Европа остаје без комесара за проширење?!

Брисел, Београд - Информације које су се појавиле у неким медијима на западном Балкану о томе да се у Бриселу размишља о затварању Комесаријата за проширење нису тачне, јер о томе још није било никакве званичне расправе, потврђено нам је данас у Европској комисији.

Петер Стано, портпарол Штефана Филеа, европског комесара за проширење, прво је указао на то да мандат садашње Европске комисије, у оквиру које дјелује портфолио за проширење, траје још наредних шест мјесеци, пишу Независне новине.

"Рано је за било какве спекулације о томе какав ће бити састав наредне комисије. Ради се о томе да ће будући предсједник будуће комисије донијети одлуку о томе које портфолије треба да преузме који комесар и на који начин ће то функционисати", навео је Стано и додао да се овог тренутка не зна ни ко ће бити предсједник наредне комисије да би се уопште спекулисало о томе.

Тања Фајон, посланик Европског парламента из Словеније, истиче да би укидање портфолија за проширење била веома лоша порука за земље проширења и за идеју европских интеграција уопште, али је и додала да је још рано да би се знало хоће ли до тога доћи.

"Чињеница је да ћемо у наредном сазиву Комисије имати исти број комесара. Са друге стране, постоје и неке гласине да ће портфолио проширења остати", објаснила је она.

Србијански медији наводе, позивајући се на изворе из Брисела, да постоји могућност укидања функције комесара за проширење у будућем сазиву Европске комисије, као и да би то представљало изузетно лошу поруку за државе кандидате за чланство.

И Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима Србије за приступање, како преноси Б92, недавно је изјавила да "постоји идеја да у будућем сазиву ЕК чак и нема особе задужене за проширење".

Сена Марић, истраживач у Центру за европске политике, каже да више од годину дана Бриселом круже гласине о могућем интегрисању политике проширења и сусједства у засебно одјељење Европске службе за спољне послове.

"Заговорници овог решења истичу да је нерационално имати комесара за проширење у актуелним околностима. Прво, јер од свих земаља обухваћених политиком проширења једино Србија, Црна Гора и Косово праве кораке напред, док остале земље стагнирају или назадују. Друго, јер политички критеријум регионалне сарадње има исту тежину као и остали услови за чланство, за шта је у случају Србије и Косова већ задужена Европска спољна служба, коју тренутно води Кетрин Ештон", наводи Марићева.

Европској спољној служби "Независне" су упутиле питање да ли је тачно да се размишља да убудуће дио који се односи на проширење буде у њиховом саставу, али нас је Маја Коцијанчич, портпарол Кетрин Ештон, високог представника за спољну политику и безбједност ЕУ, за сва питања с тим у вези упутила на Петера Стана.

У медијима, међутим, наводе да би укидање одјељења за проширење послало лошу поруку земљама кандидатима, али да не би суштински ништа промијенило.

"Треба бити свестан да проширење неће бити високо на агенди послова следеће комисије, што су и Мартин Шулц и Жан-Клод Јункер у својим кампањама за будућег председника ЕК експлицитно изјавили, и да је приоритет унутрашња консолидација Уније", изјавила је за "Данас" Марићева.

Бодо Вебер, виши сарадник Савјета за политику демократизације, наводи да су захтјеви за укидањем функције комесара огледало евроскептицизма, који је порастао у контексту кризе у еврозони, те пратећег замора од проширења ЕУ.

"Међутим, мислим да такав захтјев засигурно не би подржала већина влада чланица. Након избијања украјинске кризе и конфликта с Русијом то, свакако, више није тема јер је политика проширења добила нови замах, упркос очекиваног јачег присуства антиевропских странака у наредном сазиву Европског парламента", указао је Вебер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.