Franko Fratini: BiH može u Evropsku uniju kao decentralizovana država

BiH može da postane dio Evropske unije kao decentralizovana jedinica. I neke članice EU imaju federalno uređenje. Ono što je važno jeste da lokalne institucije budu adekvatno podešene i u skladu sa evropskim standardima.

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini.

Dodao je da su vrata Brisela otvorena za BiH isto toliko koliko su otvorena i ostalim zemljama iz regiona.

- U BiH su neophodne reforme i ona će postati dio EU kada ih sprovede. Niko, međutim, ne traži radikalne institucionalne promjene - istakao je Fratini.

* GLAS: Kakav je stav Italije u vezi sa integracijom BiH u EU i u kojoj mjeri se razlikuje od stava ostalih evropskih zemalja?

FRATINI: Proces približavanja BiH ka EU ne razlikuje se od približavanja bilo koje druge zemlje, koja zahtijeva pristupanje ovoj integraciji. Moglo bi se reći samo da BiH ima neke posebne karakteristike zbog njenog jedinstvenog institucionalnog sistema i da to utiče na taj proces. Najvažnije je da su vrata Brisela otvorena za BiH, isto toliko koliko su otvorena i ostalim zemljama iz regiona. Siguran sam da će se, kako se proces bude ubrzavao, i institucionalni okvir prilagođavati prema zahtjevima. Niko ne traži radikalne institucionalne promjene. Stanovnici BiH žele da postanu dio Evropske unije isto onoliko koliko Evropska unija želi da oni postanu dio evropske porodice.

* GLAS: Postoje spekulacije da bi zemlje zapadnog Balkana mogle da uđu u Evropsku uniju u "paketu". Da li je tako nešto izvodljivo i na koji način bi se taj proces mogao desiti? Kada očekujete ulazak BiH u EU?

FRATINI: Takav "paket" bio bi izvan osnovnih kriterijuma koji uslovljavaju procedure i procese pristupanja EU. Svaka zemlja napreduje prema svojim zaslugama. BiH će postati dio EU kada usvoji acljuis communautaire (evropsko zakonodavstvo) u svim svojim zakonima i propisima. U BiH su neophodne reforme i ona će postati dio EU kada ih sprovede.

* GLAS: Uzevši u obzir Ustav BiH, prema kojem se BiH sastoji od dva entiteta, kako komentarišete zahtjeve za centralizaciju države kao jednim od uslova ulaska u EU. Neke članice EU takođe imaju decentralizovane federalne sisteme, zašto drugačije zahtijevati od BiH?

FRATINI: BiH može postati dio EU kao decentralizovana jedinica. Tačno je da neke članice EU imaju federalno uređenje. Ono što je važno jeste da lokalne institucije budu adekvatno podešene i u skladu sa evropskim standardima u tolikoj mjeri da omogućavaju plodne dijaloge i donošenje odluka u skladu sa institucijama u Briselu. Okvir Evropske unije je složen i omogućava da 27 zemalja živi zajedno u harmoniji. Neophodno je da se u BiH stvore tako jaki mehanizmi kojima će se prilagođavati Evropskoj uniji.

* GLAS: S obzirom na činjenicu da je BiH dobila tri nova uslova za viznu liberalizaciju, zvaničnici u BiH su postali pesimistični i vjeruju da poslije ovih mogu uslijediti i novi uslovi. Koliko je opravdano ovakvo razmišljanje?

FRATINI: Nema novih uslova. Jedini uslovi su oni koji su utvrđeni Mapom puta. Vjerujte da je tako, jer sam bio među pokretačima Mape puta još 2008. godine, dok sam obavljao dužnost jednog od potpredsjednika Evropske komisije u Briselu. BiH je ispunila skoro sve uslove za viznu liberalizaciju. Urađen je odličan posao. Uvjeren sam da će biti savladane i posljednje prepreke i da će BiH dobiti bezvizni režim ove godine.

* GLAS: Kako ocjenjujete regionalnu saradnju, posebno ulogu Srbije i Hrvatske i smatrate li da se ona poboljšava? Kakav je Vaš stav o ulozi Turske u BiH?

FRATINI: Regionalna saradnja je od najveće važnosti za zemlje sa složenom istorijom, poput zemalja u jugoistočnoj Evropi. Zadovoljstvo mi je što mogu reći da je rukovodstvo ovog regiona ostvarilo značajan napredak bez presedana u kooperativnom dijalogu. Srbija i Hrvatska su prihvatile evropski projekat kao glavni politički prioritet. Ovaj cilj ne može biti postignut bez dosljedne politike na regionalnom nivou. Ovakav napredak je i na pitanjima poput BiH pokazao da utiče pozitivno. Uvjeren sam da će i uloga Ankare takođe doprinijeti ublažavanju tenzija i da će učvrstiti miran suživot. Trenutni odnosi već donose dobre rezultate.

Brisel traži precizne podatke

* GLAS: Kako komentarišete činjenicu da u BiH nema zakona o popisu stanovništva i da se u BiH, za razliku od ostalih zemalja, ako ovaj zakon uskoro ne bude usvojen, popis neće obaviti 2011. godine? Sa kakvim posljedicama bi se BiH mogla suočiti u tom slučaju?

FRATINI: Iskreno se nadam da će BiH savladati ove prepreke, da će uskoro biti usvojen zakon o popisu stanovništva 2011. i da će sljedeće godine u BiH biti popisano stanovništvo kao i u ostalim evropskim zemljama. U tom slučaju BiH će imati koristi za proces približavanja Evropskoj uniji, jer Brisel traži precizne podatke od svih zemalja koje žele članstvo u EU. Popis stanovništva u BiH bio bi od velike koristi s ciljem ubrzavanja procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.