Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941”: Први пут нам је забрањено да поставимо крст над јамом

Послије 11 година током којих смо поставили девет дрвених крстова над јамама у које су прије осам деценија, на почетку геноцида НДХ над српским народом, бацани Срби, доживјели смо да нам је забрањено да поставимо крст, каже у интервјуу за “Глас” Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941” чији чланови су и ове године обиљежили сјећање на страдање више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора Госпић - Јадовно - Паг у некадашњој НДХ.

Басташић истиче да су за овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Свете новомученике јадовничке, 24. јуна, добили благослов патријарха Порфирија, као и епископа горњокарловачког Герасима.

- Ове године смо Дан сјећања обиљежили 19. јуна, јер је људима одговарало да то урадимо викендом умјесто на сам Дан сјећања, 24. јуна. Окупили смо се у Смиљану код цркве Светог Петра и Павла у којој је крштен Никола Тесла и у којој је службовао Теслин отац и доживјели непријатност прије него што је почео парастос - каже Басташић.

ГЛАС: Шта се догодило?

БАСТАШИЋ: Као и сваке године, уредно сам пријавио јавни скуп и тражио дозволу да поставимо крст код јаме Бадањ, за коју се претпоставља да је прогутала више Срба него Шаранова јама и за чијом прецизном локацијом смо годинама трагали. У новембру смо дошли до прецизне локације и тражио сам дозволу да ту поставимо крст. Добио сам сагласност од госпићке полиције, али када смо дошли у Смиљан, представили су ми човјека из Личко-сењске полицијске управе који ми је саопштио да је недавно изабрани градоначелник Карлобага Борис Смојвер из ХДЗ-а изричито забранио да се код јаме Бадањ постави крст.

ГЛАС: Зашто?

БАСТАШИЋ: Не знам. За мене је та одлука потпуно неразумна из угла тог градоначелника. Када сам се томе супротставио и рекао да сам добио сагласност од полиције, тај господин из Личко-сењске полицијске управе ми је рекао да нам у случају да поставимо крст, поред високих новчаних санкција од 50.000 куна, пријете и друге законом прописане мјере. У ствари, не ако поставимо крст, већ само ако почнемо скидати крст са комбија.

ГЛАС: И шта сте урадили?

БАСТАШИЋ: Питао сам га можемо ли крст само однијети до јаме, да га придржавамо док га свештеник не освешта и да га одатле вратимо у манастир Медак. То нам је дозвољено и тако смо и урадили.

ГЛАС: Зашто кажете да је из угла градоначелника одлука о забрани неразумна?

БАСТАШИЋ: Зато што би у гудурама Велебита тај крст годишње видјела два-три лугара или планинара, а у манастиру Медак, када га поставимо на постоље са натписом коме је посвећен и картом како се долази до јаме, видјеће га хиљаде људи. Забранити постављање необиљеженог крста без икаквог натписа је потпуно супротно вриједностима које прокламује ХДЗ, као коалициони партнер СДСС-а, за који не знам да је реаговао. Оно што ми је драго у том немилом догађају је што су полицајци из Госпића поново били коректни. Они се годинама изузетно коректно односе према нама и нису могли да сакрију да им је непријатно због потеза младог градоначелника.

Другачија слика

ГЛАС: У каквом су стању крстови које сте до сада поставили по стратиштима у Хрватској?

БАСТАШИЋ: Прије отприлике два мјесеца смо обишли све крстове и заиста са задовољством морам да кажем да ниједан крст није оскрнављен. То радује и даје потпуно другачију слику од оне коју је својим неразумним потезом послао млади градоначелник Карлобага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.