ЕУ неће отворити врата илегалним мигрантима, али ће западном Балкану помоћи у рјешавању проблема

САРАЈЕВО - Комесар за проширење и политику сусједства ЕУ Оливер Вархељи поручио је данас да врата ЕУ неће бити отворена за илегалне мигранте али да је ЕУ спремна да политички и финансијски помогне земљама западног Балкана у рјешавању изазова миграција.

Обраћајући се путем Зум апликације учесницима регионалне конференције о миграцијама у Сарајеву, Вархељи је рекао да ЕУ након политичке и финансијске подршке од земаља западног Балкана очекују привреженост у рјешавању изазова миграција.

Комесар ЕУ за проширење поздравио је регионални приступ рјешавања питања миграција, те одао признање за одлично урађен посао у смислу побољшања ситуације са мигрантима у БиХ.

Вархељи је подсјетио да се прије годину дана БиХ суочила са озбиљном кризом у прихватном центру Липа и у читавом Унско-санском кантону.

-Уз изразити политички ангажман ЕУ и конкретну подршку ситуација се постепено побољшала. БиХ на свим нивоима би требала као земља са перспективама приступа ЕУ треба да ради на одрживим дугорочним рјешењима. Као што је поновљено на Самиту ЕУ западнни Балкан на Брду код Крања протеклог мјесеца питање миграција је заједнички изазов - рекао је он.

Вархељи је поновио да је ЕУ привржена сарадњи са свим партнерима у региону у рјешавању мигрантске ситуације.

-Истовремено ћемо их наставити подржавати на њихом путу ка чланству у ЕУ. Начињен је значајан напредак од мигрантске кризе 2015. и 2016. године, међутим, морали бисмо остати опрезни како би избјегли неке евентуалне будуће кризе - додао је Вархељи.

Он је указао да су нелегалне миграције у региону успорене због пандемије ковида 19, те да су данас на релативно ниском нивоу.

-Међутим, с обзиром на тренутну ситуцију у Авганистану, те све већи притисак у Турској, ризик јачања нелегалних миграција према Балкану остаје висок, те се не може искључити могућност кризе. Императив је да се дјелује правовремено и одлучно - упозорио је Вархељи.

Према његовим ријечима, неопходна је успоставити чврсту заштиту граница и функционални систем азила, а мигранти истовремено морају бити брзо регистровани јер другачије неће бити могуће да се одреди ко би требао добити заштиту и остати а ко враћен кући.

-Истовремено требају нам робусне акције против мрежа трговаца људима Комисије и ЕУ агенције ће надгледати јачање капацитета систем азила у земљама западног Балкана у тијесној сарадњи ЕУ чланица УНХЦР-а - поручио је Вархељи.

Шеф ЕУ Делегације у БиХ Јохан Сатлер истакао је, обраћајући се учесницима регионалног састанка о миграцијама у Сарајеву, да је ријеч о форуму који се одржава у право вријеме, те нагласио неопходност регионалног приступа овом проблему.

-Миграције су изазов и постоје проблем када се њима лоше или никако не управља - рекао је Сатлер указујући на аспект људске емпатије који се не смије занемарити.

Наводећи да је често имао прилику разговарати са мигрантима на улицама Сарајева,

Сатлер је истакао да ти људи често долазе из земаља попут Марока или Алжира и немају право на избјеглички статус.

-ЕУ овдје у БиХ на дневној основи ради са локалним заједницама попут Блажуја, Велике Кладуше и Бихаћа. Треба подржати ове заједнице јер се не можемо правити да миграције на њих немају никаквог утицаја - рекао је Сатлер.

Он је указао на то да је пословна заједница у БиХ више забринута питањем емиграција, због недостатка квалификоване радне снаге, те се на проблем миграција може гледати и на тај начин.

-Кључно питање данас је како трансформисати систем миграција да се обезбиједе основне хуманитарне потребе и препознају потенцијалне користи. За то је потребно ефикасан систем управљања мигрантима - рекао је Сатлер.

