Емир Кустурица: Андрић град борба за опстанак и будућност

Свјетлана Тадић 03.01.2013 06:09

Фото: Емир Кустурица: Андрић град борба за опстанак и будућност

Тешко је повјеровати да неко ко стоји пред изазовом као што је направити град, може да сруши све баријере. То сам научио на филму. Филм кад започне мора да заврши, а код нас многа градилишта започну, па никада не заврше. Спој добре воље и добре намјере резултирао је успјехом.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" прослављени српски режисер и градитељ Емир Кустурица.

- То је борба за опстанак, тај пројекат обезбјеђује будућност. Код нашег народа је устаљена она "све што је пушком одбрањено, животом изгубљено", а ја хоћу да наметнем модел да добри пројекти обезбјеђују опстанак народа на том терену - рекао је Кустурица.

* ГЛАС: У Андрић граду је протеклог викенда отворена улица Младе Босне, апотека, пивница, пекара, златара... Шта ће бити рађено у идућем периоду?

КУСТУРИЦА: До Видовдана је планирано отварање хотела, једног студијског простора и школе. Хоћу да направимо, а већ смо више од пола завршили, нешто што би нас сврставало у ред оних народа који су ходали истим улицама каквим је корачао Томас Ман. Кад већ имамо Андрића, зашто и грађани не би могли да осјете сласт тргова, ренесансних пијаца, водоскока и свега оног што смо у лекцијама пропустили и нисмо имали ренесансу. Андрић град је, поред тога што побуђује и локалпримитивизам, цивилизацијска борба која је нешто закаснила, али је цивилизацијска. Мислим да људи то осјећају и зато то постаје једино градилиште које посјећују. Прошле године број посјетилаца је премашио 30.000.

* ГЛАС: Може ли се рећи да је Андрић град због толике пажње већ испунио дио задатка?

КУСТУРИЦА: То се дешава зато што је Андрић град у основи митска идеја. Створена је већ митска слика града који накнадно настаје, а који је требало да настане некада. С обзиром на то да је вријеме категорија коју ниједан филозоф није испитао, тако и овај град може ретроактивно да се убаци и биће свеједно да ли је направљен данас или прије 300 година, када му је било вријеме. Хоћу да кажем да се код нас много рушило, много је бијеса искаљено на архитектуру и трагове, а данашња архитектура је најчешће израз корупције. Када се уђе у неку улицу у Београду која данас настаје, она показује на то да је корупција дубоко у идеји нашег живота, а ту корупцију нико не може да докаже. Ништа тако пластично као улица не може да покаже да је архитектура једини прави израз начина живота.

* ГЛАС: Слиједи завршетак Андрићевог института, за који сте рекли да ће бити трећа по важности институција српског народа на просторима бивше Југославије. Колико је то значајно за РС?

КУСТУРИЦА: Андрићев институт би требало да буде на трагу озбиљних институција које имамо, попут двије академије у Бањалуци и Београду. Андрићев институт, у ствари, треба да буде подршка и једној и другој академији и да се удружи са памећу која се прелива из Бањалуке и Београда и да створи један стуб српском народу. Тај стуб треба с једне стране да буде путоказ, а с друге да народ подсјећа ко је, шта је и гдје иде.

* ГЛАС: Колико Вам лично значи досадашњи успјех на градњи Андрић града и како са ове дистанце коментаришете ставове многих невјерних Тома, који су говорили да ту идеју није могуће спровести у дјело?

КУСТУРИЦА: Тешко је повјеровати да неко ко стоји пред изазовом као што је направити град, може да сруши све баријере. То сам научио на филму. Филм кад започне мора да заврши, а код нас многа градилишта започну, па никада не заврше. Спој добре воље и добре намјере је резултирао успјехом. А зашто је то успјех, зато што се Вишеграду враћа дигнитет, достојанство за које је Андрић рекао да га није било. Градио се мост, а сада смо му, практично, довели и град. То је борба за опстанак, тај пројекат обезбјеђује будућност. Код нашег народа је устаљена она "све што је пушком одбрањено, животом изгубљено", а ја хоћу да наметнем модел да добри пројекти обезбјеђују опстанак народа на том терену.

* ГЛАС: Ускоро нас очекује и "Кустендорф". Која још изненађења спремате, осим доласка великих свјетских звијезда попут Монике Белучи, Брајана Ферија, Дејва Гилмора?

КУСТУРИЦА: То је најзначајније што се сада дешава, односно имамо градове и села који имају културну намјену и који су створени да би сервисирали свој народ у најбољем смислу те ријечи. Поред великих звијезда, на "Кустендорфу" очекујемо и младе ауторе. У будућности планирам да и Вишеград буде поприште за друге фестивале и за сусрете који обезбјеђују једну врсту континуираног културног дјеловања.

* ГЛАС: Какве фестивале планирате за Вишеград?

КУСТУРИЦА: Ми смо одрастали уз озбиљну и неозбиљну музику, а дошло се до тога да од Томе Здравковића створимо идеју о нижеразредним фолкерима. А ти фолкери су, нажалост, постали знак времена у којем живимо. Шта је послење, не можеш укинути фолкере, можеш им супротстављати оно што се у великом свијету зове не само треш култура, већ и субкултура, која по дефиницији није лоша, али код нас јесте. Та два попришта ће се преливати један преко другог. Мислим да ће фестивал уродити плодом ове године, а онда ћемо догодине формирати фестивал такозване озбиљне музике, која ће бити унапријеђена. Покушаћемо да са Немањом Радуловићем модернизујемо верзију Чајковског, којег он жели, а ја ћу направити Прокофјева "Петра и Вука" са "Но смокинг оркестра". Тај фестивал ће се одржати у јуну на Мећавнику и у Вишеграду.