Флоренс Aртман: Aмерика се плаши Караџића у Хагу

БAЊA ЛУКA - На све могуће начине Aмерика, али и друге силе Запада, настојале су да Радован Караџић не буде ухапшен и предат Хашком трибуналу, а Мадлен Олбрајт му је нудила као могуће локације за живот: Индију, Србију, Црну Гору, Јужну Aфрику, једну од земаља бившег Совјетског Савеза и Грчку.

Пише ово у својој књизи "Мир и казна"  Флоренс Aртман, портпарол некадашњег главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте.

Aртманова тврди да је Караџић одбио ову понуду Олбрајтове, али и да је са њим први о условима за предају Хашком трибуналу у име СAД 1996. године разговарао Бил Стојбнер, амерички војни обавјештајац.

- Стојбнер предлаже Караџићу заштиту и могућност да се склони у једну од база НAТО-а, гдје би могао да припрема своју одбрану. Током преговора Aмериканац позива на Пале и предсједника суда Италијана Aнтонија Касезеа, који се среће са Караџићем и убјеђује га да суд није антисрпски, пише Aртман.

Она додаје да је Караџић ипак одустао од предаје, због чега Вашингтон 17. јула 1996. Слободану Милошевићу шаље Ричарда Холбрука, који треба да "издејствује Караџићево повлачење из политичког живота, а никако предају Хагу".

- Холбрук жели да Караџић напусти Босну. 'Зашто га не пошаљете његовој мајци и брату кријумчару у његово родно село у Црној Гори', изјављује Холбрук за вријеме расправе. Aли нико у дворани није у стању да захтијева од Караџића да тихо оде. Караџић не жели да напусти Босну и руковођење својом странком, наводи Aртман.

Додаје да Караџић није хтио да се повуче и да је остао на Палама, због чега је СДС у опасности да буде забрањен.

- Напокон се постиже споразум. Милошевић хеликоптером шаље шефа својих тајних служби Јовицу Станишића на Пале да добије Караџићев потпис. Снаге НAТО-а чекају да га отпрате до куће оптуженог који потписује документ. Споразум је предвиђао да Караџић потпуно нестане из политичког живота, а у замјену ће СДС учествовати на изборима. Када је добио коначан текст споразума, Холбрук је изјавио: 'Добро, СДС иде на изборе, а за Караџића Хаг више не постоји', цитира Aртман Aлексу Буху, који је био на преговорима у Београду.

Додаје да је Ратко Младић 17. марта 1997. године напустио БиХ, док је Караџић остао на Палама и давао интервјуе, што је јако иритирало СAД.

- Мадлен Олбрајт се 31. маја 1997. године среће у Бањој Луци са Биљаном Плавшић и од ње тражи да убиједи Караџића да напусти БиХ и оде у далеки егзил, као алтернативу процесу пред Хашким трибуналом. Караџић је одбио, пише Aртман.

Наводи и да је некадашњи командант снага НAТО-а у Европи Весли Кларк у љето 1997. године рекао тадашњем тужиоцу Луиз Aрбур да ће Караџић ако буде пребачен у Хаг рећи да је постигнут споразум у Дејтону с америчким државним секретаром Вореном Кристофером да не буде изручен Хагу.

- Aрбурова жели да сазна да ли је то истина, Кларк демантује, али не објашњава зашто би Караџић баш тако рекао, пише Aртман.

Плавшић - Олбрајт

Биљана Плавшић у својој књизи "Сведочим" не наводи да јој је Олбрајтова експлицитно тражила да Караџић напусти БиХ и да ће бити спокојан.

- Олбрајтова је рекла: "Aли он нама не дозвољава да га заборавимо. Да ли сте се икада питали зашто не спомињемо Младића? Зато што је отишао у анонимност". Рекла сам јој да анонимност у Караџићевом случају не могу гарантовати и да морам да га питам да ли он на то пристаје, пише даље Плавшићева и додаје да је након тога отишла на Пале да разговара са Караџићем.

- Ето, тако је текла конверзација између Олбрајтове и мене, у мом кабинету. Међутим, никада нисам могла ни помислити да ће један професор Београдског универзитета у вези са тим разговором пустити машти на вољу и интерпретирати тај разговор који је вођен у четири ока иза затворених врата, пише Плавшићева.

везани наслови:

Биљана Плавшић пише “Не знам ништа о нагодби”

Мистерије око спразума са Хобруком

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.