Душко Којић: Црквену имовину нећемо дати никоме

Имовину Српске православне цркве (СПЦ) у Мостару нећемо никоме препустити. Она није изгубљена и наше је власништво, а никако "државно", казао је ово у интервју "Гласу Српске" старјешина Саборне цркве у Мостару Душан Којић са којим смо разговарали о отимању црквене имовине у граду на Неретви, али и проблемима са којима се суочавају Срби у овом дијелу БиХ.

Поставља се и питање шта ће тек бити са имовином Срба, ако се већ отима земљиште цркве.

- Примјер цркве показује да неће бити добро ни када је ријеч имовини Срба у Мостару, а који су већ одавно напустили овај град - казао је Којић, који се осврнуо и на опструкције када је ријеч о обнови и изградњи православне светиње у том граду.

ГЛАС: Општински суд у Мостару је уписао у грунтовницу да је "држава" власник два гробља, у Врапчићима са капелом и у Горњим Врапчићима са црквом. Шта се десило? Да ли је ико од представника СПЦ у Мостару имао информацију да се то догађа?

КОЈИЋ: Знали смо да је само у току поступак хармонизација у Мостару. Углавном, та хармонизација је процес којим се упоређују подаци из грунта и катастра, да би било утврђено право стање, односно ко је посредник, ко је власник. И по некој логици црква је власник земљишта тамо гдје се она налази и гдје је гробље. Људи су кроз вијекове поклањали ту имовину цркви и чак је код та два гробља купила и додатно земљиште да би се оно проширило. Све то се уписивало на цркву. И оно што је истина у овом случају јесте да смо ми у катастру остали посједници и водимо се тако на оба гробља са црквом и капелом. И у том смислу ми тренутно немамо проблем да ће неко сад нас ту избацити или да ће ући да наруши на било који начин гробље.

Црква је морала бити уписана и као власник. Бринемо се о тим гробљима и капелама. Тако је вијековима. На тим гробљима су гробови још из 1840. године. Оно што сам успио да сазнам од адвоката и људи који се баве овим случајем је да смо у поступку те хармонизације ми били странка која је заинтересована за те одређене парцеле те да је суд био обавезан да обавијести све странке у том процесу.

У овом случају то се није десило. Нико нас није обавијестио. Вјероватно, како сазнајемо ових дана, то је све објављено на огласној табли суда. Али ми нити идемо у суд, нити имамо прилику да погледамо те огласе. Са друге стране СПЦ Мостар није непозната странка. Сви знају гдје су наше канцеларије. Дакле, да су хтјели могли су нас лако обавијестити.

ГЛАС: Чему све то води?

КОЈИЋ: На цркву као институцију у нашем народу гледа се са великим поштовањем. Мени овдје већу забринутост изазива чињеница да када је неко сада ово урадио цркви, шта се онда дешава са имовином људи који су некада живјели у Мостару, а данас их нема, као ни никога од њихових сродника да се постара и каже да је то њихова имовина.

Постоји ту велика забринутост. Срби су генерално имали јако много имовине у Мостару па се поставља питање шта ће се сада дешавати са свом том имовином. По овом примјеру чињеница је да неће бити добро.

ГЛАС: Навели сте да сте у контакту са адвокатима који заступају СПЦ у овом случају. Шта кажу они?

КОЈИЋ: Имамо нашу правну канцеларију у Мостару и Бањалуци. Они не иступају у јавност док не провјере све информације. Покренули су поступак, односно настоје да добију све изводе из регистара, катастра и грунта, односно све списе који доказују "кретање" тих парцела кроз историју, чије су биле власништво и посјед.

Када буду имали све информације, саопштићемо их јавности. Наставиће да преузимају све правне кораке који слиједе. Адвокати ће настојати да расвијетле читав случај. Овдје ништа није изгубљено. Ми смо по папирима посједници и настављамо да се боримо и за власништво.

ГЛАС: Шта о свему кажу грађани са којима сте разговарали? Да ли страхују за своју имовину?

КОЈИЋ: Био сам код људи који живе у Врапчићима и они су много забринути. Осјећају нелагоду због свега што се дешава. Једноставно када виде да се ово дешава цркви, онда се питају шта ће се десити њиховој имовини.

ГЛАС: Срби у Мостару до сада су се суочавали са разним притисцима и нападима. На игралиштима су исцртавани усташки симболи, нападани стари и немоћни, а на мети је била и Саборна црква. Да ли су и то на неки начин поруке Србима да нису добродошли у том граду?