Он је позвао да сви заједнички раде на одрживом систему миграција напомињући да је ЕУ спремна да обезбиједи додатна средства.

-Али, БиХ истовремено мора преузети одговорност. То укључује и заједничко прихватање овог бремена. Земља се састоји од два ентитета и 10 кантона и није уреду да је сав терет пребачен само на два кантона - додао је шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Он је изразио увјерење да је, када је ријеч о финанансирању, на нивоу БиХ потребно укључити нека средства у буџет БиХ за питање управљања миграцијама као и ојачати капацитете Министарства безбједности у Савјету министара.

Сатлер је рекао да је начињен одређен напредак али да предстоји још много посла до одрживог система миграција у БиХ.

Министар унутрашњих послова Словеније Алеш Хојс захвалио је предсједавајућем Савјета министара Зорану Тегелтији што је рекао да БиХ неће бити спаваоница за мигранте на путу ка ЕУ.

Хојс, чија је земља предсједавајућа Савјетом ЕУ, рекао је да ЕУ не треба спаваћих соба за мигранте, већ треба помоћ земаља западног Балкана како би се уједињеним снагама сви заједнички борили против илегалних миграната, међу којима може да буде терориста и других безбједносно опасних лица.

-Нико у ЕУ не жели да било гдје буде спаваћа соба за мигранте - рекао је Хојс новинарима у склопу регионалне конференције за миграције која се данас одржава у Сарајеву.

Он је навео да је мигрантска криза једно од најважнијих питања посљедњих година и да сви треба да се потруде да они који захтијевају помоћ - жене, дјеца, они који бјеже од рата, добију азил било гдје, али да они који не оправдавају захтјев за азил, буду враћени у своје земље.

-Словенија је у 2015. години, као и БиХ, била на удару миграната којима није био циљ да се задрже, него да иду ка другим земљама ЕУ – Њемачкој, Шведској и другима - подсјетио је Хојс, наводећи да је иста ситуација и данас на источним границама ЕУ, у Пољској, Литванији и Летонији.

Хојс је констатовао да су у посљедњих годину и по пандемија вируса корона, хибридни рат који, користећи мигранте, Бјелорусија води на границама ЕУ, и пад Авганистана у власт талибана додатно утицали да се велики број илегалних миграната упути ка Европи.

-Сигуран сам да ЕУ више неће дозвољавати да мигранти буду употријебљени као политичко средство, оружје за било ког унутар и ван ЕУ - истакао је Хојс, који сматра да има довољно политичких средстава да се ријеши проблем са Бјелорусијом, међу којима је и могућност увођења санкција у Минску, а ако буде потребно, спољне границе ЕУ ће бити обезбијеђене и оградом.

Према његовим ријечима, Пољска је до сада одбила помоћ ЕУ када је у питању ситуација са мигрантима на граници са Бјелорусијом и овај проблем третира као свој унутрашњи проблем, али та криза зависи од бјелоруског предсједника.

Рекао је да ће његова земља радити на томе да се регион што прије у потпуности интегрише у ЕУ.

-Што се тиче БиХ, став је Словеније да је овај регион одувијек географски и политички требало да буде дио ЕУ. И зато ћемо, не само сада када смо предсједавајући Савјетом ЕУ, него и у наредним мјесецима и годинама радити да се што прије у потпуности интегришете у ЕУ - поручио је Хојс.

Комесар Европске уније за унутрашње послове Илва Јохансон истакла је, обраћајући се учесницима регионалне конференције, да ће ЕУ наставити блиско радити са земљама западног Балкана да се побољша систем азила како би заштиту добили они којима је потребна, док ће остали који нелегално бораве на овим просторима били враћени.

Она је обраћајући се путем зум апликације учесницима регионалне конференције у Сарајеву истакла да ће Европска комисија и ЕУ агенције задужене за питања азила наставити да подржавају земље региона у том подручју.

