Економија трпи због политичких трзавица

Сарајево - Надлежни у БиХ комплетирали су списак реформи које је потребно спровести да би, према њиховим прогнозама, била поправљена слика у многим секторима, али добар дио планираних послова зависи од процеса формирања власти на нивоу БиХ и у ФБиХ, који је тренутно у застоју, чиме се ствара лош имиџ за цијелу земљу.

Република Српска је тренутно, уз неколико кантона у ФБиХ, једина која је у потпуности конституисала органе власти након општих избора у октобру 2018. године, због чега њени представници истичу да је Српска спремна да се бави важним питањима и ради на зацртаним циљевима, док нико још не може да прогнозира када ће сви ти послови, због политичких трзавица и политике условљавања странака са сједиштем у ФБиХ, бити окончани.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик најавио је за ову седмицу нову рунду разговара у вези са именовањем Зорана Тегелтије за новог предсједавајућег Савјета министара БиХ, али још нема назнака да би ускоро могао да буде комплетиран Парламент БиХ, односно Дом народа, због застоја у ФБиХ приликом именовања делегата из реда бошњачког и хрватског народа.

Савјет министара БиХ у техничком мандату усвојио је, у међувремену, Програм економских реформи за период од 2019. до 2021. године, који је састављен од пет цјелина, укључујући приоритете у оквиру структуралних реформи, те макроекономски и фискални оквир, са планираним пројекцијама прихода и расхода.

Ријеч је о документу у којем је сабрана већина циљева које су у својим актима навели надлежни у Републици Српској и ФБиХ, а реформе су махом усмјерене на унапређење законодавних оквира, пољопривреде као и на интензивирање сарадње у образовању те повећање ефикасности тржишта рада, потрошње у здравству и унапређење система социјалне заштите.

Иако је у БиХ лани забиљежен економски раст, у документу је упозорено да постоји низ потенцијалних ризика за остваривање макроекономских пројекција који би могли да доведу до негативних ефеката.

- Основни интерни ризик који би могао имати негативан утицај на економски раст односи се на формирање власти, односно усвајање буџета и наставак реформских процеса у БиХ. Евентуална кашњења у буџетским процедурама и кашњења у процесу спровођења економских реформи би се одразила на кретање финалне потрошње и инвестиција - упозорено је у документу који је припремила Дирекција за економско планирање БиХ, гдје је наведено да је једино Српска формирала власт у вријеме писања те информације.

Као један од примјера је наведено да би инвестиције могле успорити са 7,6 на 7,4 одсто те да би просјечна годишња стопа економског раста са 3,6 могла да падне на 3,1 одсто.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT Саша Грабовац сматра да тренутна политичка нестабилност и неформирање власти на нивоу БиХ сигурно нису добра препорука за иностране инвеститоре, али ни за сам имиџ земље.

- Неформирање власти довешће у питање спровођење неких раније донесених одлука и успорити започете реформске процесе. Због свега овог, ако се нешто у међувремену не промијени, могло би доћи до пада ионако скромне годишње стопе економског раста у БиХ - упозорио је Грабовац.

Недостижни стандард

Из Дирекције за економско планирање БиХ су упозорили да се и поред низа препрека са којима се земља суочава на путу ка чланству у ЕУ, намеће и питање достизања животног стандарда те заједнице којем се тежи.

- У овом тренутку је јако тешко дефинисати пут и стратегију којом би се ојачао животни стандард грађана, а самим ти­м и направило повољно економско окружење које би омогућило већа примања запосленим, пензионерима, те стимулисао останак и запошљавање младих - наведено је у Програму економских реформи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.