КОЈИЋ: Тужно је све то гледати. Срби покушавају да живе овдје као у свом граду. Покушавају да допринесу граду колико могу, али да и успоставе одличне односе са свим својим комшијама и онда се с времена на вријеме појаве те немиле сцене и догађаји, који нас узнемире, а да не кажем на крају крајева и врате у реалност.

Али, хајде да не идем толико далеко, то све није нимало пријатно посматрати, нарочито са позиције свештеника, јер ти људи долазе у цркву да говоре о својим проблемима. Тако да често слушам о свим тим и таквим стварима.

ГЛАС: Ти напади углавном остају нерасвијетљени.

КОЈИЋ: Па, углавном нису расвјетљени. И недавно на Владичанском двору имали смо исписане ружне поруке. Ту је и напад на Саборну цркву у децембру 2022. године. Невјероватно је да то није истражено до краја и да нису пронађени починиоци.

Али таква је реална ситуација да нико није кажњен. Ту су институције и те како заказале, као што су заказале и са обновом Саборне цркве. Можда је и то порука да нисмо добродошли овдје.

ГЛАС: Са којим се још проблемима суочава православно становништво у граду на Неретви?

КОЈИЋ: Највећи проблем је питање запошљавања. Јако је тешко доћи до радних мјеста у институцијама. Наравно, ту је и проблем православне вјеронауке, која још није у свим школама уведена као предмет.

Ту је и питање српског језика и националне групе предмета којих нема ни у једној школи. То су неки најкрупнији проблеми са којима се Срби тренутно сусрећу у граду Мостару.

ГЛАС: Које је образложење институција када је ријеч о томе да у школе није уведен српски језик?

КОЈИЋ: Мислим да ту једноставно не постоји добра воља. Постоји и нека законска регулатива по којој треба да буде одређен број дјеце у једној школи да би увели националну групу предмета и српски језик. Сада ми те услове, чини ми се, само у једној школи испуњавамо.

Чињеница је да у Мостару Срби живе на више локација, иду у школу тамо гдје живе. То је била и препорука цркве да се они не групишу у неке националне групе, у смислу да се одвајају од људи са којима живе. Односно да буду тамо гдје се тренутно налазе.

Као одговор на тај проблем организовали смо школу српског језика, културе, историје и традиције сваке друге суботе у црквеним просторијама заједно са "Просвјетом". Тако покушавамо да дјеца надокнаде оно што не могу да уче у редовној школи. Надам се да ће доћи вријеме да и у школама дјеца уче српски језик и националну групу предмета.

ГЛАС: Како у будућности видите живот Срба у граду на Неретви?

КОЈИЋ: Ако узмемо у обзир храброст људи који живе овдје и њихову одлучност да уопште буду овдје, мислим да ћемо бити бројнија заједница него данас. Заправо, желим да вјерујем да ће бити тако.

Вјерујем и да ћемо обновити цркву, ма колико год опструкција и оспоравања ту било. Надам се да све оно са чим се боримо данас нећемо имати у будућности. Имам оптимистичан поглед на будућност у Мостару. Желим да вјерујем да то може бити тако.

ГЛАС: Обнова и изградња Саборне цркве у Мостару ушла је у 16. годину и не назире се крај радовима. Шта је разлог што тај посао још није завршен?

КОЈИЋ: Недостатак новца, али још више од тога незаинтересованост институција. Углавном већину средства до сада за обнову, а то се углавном односи на грубе грађевинске радове, добили смо од Републике Српске и Републике Србије. Они су са те стране показали озбиљност и заинтересованост и сваки могући труд и напор су уложили да учине све могуће да обновимо Саборну цркву.

Са друге стране немамо ту заинтересованост других институција, односно Владе Херцеговачко-неретванског кантона, Владе ФБиХ и нивоа БиХ који треба и могу да нам помогну у обнови Саборне цркве. Потребна је већа пажња људи који воде те институције. Нама недостаје сигурно више милиона марака за радове на обнови светиње.

ГЛАС: Која је Ваша порука свима који живе у Мостару?

КОЈИЋ: Да се чувају. Да чувају и своје срце и своје емоције, али и људскост. Треба да буду искрени једни према другима. И треба да се радују. Живот има толико добрих, лијепих и вриједних ствари да се радујемо и треба да то искористимо. 

Све мање људи

ГЛАС: Колико тренутно Срба живи у Мостару?

КОЈИЋ: То је према попису једaн број, а у реалној ситуацији он је много мањи. Негдје око 3.000 Срба који данас живе, раде и школују своју дјецу у Мостару. Прије рата је било сигурно више од 20.000 оних који су се изјашњавали као Срби, а био је и велики број оних који су се изјашњавали као Југословени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.