Florens Artman: Amerika se plaši Karadžića u Hagu

BANjA LUKA - Na sve moguće načine Amerika, ali i druge sile Zapada, nastojale su da Radovan Karadžić ne bude uhapšen i predat Haškom tribunalu, a Madlen Olbrajt mu je nudila kao moguće lokacije za život: Indiju, Srbiju, Crnu Goru, Južnu Afriku, jednu od zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i Grčku.

Piše ovo u svojoj knjizi "Mir i kazna"  Florens Artman, portparol nekadašnjeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte.

Artmanova tvrdi da je Karadžić odbio ovu ponudu Olbrajtove, ali i da je sa njim prvi o uslovima za predaju Haškom tribunalu u ime SAD 1996. godine razgovarao Bil Stojbner, američki vojni obavještajac.

- Stojbner predlaže Karadžiću zaštitu i mogućnost da se skloni u jednu od baza NATO-a, gdje bi mogao da priprema svoju odbranu. Tokom pregovora Amerikanac poziva na Pale i predsjednika suda Italijana Antonija Kasezea, koji se sreće sa Karadžićem i ubjeđuje ga da sud nije antisrpski, piše Artman.

Ona dodaje da je Karadžić ipak odustao od predaje, zbog čega Vašington 17. jula 1996. Slobodanu Miloševiću šalje Ričarda Holbruka, koji treba da "izdejstvuje Karadžićevo povlačenje iz političkog života, a nikako predaju Hagu".

- Holbruk želi da Karadžić napusti Bosnu. 'Zašto ga ne pošaljete njegovoj majci i bratu krijumčaru u njegovo rodno selo u Crnoj Gori', izjavljuje Holbruk za vrijeme rasprave. Ali niko u dvorani nije u stanju da zahtijeva od Karadžića da tiho ode. Karadžić ne želi da napusti Bosnu i rukovođenje svojom strankom, navodi Artman.

Dodaje da Karadžić nije htio da se povuče i da je ostao na Palama, zbog čega je SDS u opasnosti da bude zabranjen.

- Napokon se postiže sporazum. Milošević helikopterom šalje šefa svojih tajnih službi Jovicu Stanišića na Pale da dobije Karadžićev potpis. Snage NATO-a čekaju da ga otprate do kuće optuženog koji potpisuje dokument. Sporazum je predviđao da Karadžić potpuno nestane iz političkog života, a u zamjenu će SDS učestvovati na izborima. Kada je dobio konačan tekst sporazuma, Holbruk je izjavio: 'Dobro, SDS ide na izbore, a za Karadžića Hag više ne postoji', citira Artman Aleksu Buhu, koji je bio na pregovorima u Beogradu.

Dodaje da je Ratko Mladić 17. marta 1997. godine napustio BiH, dok je Karadžić ostao na Palama i davao intervjue, što je jako iritiralo SAD.

- Madlen Olbrajt se 31. maja 1997. godine sreće u Banjoj Luci sa Biljanom Plavšić i od nje traži da ubijedi Karadžića da napusti BiH i ode u daleki egzil, kao alternativu procesu pred Haškim tribunalom. Karadžić je odbio, piše Artman.

Navodi i da je nekadašnji komandant snaga NATO-a u Evropi Vesli Klark u ljeto 1997. godine rekao tadašnjem tužiocu Luiz Arbur da će Karadžić ako bude prebačen u Hag reći da je postignut sporazum u Dejtonu s američkim državnim sekretarom Vorenom Kristoferom da ne bude izručen Hagu.

- Arburova želi da sazna da li je to istina, Klark demantuje, ali ne objašnjava zašto bi Karadžić baš tako rekao, piše Artman.

Plavšić - Olbrajt

Biljana Plavšić u svojoj knjizi "Svedočim" ne navodi da joj je Olbrajtova eksplicitno tražila da Karadžić napusti BiH i da će biti spokojan.

- Olbrajtova je rekla: "Ali on nama ne dozvoljava da ga zaboravimo. Da li ste se ikada pitali zašto ne spominjemo Mladića? Zato što je otišao u anonimnost". Rekla sam joj da anonimnost u Karadžićevom slučaju ne mogu garantovati i da moram da ga pitam da li on na to pristaje, piše dalje Plavšićeva i dodaje da je nakon toga otišla na Pale da razgovara sa Karadžićem.

- Eto, tako je tekla konverzacija između Olbrajtove i mene, u mom kabinetu. Međutim, nikada nisam mogla ni pomisliti da će jedan profesor Beogradskog univerziteta u vezi sa tim razgovorom pustiti mašti na volju i interpretirati taj razgovor koji je vođen u četiri oka iza zatvorenih vrata, piše Plavšićeva.

vezani naslovi:

Biljana Plavšić piše “Ne znam ništa o nagodbi”

Misterije oko sprazuma sa Hobrukom

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.