Филип Гордон: БиХ потребно ефикасније и дјелотворније правосуђе

Сви схватају да је неопходан већи напредак када је ријеч о правосудним институцијама у овој земљи. Неопходно је да се успостави дјелотворнији, ефикаснији и функционалнији правосудни систем у БиХ.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" помоћник америчког државног секретара Филип Гордон који се налази у петодневној посјети земљама западног Балкана.

Гордон је казао да ће СAД чврсто подржавати OHR све док се ранији услови за затварање те канцеларије не испуне и додао да је власт у ФБиХ функционална, легална и легитимна, те да је формирана без два ХДЗ-а јер су они одбили да прихвате компромисан приједлог.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили политичку ситуацију у БиХ и да ли је дошло вријеме за затварање OHR-а и појачано присуство Европске уније у БиХ?

ГОРДОН: Генерално говорећи волио бих да могу рећи да политичка ситуација у БиХ напредује више него што је то случај. Више од осам мјесеци прошло је од избора и надали смо се да ће избори помоћи земљи да заузме другачији курс, да омогући лидерима да се фокусирају на економски развој и да слиједе пут ка Европској унији, али у тих осам мјесеци није се дошло до формирања власти на државном нивоу. Мислим да је то разочаравајуће и фрустрирајуће за све грађане ове земље. То је чињеница.

Када говоримо о Европској унији и њеном ангажману и будућности Канцеларије високог представника ми поздрављамо појачан ангажман ЕУ у БиХ, а СAД блиско сарађују са ЕУ када је ријеч о БиХ. Одлука ЕУ да ојача своје присуство је позитивна одлука, јер ангажман међународне заједнице је добар будући да смо сви ми посвећени да помогнемо овој земљи да успије. То не значи да је вријеме за затварање Канцеларије високог представника и у том погледу желим бити јасан. У протеклим мјесецима, а посебно од априла, показана је и доказана неопходност улоге високог представника и његове канцеларије. Овдје сам дијелом и да потцртам континуирану подршку СAД Канцеларији високог представника. Мислим да смо били јасни као међународна заједница који услови треба да се испуне прије него што дође вријеме да OHR заврши свој посао. Нажалост, ти услови нису завршени.

* ГЛAС: Може ли БиХ напредовати ка европским интеграцијама са OHR-ом у садашњем капацитету и овлашћењима које има високи представник?

ГОРДОН: Не мислим да било ко жели да Канцеларија високог представника траје и постоји дуже него што је неопходно. Једном када БиХ испуни неопходне услове за даљу транзицију и чланство у ЕУ наравно да међународно присуство такве природе неће више бити неопходно. То је наш циљ. Нико не покушава да заговара међународни ангажман у овој земљи заувијек. Ми бисмо сви жељели да та улога није неопходна, али право питање није шта је идеално за земљу или шта је у складу са чланством у ЕУ, него да ли је и даље неопходно да OHR остане на овом мјесту. Све док се ранији услови за затварање OHR-а не испуне, СAД ће чврсто подржавати ту институцију.

* ГЛAС: Шта је земља изгубила због неформирања власти и ко је одговоран за то?

ГОРДОН: То је корак уназад. Када је ријеч о међународној репутацији земље мислим да је то препрека за економски раст који је неопходан и препрека за подршку ММФ-а. То није добро за економију, посебно за међународне инвестиције. Чврсто подстичемо све странке и то ћу урадити током састанака са страначким лидерима овдје да их подстакнем да нађу компромис и иду даље.

* ГЛAС: Када говорите о власти она у Федерацији је формирана мимо одлука Централне изборне комисије и Устава захваљујући одлукама високог представника?! Да ли је она легална и легитимна?

