Едвард Фергусон: Желимо да РС буде успјешна

Резолуција о Сребреници није антисрпска, са српским народом смо се заједно раме уз раме борили у два свјетска рата, рекао је Едвард Фергусон, британски амбасадор у БиХ, за "Независне".

"Ми смо једна од неколико амбасада које и даље имају канцеларију у Бањалуци. Апсолутно нам је јасно да су ентитети, а не држава, они који имају најважнију улогу у имплементацији Реформске агенде. Желимо да РС буде успјешна и да напредује, и надамо се и вјерујемо да јој Уједињено Краљевство може бити важан и дугорочан партнер", рекао је Фергусон.

НН: Да ли је стварно била потребна резолуција о геноциду у Сребреници када су већ међународни судови тако пресудили?

ФЕРГУСОН: Овдје треба почети с разумијевањем тога колико је Сребреница важна УН-у као институцији. Сребреница је била под заштитом УН-а, али УН није успио спријечити масакр. Постојала је изразито јака подршка унутар УН-а резолуцији која би одала почаст жртвама и којом би се осигурало да се из трагедија у прошлости извуку поуке за будућност. Схватам зашто је људима тешко прихватити оно што се десило у Сребреници. И то је људски: нико не жели да вјерује да су такве ствари могуће. Али истина и помирење иду руку под руку. Гурање историје под тепих не функционише. А истина је да су два одвојена међународна суда пресудила да оно што се десило у Сребреници одговара правној дефиницији геноцида у складу с Конвенцијом из 1948. године. Имајући то у виду, резолуција УН-а није била политичка изјава, само је је одражавала правну чињеницу. Континуирано негирање доказаних чињеница је оно што дијели људе. Негирање је оно што спречава ову земљу и регију да оставе прошлост иза себе и да самоувјерено крену ка будућности.

НН: Многи моји сународници инсистирају да се истраже и злочини почињени од стране Бошњака око Сребренице. Да ли постоји макар имплицитна забринутост да би истраживање тих злочина некако "умањило" страхоту злочина у Сребреници?

ФЕРГУСОН: Мислим да морамо бити врло пажљиви по питању покушаја релативизирања онога што се десило у Сребреници. То је био најстрашнији злочин који се десио на европском тлу од Другог свјетског рата. Више од 8.000 Бошњака је систематски одвојено од својих породица и хладнокрвно убијено у периоду од три дана. То је стварност и не треба да дозволимо било коме да је покушава учинити нејасном, да покушава оправдати злочин или за њега тражити изговор. Наравно, далеко од тога да је ово једини злочин који се десио током рата. Невиних жртава је било на свим странама. Многе српске породице су пропатиле и настављају да испаштају због губитака и неправде, укључујући и оне у подручјима око Сребренице. Наша УН резолуција је то експлицитно и навела. Подвукла је потребу да се оконча процес проналажења и идентификације несталих, да се пред лице правде изведу сви који су одговорни за злочине и да се промовише помирење. Штета је да је руски вето спријечио да ова питања добију подршку од Савјета безбједности УН-а.

НН: То ме води до питања о структурисаном дијалогу и притужбама Срба да правосуђе негира злочине почињене над Србима. Негира ли?

ФЕРГУСОН: Да будемо потпуно јасни - тамо гдје су злочини почињени против српског народа, они треба да буду истражени и обрађени с истом енергијом као и злочини против било кога другог и осуђени за те злочине треба да осјете пуну снагу закона. Било која дискриминација у правосудном систему је потпуно неприхватљива. Ми желимо да злочинци, ко год да је у питању, буду изведени пред лице правде и да жртве добију подршку која им је потребна, а тако им је често ускраћена. Ми снажно подржавамо структурални дијалог о правосуђу, који предводи ЕУ и који је постигао значајне резултате, укључујући и оне у раду на ратним злочинима. Препознајемо и признајемо да има још посла у рјешавању проблема у правосудном систему на свим нивоима, укључујући и на државном - али је структурални дијалог прави оквир за тај посао.

НН: Вјероватно сте чули неке од изјава да британска политика нема разумијевање према Србима и српским патњама, чак да је резолуција антисрпска. Можете ли понудити неки доказ да то није тако?