-Развој националних биометријских база података и система регистрације и дијељења података од суштинске је важности у земљама западног Балкана. Антиципирајући ваше ЕУ чланство ти системи би требали бити компатибилни са ЕУ системима управљања границе - навела је Јохансонова.

Министарство безбједности у Савјету министара је, према ријечима европског комесара за унутрашње послове, урадило одличан посао позивајући све регионалне актере на разговор.

-Охрабрујем БиХ да настави градити на достигнућима по питању управљања миграцијама. ЕУ ради заједно са вама свима по питању управљања миграцијама. Миграцијама се може управљати самоако заједнички радимо - додала је Јохансонова.

Она је указала да се до прије неколико мјесеци није могла очекивати ситуација са мигрантима у Бјелорусији као и пад Авганистана, наглашавајући да постоји велики ризик хуманитарне кризе.

-Морамо бити спремни да подржимо Авганистанце у тој земљи али и у сусједним земљама уколико буде великих покрета. Наша је морална дужност за заштитимо људе у складу са нашим међународним обавезама али и да спријечимо опасности нелегалне миграције, што користе трговци људима који не воде рачуна о људским животима.

Због тога је протеклог мјесеца покренут акциони план против кријумчарења миграната - навела је Јохансонова.

Комесар ЕУ за унутрашње послове позвала је БиХ да се придружи Фронтекс споразуму који је одлична прилика за борбу против организованог криминала и мигранстком кризом.

-Суштински је градити јаку политику борбе против организованог криминала, посебно, када је ријеч о кријумчарењу миграната. Поздрављам недавно потписивање уговора о реадмисији споразума БиХ и Пакистана и сматрам да је битно испреговарати сличан аранжмане.Драго ми је чути да је БиХ припремила терен за започињање преговара са Бангладешом. Ми из ЕУ ћемо вас подржати гдје год је могуће - рекла је Јохансонова.

Европски комесар за унутрашње послове закључила је обраћање на регионалној конфернцији истичући да се само заједнички може обезбиједити управљање миграцијама на сигуран начин.

Цикотић: БиХ данас организованија него прије годину

Министар безбједности БиХ Селмо Цикотић оцијенио је да БиХ данас организованије и безбједније управља миграцијама него прије годину, наводећи да је, у односу на 6.000 до 8.000 миграната, колико је раније бивало смјештено у привременим прихватним центрима, посљедњих мјесеци број опао на 2.500.

Он је захвалио ангажману институција на различитим нивоима власти и истакао да је учињено неколико крупних искорака у вези са доношењем политичких и стратешких докумената, чиме је створен оквир за управљање миграцијама.

-Направљени су значајни помаци у смислу контроле источне границе, управљањем мигрантским центрима, преузимањем одговорности за процес миграција од међународних организација на рачун институција БиХ - рекао је Цикотић.

Он је напоменуо да, упркос свим овим напорима и позитивним резултатима, још има одређених отворених питања због недостатка политичког консензуса и ефикасне координације свих који би требали имати учешће у управљању миграцијама.

Цикотић је навео да БиХ има хронични проблем са недостатком финансијских и техничких средстава, као и броја људи у агенцијама које су директно укључене у процес управљања миграцијама.

Он је истакао да се БиХ са свим својим искуствима у управљању миграцијама одлучила као прва земља у региону да организује министарску конференцију о овом проблему, за који је истакао да је трансконтинентални и да га ниједна земља не може сама ријешити.

Цикотић је захвалио свим колегама из региона, од Турске, преко цијелог Балкана, до Аустрије, што су на високом нивоу заступљене на конференцији, као и међународним организацијама које су узеле учешће.

-Желимо да дискутујемо о досадашњим искуствима, будућим изазовима и досадашњој сарадњи како бисмо ефикасније управљали овим процесом - рекао је Цикотић и изразио наду да ће конференција унаприједити сарадњу у региону и са ЕУ, те сваку земљу у погледу овог безбједносног изазова учинити у одређеној мјери безбједнијом и стабилнијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.