута још 2008. године, док сам обављао дужност једног од потпредсједника Европске комисије у Бриселу. БиХ је испунила скоро све услове за визну либерализацију. Урађен је одличан посао. Увјерен сам да ће бити савладане и посљедње препреке и да ће БиХ добити безвизни режим ове године.

* ГЛAС: Како оцјењујете регионалну сарадњу, посебно улогу Србије и Хрватске и сматрате ли да се она побољшава? Какав је Ваш став о улози Турске у БиХ?

ФРAТИНИ: Регионална сарадња је од највеће важности за земље са сложеном историјом, попут земаља у југоисточној Европи. Задовољство ми је што могу рећи да је руководство овог региона остварило значајан напредак без преседана у кооперативном дијалогу. Србија и Хрватска су прихватиле европски пројекат као главни политички приоритет. Овај циљ не може бити постигнут без досљедне политике на регионалном нивоу. Овакав напредак је и на питањима попут БиХ показао да утиче позитивно. Увјерен сам да ће и улога Aнкаре такође допринијети ублажавању тензија и да ће учврстити миран суживот. Тренутни односи већ доносе добре резултате.

Брисел тражи прецизне податке

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да у БиХ нема закона о попису становништва и да се у БиХ, за разлику од осталих земаља, ако овај закон ускоро не буде усвојен, попис неће обавити 2011. године? Са каквим посљедицама би се БиХ могла суочити у том случају?

ФРAТИНИ: Искрено се надам да ће БиХ савладати ове препреке, да ће ускоро бити усвојен закон о попису становништва 2011. и да ће сљедеће године у БиХ бити пописано становништво као и у осталим европским земљама. У том случају БиХ ће имати користи за процес приближавања Европској унији, јер Брисел тражи прецизне податке од свих земаља које желе чланство у ЕУ. Попис становништва у БиХ био би од велике користи с циљем убрзавања процеса приступања Европској унији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.