ФЕРГУСОН: Изазивам било кога ко објективно прочита резолуцију да онда каже да је антисрпска. У резолуцији се нити једном не помињу Срби, Српска или Србија. Ми не вежемо злочин у Сребреници са српским народом и мислимо да ни други то не треба да раде. Шире гледано, погледајте мало уназад. Заједно, раме уз раме, борили смо се у оба свјетска рата. Скорије, иницијатива коју смо покренули заједно с Њемачком прошле године поново је покренула процес придруживања ове земље ЕУ и сада подупире Реформску агенду, која ће донијети добробит свим људима у овој земљи. Срби, као и сви остали, желе стабилност. Желе радна мјеста. Желе правду. А Уједињено Краљевство је било водећи предлагач реформи које ће побољшати живот обичних људи. Ми смо једна од неколико амбасада које и даље имају канцеларију у Бањалуци и настављамо уско сарађивати с Владом РС на великом броју пројеката, као што су борба против корупције. Апсолутно нам је јасно да су ентитети, а не држава, они који имају најважнију улогу у имплементацији Реформске агенде - и ми смо спремни да помогнемо, путем финансијске и техничке подршке. Желимо да РС буде успјешна и да напредује. Надамо се и вјерујемо да јој Уједињено Краљевство може бити важан и дугорочан партнер.

НН: Може ли до промјена Дејтона доћи кроз неку акцију изван БиХ?

ФЕРГУСОН: Устав се може мијењати само на уставан начин. Не од стране међународне заједнице. Не путем незаконитих референдума, него путем уставне процедуре у којој Срби, заједно с Бошњацима и Хрватима, имају не само глас, него и право вета. Због тога ме фрустрира када политичари причају о пријетњама постојању РС. Не постоје пријетње. По Дејтону, БиХ је земља са два ентитета и тако ће и остати. Сада, након што је договорена позитивна и конструктивна Реформска агенда, надам се да ће то довести до значајне политичке дебате у РС и да ће се окончати празна театралност, која је већ предуго била одличје политике.

НН: Предсједник РС Милорад Додик и Народна скупштина РС заказали су референдум. Хоће ли до њега доћи или ће он бити спријечен?

ФЕРГУСОН: Ми смо, заједно с ОХР-ом, САД и ЕУ, јасно рекли да је ова идеја у вези с референдумом непотребна и неуставна. Предсједник Додик пуно говори о потреби да се поштују подјеле и надлежности, али у овом случају он ставља упитник на државне институције које су формиране уз подршку Парламентарне скупштине БиХ, укључујући и његову странку. Ми препознајемо и потпуно се слажено да постоји потреба да се побољша правосудни систем на свим нивоима и моја амбасада је дубоко укључена у тај рад. Али, прави начин да се то уради је путем конструктивног дијалога и партнерства, а не путем једностраних покушаја да се наметну промјене ван уставног оквира.

Кораци ка NATO-у

НН: Чини се да ни овог септембра БиХ неће активирати Акциони план за NATO. Да ли је NATO пут уопште могућ уз резерве које показује српски народ?

ФЕРГУСОН: Разумијем резерве које неки Срби имају према NATO-у. На крају дана, одлука да ли ћете се придружити Савезу или не је ваша, не моја. Међутим, друге земље у региону, са сличном историјом, укључујући Србију и Црну Гору, се приближавају NATO-у и ја не желим да БиХ буде изостављена. И као отац, мислим да људи морају мислити на своју дјецу и да морају више гледати ка будућности, а мање ка прошлости. MAP не тражи одлуку о могућем чланству у NATO-у. Он пружа оквир за побољшање ваших Оружаних снага. Они су урадили сјајан посао током поплава прошле године. А MAP их може учинити још бољим. То би уједно послало и сјајну поруку о стабилности овдје остатку свијета, укључујући и потенцијалним инвеститорима, да БиХ напредује на свом евроатлантском путу. Волио бих да БиХ добије MAP на NATO самиту идуће године, али да би се то десило, хитно би се морали предузети одређени кораци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.