ГОРДОН: Мислим да интервенција међународне заједнице да би се помогло да се успостави власт на ентитетском нивоу није био наш први избор, али је било неопходно, јер су многи мјесеци прошли а власт није формирана. На крају је међународна заједница морала одиграти улогу коју није жељела на почетку да одигра. Сматрала је да мора да је одигра да би дошло до одређеног компромиса. Ми смо предложили један разуман компромис, али странке нису могле да се договоре око тог разумног компромиса. Једна група странака окупљена око два ХДЗ-а изабрала је да не прихвати компромис, одустали су од процеса и ми смо сматрали да је то жалосно. Сматрали смо да је неопходно да они буду заступљени у власти, а они су одлучили да не буду заступљени и федерална влада је успостављена. Сада та Влада функционише и помаже Федерацији да завршавају ствари које морају завршити. Међународна заједница се невољко у све то укључила и сматрамо да је резултат тога легитиман и легална, функционална власт ФБиХ. Желимо да такође видимо функционалну власт на државном нивоу.

* ГЛAС: Приликом формирања те власти изиграна је изборна воља хрватског народа. Да ли би било добро да се исти сценариј одигра и са влашћу на нивоу БиХ?

ГОРДОН: Није на мени да диктирам и дајем неки рецепт о томе како би требала да изгледа државна власт. Генерално говорећи што шире то боље. Жељели бисмо видјети једну широку коалицију странака из оба ентитета и то би био најбољи резултат за све. На нивоу Федерације у власти нема два ХДЗ-а, али то је био њихов избор, то је избор оних који су одлучили да не прихвате компромис који је био на столу. Постичемо странке да разговарају једна са другом и нађу начина да имају најширу могућу заступљеност, да би на државном нивоу имали власт која ће бити у интересу свих грађана ове земље.

* ГЛAС: Који су то приоритети које БиХ треба што хитније да уради?

ГОРДОН: Вјерујем да су лидери рекли да је приоритет придружење ЕУ у ширем смислу. Све земље на путу према ЕУ схватиле су да је будућност у сарадњи и сада су то најбогатије и најстабилније земље свијета. То је оно што је приоритет. Приоритет је да превазиђете подјеле, суочите СЕ са прошлошћу и фокусирате на помирење.

* ГЛAС: Шта очекујете од структуралног дијалога о правосуђу у БиХ и да ли је реформа правосуђа до сада дала очекиване резултате?

ГОРДОН: Сви схватају да је неопходан већи напредак када је ријеч о правосудним институцијама у овој земљи. То је један од разлога због којег је ЕУ била спремна да понуди структурални дијалог. То је дио процеса приступања ЕУ неопходан за БиХ. Такође неопходно је да се успостави дјелотворнији, ефикаснији и функционалнији правосудни систем. То је позитиван догађај и не треба га гледати као награду или казну било коме због његовог понашања. Ради се о нечему што земља мора да уради на путу ка ЕУ. ЕУ је и у прошлости радила на пружању савјета да би обезбиједили да се спроводи владавина права и да се БиХ укључи у борбу против корупције, што је неопходно за будућност било које земље.

* ГЛAС: У БиХ се доста спекулисало о неком "Дејтону два". Какав је став СAД о томе и да ли БиХ са досљедном примјеном Дејтона може успјешно да напредује ка ЕУ?

ГОРДОН: Желим да будем јасан. Ми не разговарамо о "Дејтону два", све што би се назвало "Дејтоном два" подразумијевало би велики међународни ангажман, поново би се разговарало о институцијама у БиХ и поново размишљало о основним елементима тих институција. То није нешто о чему ми размишљамо. СAД су чврсто посвећене дејтонским институцијама. Протеклих година било је различитих идеја о уставној реформи углавном у контексту чланства у ЕУ и у контексту стварања функционалније државе, али то морају да размотре стране овдје. Ми никада нисмо предлагали велике институционалне промјене.

Безбједност

* ГЛAС: Колико је БиХ безбједна земља?

ГОРДОН: Све земље суочавају се са безбједносним пријетњама од различитих екстремиста. Морамо развијати институције правосуђа, полицијске снаге и владавину права да бисмо спријечили екстремизам као пријетњу. То важи за све земље и ова земља мора урадити нешто више на том пољу као и свака друга земља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.