Џаферовић и Мехмедовић дали пасоше Алжирцима (VII)

Сарајево - Свих шест припадника "Алжирске групе" још имају држављанства БиХ иако су их добили незаконито, а за четворицу њих то су омогућили ратни шеф тешањске полиције Шемсудин Мехмедовић и ратни начелник ЦСБ Зеница Шефик Џаферовић.

Алжирци Боудела Хаџ, Бумедиене Лакдар, Мохамед Нехла, Сабер Лахмар и Мустафа Ати Идир, односно сви из групе осим Белкацема Бенсајаха, од 2008. године кад су ослобођени из војног затвора Гвантанамо на Куби налазе се у БиХ. Држављанства БиХ добили су на основу потврда о учешћу у рату у саставу Армије РБиХ и по основу склапања фиктивних бракова с малољетним држављанкама БиХ.

Припадници "Алжирске групе" ухапшени су у октобру 2001. године на основу америчких информација да су укључени у међународну терористичку мрежу. Приликом њиховог изручења у новембру 2001. године Министарство за људска права и избјеглице БиХ донијело је рјешење којим им је одузето држављанство БиХ, али да држављанства и даље имају показало се кад су петорица њих, након седам година проведених у Гвантанаму, стигла авионом у Сарајево.

Њихови досијеи налазе се у евиденцији безбједносних агенција у којој је 741 лице афроазијског поријекла који су држављанства БиХ добили на основу лажних података, али већини њих нису одузета. Многи од њих налазе се на америчким "црним листама" најопаснијих свјетских терориста, а за добар дио постоје докази да су повезани с тероризмом или да су током рата у БиХ чинили злочине.

У досијеу Боудела Хаџа пише да је рођен 18. априла 1965. године у Алжиру, а да је држављанство БиХ добио на основу одлуке МУП-а РБиХ од 2. јануара 1995. године.

- На основу одлуке ЦСБ Добој од 5. априла 1995. године, коју је потписао начелник ЦСБ-а Мехмедовић, Хаџ је накнадно уписан у књигу рођених у Јелаху, општина Тешањ - пише у досијеу.

Наведено је и да он има пасош БиХ број 920823, а да је 1996. године пријавио пребивалишта у општини Ново Сарајево у улицама Енвера Шеховића 17 и Добојска 1.

Занимљиво је да је Хаџ уз захтјев за додјелу држављанства БиХ приложио потврду Одјељења одбране Тешањ у којој пише да је припадник Армије РБиХ од 1. септембра 1992. до 22. децембра 1995. године, док у његовом алжирском пасошу стоји да је на аеродром у Загреб стигао авионом из Пакистана 5. септембра 1992. године. Прије доласка у БиХ дуго је боравио у Загребу. У вријеме за које у потврди пише да је био борац Армије РБиХ радио је као шеф канцеларије хуманитарне организације БИФ која је забрањена због финансирања терористичких акција и стављена на америчку и европску црну листу.

Поред тога, на изводу из матичне књиге вјенчаних за Боудела Хаџа и седамнаестогодишње Емине Плања из Рогатице потпис је 14. априла 1994. године ставио Мехмедовић, који је тада обављао дужност шефа ЦСБ Добој са сједиштем у Тешњу. Потписао се на мјесто предвиђено за одборника Општинског вијећа.

У досијеу Боумедиена Лакдара је наведено да је рођен 1966. године у Алжиру. Уз захтјев за држављанство БиХ потписао је изјаву да се одриче алжирског држављанства, а кад је добио држављанство БиХ одмах је извадио алжирски пасош. Поднио је и потврду да је припадник Армије РБиХ од 1. маја 1993. до 25. децембра 1995. године која му је издата у Зеници. Командант Трећег корпуса Армије РБиХ, у чијој је зони била Зеница, тада је био Сакиб Махмуљин, а начелник ЦСБ Зеница Шефик Џаферовић. У периоду за који у потврди стоји да је припадник АРБиХ, Лакдар је неколико пута одлазио у Пакистан.

Занимљиво је да је сваки од шест чланова "Алжирске групе" имао по два и више идентитета. Белкацем Бенсајах имао је дупла лична документа и родне листове.

- У једном пише да је рођен у Јемену 10. септембра 1960. године и да се зове Бенсајах Белкацем, а у другом да је рођен у Алжиру 10. септембра 1962. године и да се зове Белкацем Бенсајах - пише у досијеу.

Наведено је да је у БиХ дошао 1995. под именом Абдулкарим ал Сабахи и одмах добио држављанство, те је двије године касније у БиХ промијенио име и презиме. Мохамед Нехла, Сабер Лахмар и Мустафа Ати Идир такође су добили држављанства БиХ по скраћеном поступку, уз низ потврда и увјерења с потписима овлашћених лица.

Бенсајах

Према писању "Интернатионал Хералд Трибунеа", Бенсајах Белкацем био је задужен за координацију и извођење терористичких напада који су, према плану, требало да услиједе након напада на САД 11. септембра 2001. године.

- Бенсајах Белкацем је више пута контактирао са Абу Зубајдахом, шефом операција терористичке мреже Осаме бин Ладена. Након што је Бин Ладенов терориста, познат под надимком Поштар, био укључен у координацију активности ухапшених особа арапског поријекла у БиХ, терористички напади требало је да буду усмјерени на Амбасаду САД у Сарајеву и војну базу "Орао" код Тузле - навели су амерички извори.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.