Ербез: Измјене ССП-а су тренутно неприхватљиве за Републику

Срна
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ербез: Измјене ССП-а су тренутно неприхватљиве за Републику

Источно Сарајево - Влада Републике Српске сматра да су измјене Споразума о стабилизацији и придуживању /ССП/ са ЕУ тренутно неприхватљиве за пољопривреднике и прерађиваче у Српској и БиХ, истиче Миљан Ербез, члан преговарачког тима БиХ из Српске у процесу адаптације ССП-а.

"Такође, Влада Српске стоји на становишту да управо развојем тог сектора можемо бити стабилна чланица ЕУ са конкурентном пољопривредном производњом и стабилном привредом", истиче Ербез у интервјуу Срни.


Он напомиње да је у Сарајеву одржан припремни састанак делегације БиХ током кога је, у својству представника Републике Српске, поново нагласио да је понуда Европске комисије на првој службеној рунди преговора, одржаној 16. фебруара у Сарајеву, неприхватљива.

Ербез упозорава да до данас Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство трговине и туризма Републике Српске, из којих су именовани чланови преговарачког тима из Српске, нису примила оригинале или копије "Основа за преговоре" и "Преговарачке позиције".

То много говори о "легитимности" прве службене рунде преговора, истиче он и указује да у изради тих докумената нису учествовали ни представници влада Федерације БиХ и Брчко дистрикта, као ни Дирекција за европске интеграције Савјета министара.

Ербез потврђује да је наредна рунда преговора заказана за понедјељак, 14. марта, у Бриселу, о чему су представници Републике Српске обавијештени 7. марта, а да им није дата могућност да се изјасне о прихватљивости термина.

Према његовим ријечима, припремни разговори одржани су 9. марта у Сарајеву, опет без консултација са преговарачима из Републике Српске.

"Један од посљедњих захтјева ЕУ јесте и да се пољопривредно прехрамбени производи, који нису дио ССП-а, уврсте у тај документ и да се у границама трогодишњег просјека извоза из Хрватске у БиХ отворе концесије за те производе", открива Ербез за Срну.

Он презицира да је ријеч о 2.190 тона живих говеда, 2.540 тона живих свиња, 17.830 тона млијека и млијечних производа, 10.490 тона јогурта и киселог млијека, 1.470 тона пилетине, 360 тона маслаца, 520 тона свјежих сирева...

Ту је и 170 тона меда, 1.230 тона кромпира, 290 тона купуса, келерабе и броколија, 690 тона лубеница, вишње 410 тона, свињских шунки 480 тона, 3.510 тона разних кобасица, 860 тона других месних прерађевина, усољене говедине 400 тона, 3.300 тона шећера...

На списку је и 11.900 хектолитара вина, 1.260 тона кекса, прерађевина поврћа 310 тона, 3.190 тона цигарета и још стотине тона разних других производа.

Према прорачунима сектора за пољопривреду Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, наводи Ербез, прихватање ових захтјева оштетило би буџет БиХ за око 70 милиона КМ царина и 11 милиона КМ прихода од ПДВ-а на годишњем нивоу.

"Индиректно, ова вриједност утиче на смањење конкурентности домаћег производа у вриједности, минимално, 400 милиона КМ", категоричан је српски представник у преговарачком тиму БиХ у процесу адаптације ССП-а.

Предсједништво БиХ, на приједлог Савјета министара, усвојило је својевремено Одлуку о покретању поступка за вођење преговора за закључивање Протокола уз /тада/ Привремени споразум о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и БиХ, да би се узело у обзир приступање Хрватске ЕУ.

"Приликом договарања овог споразума, одређени број производа /253/ потпуно је изузет, као производи од посебног интереса и осјетљивости за пољопривреду БиХ и прехрамбену индустрију", напомиње Ербез у интервјуу Срни.

Савјет министара је 2012. године утврдио преговарачку позицију БиХ, чиме су остварени услови за вођење преговора. Преговарачка позиција је накнадно допуњавана у току преговора, према исказаним потребама преговарачког процеса, које је на приједлог делегације БиХ за преговоре усвајао Савјет министара БиХ.

"Рад делегације БиХ у том периоду карактерисало је првенствено уважавање интереса пољопривредних произвођача у БиХ. Споразумом је било предвиђено да се за друге производе изврши постепена либерализација у року од пет година, што је и урађено.

У сврху компензације БиХ је очекивала да добије одређене предприступне фондове, не очекујући неке друге услове који и нису били везани за сам ССП. До данас, БиХ није у могућности да их користи", наводи Ербез за Срну.

Преговори о прилагођавању ССП-а почели су на захтјев Хрватске, као чланице ЕУ, која тражи да се овој земљи врати такозвани принцип "традиционалне трговине" са БиХ, односно трговина под повољнијим царинским условима, која је престала онда када је Хрватска ушла у ЕУ.

Пољопривредници Српске најавили су раније да ће, уколико власти БиХ пристану на услове Хрватске и ЕУ, организовати протесте на граничним прелазима са Хрватском.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.